Novi Radar ekskluzivno otkriva kako je Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) od početka septembra 2025. do kraja marta ove godine uputilo MUP-u osam zahteva za pružanje potrebnih obaveštenja, sa ciljem da se ispitaju odgovorna lica u kineskim kompanijama uključenim u rekonstrukciju brze pruge. Međutim, ni po jednom od ovih zahteva nije postupano zbog odsustva članova Udarne grupe iz MUP-a.
Iako je u ovom postupku osumnjičeno 14 osoba, uključujući bivše ministre Gorana Vesića i Tomislava Momirovića, nijedan kineski državljanin ili zakonski zastupnik kompanija CCCC i CRIC nije saslušan. To se dešava uprkos tome što se sumnja da je konzorcijum pribavio imovinsku korist od najmanje 18,7 miliona dolara, a budžet oštetio za 115,5 miliona dolara. Nakon nedavnog sastanka sa predstavnicima SBPOK-a i Poreske policije, TOK je 7. aprila poslao novi, objedinjeni zahtev, te najavljuju da će odgovorna lica biti ispitana u narednom periodu.
U nastavku sage sa kineskim partnerima, novi Radar piše i kako je Beogradski ogranak kineske kompanije China Civil Engineering Construction Corporation Balkan (CCECC), koji je bio zadužen za rekonstrukciju Železničke stanice u Novom Sadu, formirao čitavu mrežu malih dobavljača za izvlačenje novca iz sistema, sa jednim zaposlenim ili bez njih. Sada su sve te firme uglavnom u likvidaciji, skoro protiv svih su se vodili krivični postupci, a neretko su im zakonski zastupnici bili stranci, kineski, mađarski i makedonski državljani. Novinari našeg nedeljnika su, zajedno sa članovima Anketne komisije za ispitivanje odgovornosti za urušavanje nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, raspleli klupko iszbegavanje krivične i finansijske odgovornosti.
Naši novinari istraživali su i kakav je poslovni saldo odbrambene industrije Srbije. Dok državne, strateški važne fabrike gomilaju zalihe i suočavaju se sa duplo bržim rastom troškova od prihoda, zbog čega im je profit u 2025. bio za trećinu manji nego 2024, privatne firme koje se vezuju za Slobodana Tešića, omiljenog trgovca naoružanjem aktuelne vlasti, ostvarile su rekordni devizni priliv od izvoza.
U naš diktafon govorio je Bojan Pajtić, univerzitetski profesor prava iz Novog Sada, bivši predsednik DS i nekadašnji premijer AP Vojvodina, koji je za Radar rekao da odnos Srbije i Venecijanske komisije oslikava niz loših računica zvaničnog Beograda, koji čudnovato korelira s promenama zakonodavstva, ali i pričama o izborima…
„Ponašanje SNS-a je kukavičko i histerično, jer se na njegovom čelu nalazi histerična kukavica. Aleksandar Vučić ne može da podnese pomisao da će nekada za nešto odgovarati, a izgradio je sistem u kojem, čim ga malo zagrebete, ne možete da ne nađete njegove prste. Već sada je jasno da će se u jednom trenutku pojaviti kolone zaštićenih svedoka koji će želeti da sačuvaju svoju slobodu ili skrate kaznu tako što će, narodski rečeno, pevati“, istakao je Pajtić za naš nedeljnik.
U novom broju možete naći i ispovest Predraga Simonovića, čoveka koji je od magistra političkih nauka i odlikovanog pripadnika MUP-a Srbije došao do toga da bude član Radne grupe za rešavanje ubistva Slavka Ćuruvije. Danas, mnogo godina kasnije, njegova porodica i on suočavaju se s brojnim pretnjama i maltretiranjima. Više u Radaru.
Naši novinari su razgovarali i sa Alenom Muhićem, medicinskim radnikom koji radi u istoj goraždanskoj bolnici u kojoj je rođen u ratnim devedesetim. Povod za intervju bio je njegova nedavno objavljena knjiga Ja sam Alen, u kojoj je opisao svoj u mnogom čemu specifičan životni put – naime, kao dete dobijeno iz ratnog zločina silovanja, usvojio ga je bolnički domar i odgojio kao svog sina, odakle je nastavio da se probija kroz niz osuda, šikaniranja, ali i dobre volje na koju je usput nailazio.
Pripremili smo i analizu „najlepšeg progona u Evropi“, kako smo ukratko opisali poslednje faze predizborne kampanje Srpske napredne stranke. Upadljivi porast fašizacije društva – od rata grafitima na ulicama Srbije, preko otimanja opozicionih aktivista i klevetanja po prorežimskim medijima, do otvorenog fizičkog nasilja – govori da se režim opredelio za negativnu, a ne afirmativnu kampanju, zbog čega je teško ne pomisliti da se – brani, nikada gorim napadima…
Za Radar još govore i pišu Dušan Spasojević, Ana Martinoli, Petar Peca Popović, Aleksandar Đokić, Mirko Ilić, Semezdin Mehmedinović…
