U isto vreme kada je Politiko objavio vest da Evropska unija razmatra mogućnost da zamrzne ili smanji finansijsku pomoć Srbiji, Ursula fon der Lajen je primila pismo od dela evroposlanika sa zahtevom da to stvarno i učini. Evropske demokrate i Zeleni su i nju i kolegijum komesara upozorili na „policijske racije na Univerzitet u Beogradu, zastrašivanje profesora i pozive na nasilje protiv studenata“, kao i na „dramatično urušavanje demokratskih standarda“. I to nasilje koje je eskaliralo od trenutka kada su zatražili da im Evropska komisija odgovori na osnovu čega je iz Plana rasta u vrednosti od 1,6 milijardi evra, početkom godine već isplatila 100 miliona, kada se novac dodeljuje na osnovu ispunjenosti uslova a Srbija ih ne ispunjava.
„Pod Vučićem, Srbija je videla samo nasilje, korupciju i zarobljavanje države“, tim povodom je rekla evroposlanica iz grupe Obnovimo Evropu Irena Joveva, dok su Vladimir Prebilič (Zeleni) i Sandro Goci (Evropska demokratska partija) upozorili na invazivno policijsko delovanje na Univerzitetu, uključujući pretrage, zaplenu internih dokumenata i policijsko targetiranje rektora Vladana Đokića. Čak je i jedan neimenovani član EK izjavio za Radio slobodna Evropa da „Srbija najverovatnije neće dobiti nikakva finansijska sredstva iz EU dokle god su na snazi takozvani Mrdićevi zakoni“.
U maniru – nema veze, mi samo guramo po svom a EU će i ovoga puta da se smiri, istupila je Ana Brnabić sa porukom: „EU se ne sprema da uskrati 1,5 milijardi našoj zemlji“. I verovatno je mislila da je time sve rečeno, baš kao i kada je bila pozvana na ribanje u Brisel povodom Mrdićevih zakona i kada joj je predočeno da se odmah obustavi njihova primena, a ona lakonski odgovorila – pa već ih primenjujemo, nemamo vremeplov. A onda je, bar su tako tabloidi preneli, „šmekerski“ odgovorila Jovevoj: „Nisam baš sigurna kada je dobila srpsko državljanstvo i pravo glasa u Srbiji? Nije? Pa, onda ona apsolutno nema pravo da poziva na promene u Srbiji.“ I nastavila u sličnom maniru: „Kako bi bilo da sad naš Milenko Jovanov, pod kodnim imenom Kekec, počne da mitinguje za promene u Sloveniji? Zašto da ne? Zar to nije vrhunac demokratije kakvu Joveva propoveda – odeš iz Srbije u Sloveniju i počneš da podržavaš i pomažeš svakom ko želi nasilnu promenu vlasti?“
Evropska sredstva nisu ni nagrada ni kazna za građane, ni u jednoj državi, bilo kandidatkinji ili članici. Ona su odraz toga da li vlast poštuje pravila koja je sama prihvatila, u ovom slučaju kao kandidat za članstvo. Novac ni u kom slučaju nije izgubljen jer sredstva ostaju dostupna
Irena Joveva
Biće da Kekec u Sloveniji nije vrhunac ni demokratije ni duhovitosti, ali nema sumnje da je vrhunac našeg posrnuća to što imamo predsednicu Skupštine koja ne shvata da evroposlanik iz Slovenije nije isto što i Slovenac i da nije Joveva ta koja čeka u redu da je prime u EU, već joj je radni zadatak da procenjuje ko je ispunio uslove a ko nije.
„Mi poslanici Evropskog parlamenta nismo ’strani akteri‘ – samim time što smo deo političkog prostora u koji Srbija, koliko ja znam, želi da uđe. A u tom prostoru nije samo normalno, već je i neophodno proceniti stanje demokratije, slobode medija i vladavine prava. To znači da se ne radi ni o kakvom mešanju ničega i u ništa, već se radi o osnovnoj političkoj odgovornosti“, kaže Irena Joveva za Radar.
Ali čak i da nije tako i da je u pitanju samo političar iz Slovenije, Hrvatske, Crne Gore ili BiH (neke od zemalja o kojima predsednik Vučić misli „sve najgore“), svi oni imaju prava da kritikuju Srbiju ukoliko njena vlast krši ljudska prava. Srbija je članica Ujedinjenih nacija i potpisnica dokumenta koji se zove Pakt UN za građanska i politička prava, a u članu pet ovog dokumenta jasno piše da se „interes za stanje ljudskih prava u jednoj zemlji ne može smatrati kao mešanje u unutrašnje stvari“. I ne bi bilo loše ukoliko bi se Brnabić i njene kolege što pre upoznali sa tim dokumentom, imajući u vidu da se samo dan nakon što su se evroposlanici obratili EK, oglasio i visoki komesar za ljudska prava Ujedinjenih nacija Folker Tirk i izrazio zabrinutost zbog sve većeg ograničavanja građanskog prostora u Srbiji, „koji je obeležen kontinuiranim napadima na kritičke glasove i ograničenjima slobode medija“. I dodao: „Izveštaji o porastu nasilja, zastrašivanju birača i proceduralnim nepravilnostima, uključujući upad policije u prostorije opozicije tokom nedavnih lokalnih izbora, pokreću ozbiljna pitanja o integritetu i atmosferi izbornog procesa“, čime je kompletirano da je Srbija postala veliki svetski problem ne samo zbog neuvođenja sankcija Rusiji i nepriznavanja Kosova (Vučić je izjavio da bi bio „šampion demokratije i dobitnik brojnih nagrada, uključujući i Nobelovu“, da je samo to ispunio), već da su svi postali svesni baš svega – od izborne krađe, gušenja institucija i medija, do torture.
