Na tekst Umesto da skače „balkanski tigar“ tapka u mestu, profesora Ognjena Radonjića, objavljen u štampanom izdanju i na sajtu Radara, reagovalo je Ministarstvo finansija. Pisani odgovor, koji je redakciji dostavio Odsek za odnose Ministarstva sa javnošću, prenosimo integralno.
***
Tekst sadrži ozbiljne metodološke i interpretativne propuste koji ukazuju na nerazumevanje savremenog sistema nacionalnih računa i osnovnih ekonomskih koncepata.
Kao prvo, problematično je polazište autora da se obračun realnog BDP-a i dalje zasniva na fiksnoj baznoj godini. Takav pristup je napušten još pre više od 15 godina u okviru međunarodnih statističkih standarda. Savremena metodologija podrazumeva obračun realnih stopa rasta u cenama prethodne godine (tzv. previous year prices), gde je svaka prethodna godina bazna za tekuću godinu, nakon čega se serije lančano povezuju i izražavaju u referentnoj godini (chain linking) koja je tehničke prirode i može biti proizvoljno izabrana.
Realni BDP izražen u cenama referentne godine nije ekvivalentan nominalnom BDP-u, a njegov nivo zavisi od izabrane referentne godine. Da je, na primer, autor umesto 2020. kao referentnu godinu uzeo 2010, realni BDP po stanovniku u 2025. iznosio bi 6.970 umesto 9.140 evra
Drugim rečima, referentna godina služi isključivo za skaliranje nivoa, dok se analiza zasniva na stopama rasta, a ne na apsolutnim vrednostima izraženim u tim cenama.
U tom smislu, insistiranje na konceptu fiksne bazne godine predstavlja zastarelo shvatanje koje nije u skladu sa savremenom statističkom praksom.
Autor bi morao da ima u vidu da se metodologija obračuna BDP-a razvija paralelno sa razvojem ekonomskih znanja i statističkih tehnika, te da svoje znanje treba da osveži u skladu sa savremenom statističkom literaturom i praksom.
Podatak da je BDP po stanovniku Srbije (referentna 2020. godina) prema podacima Eurostata za 2025. oko 9.140 evra je tačan, ali je način na koji se ovaj podatak interpretira u tekstu u potpunosti pogrešan.
Realni BDP izražen u cenama referentne godine nije ekvivalentan nominalnom BDP-u, a njegov nivo zavisi od izabrane referentne godine. Ilustrativno, da je autor umesto 2020. kao referentnu godinu uzeo 2010, realni BDP po stanovniku u 2025. bi bio značajno niži i od autorovog (iznosio bi 6.970 evra, umesto 9.140 evra), što bi vodilo zaključku da je ukupni stvarni BDP u 2025. godini iznosio oko 45 milijardi evra.
Sa još starijom referentnom godinom, na primer 2000, nivo BDP bi bio dodatno niži.
Nominalni BDP meri veličinu ekonomije, realni BDP dinamiku rasta, BDP po stanovniku pokazuje prosečan nivo ekonomske aktivnosti odnosno proizvodnje po stanovniku i omogućava poređenje između zemalja različite veličine, dok BDP prema paritetu kupovne moći daje uvid u životni standard i realnu kupovnu moć. Ignorisanje ovih razlika vodi ka pogrešnim zaključcima
Ovakvi rezultati jasno pokazuju da apsolutni nivoi realnog BDP-a nisu namenjeni za ovakva poređenja, već za analizu dinamike rasta, dok se za procenu veličine ekonomije koristi nominalni BDP.
Nekakvu teoriju ekonomske zavere od strane ministra, autor dodatno potkrepljuje kretanjem cena i njihovim rastom koja je normalna posledica liberalizacije tržišta započetog u okviru procesa EU integracija.
Pri tome, autor sa namerom ili iz neznanja potpuno ignoriše indikator koji direktno povezuje nivo dohotka i nivo cena, a to je BDP po stanovniku prema paritetu kupovne moći (PPS). Prema poslednjim dostupnim podacima Eurostata za 2024. godinu, ovaj indikator u Srbiji iznosi oko 20.593 evra po stanovniku. Kada bi se sledila logika autora i ovaj indikator množio sa brojem stanovnika, dobio bi se stvarni BDP od preko 130 milijardi evra, što jasno pokazuje besmislenost takvog pristupa.
Suštinski, problem analiziranog teksta nije u samim podacima, već u njihovoj pogrešnoj interpretaciji. Mešaju se nominalni i realni koncepti, zanemaruje se savremena metodologija lančanih indeksa i pogrešno se koriste indikatori van njihove namene.
Odavno je napušten koncept po kom se obračun realnog BDP-a i realnih stopa rasta zasniva na fiksnoj baznoj godini, već se za to koriste cene prethodne godine, tako da je svaka prethodna godina bazna za tekuću godinu
Svaki pokazatelj ima jasno definisanu ulogu: nominalni BDP meri veličinu ekonomije, realni BDP dinamiku rasta, BDP po stanovniku pokazuje prosečan nivo ekonomske aktivnosti odnosno proizvodnje po stanovniku i omogućava poređenje između zemalja različite veličine, dok BDP prema paritetu kupovne moći daje uvid u životni standard i realnu kupovnu moć. Ignorisanje ovih razlika nužno vodi ka pogrešnim i metodološki neodrživim zaključcima.
Odsek za odnose Ministarstva sa javnošću
GLOSE
