Pominjani su, glede smene vlasti u Srbiji, razni scenariji u prethodnih 13 godina. Te nepalski, te ukrajinski, te rumunski… pominjani su ponekad kao želja, ali mnogo češće kao strah onih koji vladaju, da ih se slučajno ne pomeri sa pozicija na neki takoreći nelegitiman i nedemokratski način. Jer oni su, poznato je, velike demokrate i ljubitelji pravne države i ljudskih prava, da u zemlji, bre, postoji neki red, neke institucije, neki sistem. A u sistem smo ti tato, ti bato i ja, mali Aca.
Ni u snu, međutim, nisu vlastodršci mogli da zamisle da bi trebalo da se boje mađarskog scenarija. Jer šta ima da se plaše, tu je Viktor Orban, „naš čovek“, jedan od malog broja globalnih ludaka ili, kako vlast voli da kaže, lidera slobodarskog sveta, uz Vladimira Putina, Aleksandra Lukašenka i Kim Džong Una, na primer. Za Donalda Trampa još ne možemo da provalimo je li „naš“ ili nije, jer prvo predsedniku pokloni olovku i dekanter, ali ga onda ispali za Generalštab i žurku u Mar-a-Lagu, tako da se čoveku definitivno ne može verovati.
Nažalost, mađarski scenario je postao nova realnost ili bolje rečeno noćna mora. Strašniji je od svih drugih scenarija jer je, pazite sad ovo, korumpirani autokratski režim smenjen – na običnim izborima. Pa je l’ to ta Evropa, jesmo li se za to borili?!
Zato nije ni čudo što su predstavnici vlasti, poput Dragana J. Vučićevića ili Vladimira Đukanovića, zapištali kao sinji kukavci (kopirajt baj DJV) kada su stigli prvi pouzdani, zvanični rezultati sa mađarskih birališta. Pre toga ste mogli da u Informeru saznate da je Orban rasturio Petera Mađara na otprilike 1,38 odsto obrađenog uzorka, što bi teško moglo da vam zasmeta, jer ako se informišete iz Informera, verovatno još uvek verujete da je Ukrajina napala Rusiju, a onda ju je Rusija u krajnje opravdanom i odbrambenom pohodu „pregazila“ u roku od tri dana.
E, kada su stigli rezultati koje čak ni Informer nije umeo da izvrne, pojavila se vest da je „Mađar deklasirao Orbana“, a kolegijum Informera, konkretno Dragan J. Vučićević, ušao je u mod kuknjave i pasivno-agresivnog vajkanja. Te saznaće Mađari kakvog su lidera izgubili – a realno nisu ga izgubili nego su ga bukvalno oterali – te neće se to tako desiti u Srbiji, te izgubili ste 10 i 15 nula, pa zar stvarno mislite da može kod nas kao u Mađarskoj.
Na žalost ovdašnje vlasti, mađarski scenario je postao nova realnost ili bolje rečeno noćna mora. A strašniji je od svih drugih jer je korumpirani autokratski režim smenjen i to na običnim izborima. Pa je l’ to ta Evropa, jesmo li se za to borili? Zato su Dragan J. Vučićević i Vladimir Đukanović zapištali kao sinji kukavci kad su stigli zvanični rezultati sa mađarskih birališta
Sve u svemu, upropasti mađarska izborna komisija čoveku Uskrs na pravdi Boga, a nije pozvao ni osuđivanog ubicu da mu peva na uvce kao za Božić, mada je prisutnom orkestru, ipak, zapovedio da mu zapevaju Marširala, marširala kralja Petra garda, ali slaba je vajda od toga. Atmosfera je više nalikovala nekom tužnom događaju nego najvećem hrišćanskom prazniku, mada je Vučićević u jednom trenutku konstatovao i da će se Orban vratiti, nije još sve gotovo, valjda ako je vaskrsnuo Isus, može i Viktor, pa je l’ tako, orkestar, udri!
Taj strah od mađarskog scenarija verovatno jeste opravdan, pošto on jeste strašniji od svih dosadašnjih, jer zadovoljava i kriterijume demokratičnosti, legalnosti i legitimiteta. Ipak, moramo reći da, ma koliko jeste strašan, nije i najstrašniji.
A šta je strašnije od toga, verovatno se pitate? Pa naravno – srpski scenario. Jer on podrazumeva i malu razradu mađarskog, dakle ne samo da vlast padne na potpuno demokratskim, legalnim i legitimnim izborima i ode u opoziciju, nego nakon toga mora i da odgovara za sve što je radila u proteklim godinama. A radili su, bogme, onoliko, ima tu da se odgovara i odgovara. Šta sad kažete? Nije više taj mađarski tako strašan, zar ne?
