Plan da na mestu Azotare iz Pančeva, koju je u stečaju pre pet godina kupila privatna firma Promist za 5,5 miliona evra, izgradi data centar moraće da sačeka ishod sudskog spora. U međuvremenu, račun Promista, čiji je većinski vlasnik novosadski biznismen Nebojša Petrić, već deseti dan je blokiran, po nalogu Privrednog suda iz Novog Sada, a prema podacima Narodne banke Srbije iznos blokade je dve milijarde i 389,7 miliona dinara ili oko 23,5 miliona dolara.
Finansijska forenzika pokazaće kako je Tomašević poslovao sa Nitronom bez saglasnosti većinskog vlasnika, a nadležni sudovi dokazaće zašto je overio notarski zapis i time priznao nepostojeći dug od 23,5 miliona dolara, iako je znao da je Promist na kraju 2024. bio u avansu od 8,68 miliona dolara, poručuju iz Petrićeve firme
Prethodno, račun te firme bio je još jednom blokiran, od 19. do 26. februara. U oba slučaja blokada je usledila zbog zahteva američke kompanije Nitron grupa da joj većinski vlasnik Azotare, novosadski Promist izmiri dug, za koji tvrdi da je nastao još 2023. Iz Promista, u kom većinski udeo od 80 odsto ima Nebojša Petrić, međutim, negiraju taj dug i u prilog tome pozivaju se na izveštaj nezavisne revizorske kuće, po kome je ta firma na kraju 2024. imala avansnu uplatu Nitronu od 856,16 miliona dinara ili 8,68 million dolara po srednjem kursu NBS.
Iz Promista tvrde da ništa ne duguju i da su Nitronu uplatili avans
„Iako je Promist u višemilionskom avansu prema Nitronu na kraju 2024, komercijalni direktor Promista i generalni direktor Azotare Danilo Tomašević je 2026. potpisao zapis kome javni beležnik Zoran Nedin daje izvršnost na dug Promista i to iz 2023. Tomašević i Nedin overili su dug od 23,5 miliona dolara u januaru 2026. i to po sporazumu iz novembra 2023, koji je iznosio 13,8 miliona dolara. Razlika od gotovo deset miliona dolara u odnosu na sadašnja potraživanja je kamata, nastala za samo dve godine, što je svrstava u zelenaško potraživanje“, navodi se u pisanom saopštenju, dostavljenom Radaru, uz podsećanje da je u vreme revizije i izrade finalnog finansijskog izveštaja krajem 2024. Tomašević bio direktor i Promista i Azotare.
Komentarišću nedavnu Tomaševićevu izjavu za Radar, što je ujedno do danas bilo i njegovo jedino javno oglašavanje o ovom slučaju, da je „Nitron, uprkos tome što prvobitni dug nije izmiren, nastavio da isporučuje robu Promistu pod istim uslovima, te da dug sada narastao na oko 23,5 miliona dolara“, iz Promista koji kontroliše Petrić ističu da je on to izjavio „i pored činjenice da zna sadržinu izveštaja revizorske kuće, koju je angažovao i koja utvrđuje avans prema Nitronu od 8,68 miliona dolara“.
Kao zalog da će dug biti namiren stavljena je Azotara i sada od ishoda sudskog spora zavisi u čijim će rukama ona završiti, a bitka se zapravo vodi zbog lokacije, jer je na tom mestu planiran data centar, nekoliko desetina puta većeg kapaciteta od državnog data centra u Kragujevcu, tako da se vrednost te investicije procenjuje na nekoliko stotina miliona evra
Optužujući Tomaševića da je kao bivši direktor obmanuo i većinskog partnera Petrića, iz Promista poručuju da će „finansijska forenzika koja je u toku pokazati koga je još sve doveo u zabludu i na koji je način poslovao sa Nitronom, bez saglasnosti Skupštine društva i većinskog vlasnika“ i da veruju da će „nadležni sudovi dokazati zašto je overio notarski zapis i time priznao nepostojeću visinu duga od 23,5 miliona dolara, iako je znao da je Promist, čiji je direktor na kraju 2024. bio u avansu od 8,68 miliona dolara“.
Tužbe protiv bivšeg direktora, notara i Nitrona
U pisanom saopštenju iz Promista navode da su zarad utvrđivanja stvarnog stanja i visine duga predlagali, a da je Nitron odbio usaglašavanje dokumenata i duga, te da su stoga bili „prinuđeni“ da tuže i Nitron, i bivšeg direktora Tomaševića i notara Nedina, jer su „zaključili nedozvoljen pravni posao suprotan i propisima Srbije i postojećoj validnoj dokumentaciji“.
Tvrde i da je bivši direktor „nakon overe nepostojećeg duga naprasno napustio Srbiju i iz susedne države nastavio saradnju sa Nitronom, ali i sa izjavama u medijima koje ne odgovaraju istini“, da je pre njega slično uradio i sadašnji poverenik Nitrona u Srbiji, Vilijam Otero, a o tom slučaju u Venecueli Radar je već pisao.