Svi sem vlasti.
Niko nije ni trepnuo kada je Marta Kos potvrdila da se ozbiljno razmišlja o ukidanju novčane pomoći Srbiji, baš kao ni kada je Viktor Orban (EU mu je 2022. zamrzla sredstva i to zbog neusklađenosti pravosudnih zakona) potpuno potučen na izborima, a njegov protivkandidat Peter Mađar već u prvom obraćanju najavio njihovo odmrzavanje. Naravno, da bi se to ostvarilo prvo će morati da razgradi autokratski sistem Orbana i sprovede sve ono što EU traži, ali će verovatno vrlo brzo dobiti najmanje 6,4 milijarde evra iz Mehanizma za oporavak kao pomoć u tom poslu.
Umesto da se zapita da li promena kursa EK prema Srbiji i pad Orbana predstavljaju vest da je vreme za promene, režim je nastavio sa represijom, a Ana Brnabić sa bahatošću prema evropskim zvaničnicima
Umesto da se zapita da li promena kursa EK prema Srbiji i pad Orbana predstavljaju vest da je vreme za promene, režim je nastavio da podiže represiju (dan nakon Orbanovog izbornog poraza je najavljen ulazak inspekcije na sve fakultete), a Ana Brnabić bahatost prema evropskim zvaničnicima. Na izjavu izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Tonina Picule, da je „jačanje represije nad građanima, gušenje medijskih sloboda, urušavanje pravosuđa i integriteta“ razlog da se ne promeni samo narativ već i politika podilaženja Vučićevom režimu, Brnabićka je reagovala u radikalskom maniru: „Građani Srbije, za Uskrs vam Tonino Picula poručuje da će se boriti da vam ukinu sve EU fondove. Za Uskrs je njegova poruka da Srbiji želi manje novca za škole, bolnice, životnu sredinu, puteve i pruge, samo zato što sami želite da izaberete ko će da vodi Srbiju i zato što podržavate Aleksandra Vučića. Nakon što je predsedniku Srbije zamerio što vodi prosrpsku politiku, ovo je Piculina poruka za pravoslavni Uskrs.“
Ako na trenutak zanemarimo omalovažavajuću i primitivnu retoriku i pokušamo da dođemo do suštine, primetićemo da je ona daleko strašnija od izvedbe – visoka državna funkcionerka propoveda da je srpstvo i srpska politika sinonim za „jačanje represije i gušenje sloboda“. I da je valjda EU dužna da i takvu politiku finansira jer je ona postala „nacionalna“ ili će postati neprijatelj srpskog naroda.
Srbija postala veliki svetski problem ne samo zbog neuvođenja sankcija Rusiji i nepriznavanja Kosova , a svi su postali svesni baš svega – od izborne krađe, gušenja institucija i medija, do torture.
„Ovo nije i ne sme se predstavljati kao kažnjavanje srpskog naroda. To jeste možda prikladan narativ vlasti ili pojedinih tabloidnih medija, ali je potpuno pogrešan. Evropska sredstva nisu ni nagrada ni kazna za građane, ni u jednoj državi, bilo kandidatkinji ili članici. Ona su odraz toga da li vlast poštuje pravila koja je sama prihvatila, u ovom slučaju kao kandidat za članstvo. Novac ni u kom slučaju nije izgubljen jer sredstva ostaju dostupna. Pitanje je samo da li je vlast spremna da ih koristi pod uslovima koje je sama prihvatila“, kaže Joveva.
Vrlo rado bi ga koristila s obzirom na to da „ekonomski tigar“ izgleda ne ume sam da obezbedi dovoljno novca za škole i bolnice, bar smo to mogli da zaključimo iz nastupa predsednika Vučića na RTS-u, ali samo ako EU proguta još jednu prevaru. Ne, režim nije spreman da smanji represiju, upriliči poštene izbore i sjaši sa pravosuđa i medija, ali Vučić najavljuje da će „vredno raditi na integracijama“ i da će pred parlament izaći sa „osam do 10 zakona koji su važni na evropskom putu“.
Dakle, imamo pravu pijačnu pogodbu – vi meni dajte pare, a ja ću nažvrljati zakone koje nećemo primenjivati.