Komentarišući navode portala Forbs Srbija da je Tomašević „uzbunjivač“ i da je pokrenuo proces uzbunjivanja u kompaniji Promist, iz te firme ističu da je on bio komercijalni direktor Promista i generalni direktor Azotare i da je posao sa Nitronom vodio „isključivo sam“, te da sada „osnovano sumnjamo da je statusu uzbunjivača pribegao kako bi pokušao da se zakonski zaštiti od tužbi za nesavesno poslovanje i overu lažne visine duga, na šta nije imao pravo“. Uz to, navode i da prema odredbama važećeg zakona, uzbunjivača ne štiti status ukoliko je iznosio lažne podatke, te da je Tomašević „zloupotrebio ovo zakonsko pravo“.
S obzirom na činjenicu da je dug nastao na osnovu poslovnog odnosa trgovine sa ino partnerima, te da je u nadležnosti kako domaćeg, tako i inostranog i međunarodnog pravnog sistema, istina će neminovno biti dokazana
Danilo Tomašević
Na kraju saopštenja iz Promista ističu da ne izbegavaju obaveze i da su spremni da izmire svaki dug koji je zasnovan na zakonitim i proverljivim osnovama, ali da ne mogu i da neće prihvatiti „neosnovana potraživanja, niti zelenaške kamate koje se pokušavaju nametnuti“.
Šta na sve odgovara Tomašević
S druge strane, u do sada jedinoj izjavi za javnost, Danilo Tomašević je 19. marta za Radar rekao da je Nitron odobrio kreditnu liniju Promistu, da je inicijalni dug od oko 14 miliona dolara nastao 2023. i da je registrovan u NBS kao kreditni posao, da su dug priznali i predstavnici Nitrona i generalni direktor Promista Milija Pavlović, da je dug je evidentiran u poslovim knjigama… Rekao je u da je Nitron, nakon potpisivanja ugovora, uprkos tome što Promist nije izmirio taj dug, nastavio da isporučuje robu pod istim uslovima i da dug sada iznosi oko 23,5 miliona dolara.
Iz Registra založnog prava može se videti da je kao zalog da će taj dug biti namiren stavljena imovina HIP Azotare iz Pančeva, a od ishoda sudskog spora zavisi i u čijim će rukama završiti nekada najveći proizvođač mineralnih đubriva u Srbiji. Zapravo bitka se vodi zbog lokacije, jer na tom mestu je planiran veliki data centar, nekoliko desetina puta većeg kapaciteta od državnog data centra u Kragujevcu, čiji je kapacitet samo 14 megavata. Vrednost te investicije procenjuje se na nekoliko stotina miliona evra.
Na molbu da prokomentariše najnovije optužbe na njegov račun, Tomašević je za Radar kratko pisanom porukom odgovorio da je „svestan ozbiljnosti situacije“, ali da mora javnost da zamoli za još malo strpljenja, jer je važno da informacije plasirane u javnosti pre svega budu istinite.
Na tvrdnje potpredsednika Nitrona Vilijama Otera da je Promist na svojoj imovini registrovao „lažnu hipoteku“ i da je to „očigledno osmišljeno da optereti tu imovinu pre izvršenja“, iz te firme odgovaraju da se ne radi o lažnoj hipoteci, već da su 5. januara ove godine legalno prodali tu nekretninu AgroGloubu
„Imam puno poverenje u domaći pravosudni sistem, te pristupam sa verom da će organi postupati prema dokumentaciji, a ne insinuacijama. S obzirom na činjenicu da je dug nastao na osvnovu poslovnog odnosa trgovine sa ino partnerima, te da je u nadležnosti kako domaćeg, tako i inostranog i međunarodnog pravnog sistema, istina će neminovno biti dokazana“, poručuje Tomašević.
Hoće li se u sve umešati i OFAC
U međuvremenu, Forbs Srbija i Radio Slobodna Evropa preneli su tvrdnje predstavnika Nitrona da se suočio sa nezakonitim radnjama i korupcijom kada je od Promist pokušao da naplati dug od 23,5 miliona dolara za isporučenu robu i da se zbog toga ta kompanija obratila i Kancelariji SAD za kontrolu strane imovine (OFAC) i podnela tužbu američkom federalnom sudu, a o svemu su obavestili i Ivicu Kojića, šefa kabineta predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Iz OFAC-a do sada nije stigla ni potvrda, ni demanti da su obavešteni o ovom slučaju.
Potpredsednik Nitrona Vilijam Otero u izjavio za Radio Slobodna Evropa optužio je Promist da je na svojoj imovini registrovao „lažnu hipoteku“ i da je to „očigledno osmišljeno da optereti tu imovinu pre izvršenja“, dok su iz Promista odgovorili da se ne radi o lažnoj hipoteci, već da je 5. januara ove godine „izvršena legalna prodaja nekretnine AgroGloubu, sa kojim se saglasila Skupština društva i koju su potpisali oba člana društva“.
Finansijski izveštaji za prošlu godinu još nisu objavljeni, a 2024. Promist je završio sa 75 zaposlenih, poslovnim prihodom od 153,5 miliona evra i profitom od skoro 8,7 miliona, dok je Azotara iskazala neto dobit od 6,3 miliona evra. Za samo četiri godine, od kako je propalu fabriku mineralnih đubriva kupio Promist, njeni su prihodi uvećani 187 puta, a do tada ostvareni profit od 19 miliona evra je skoro četiri puta premašio cenu koju su nove gazde za nju platile državi.
Finansijski izveštaji za prošlu godinu još nisu objavljeni, a 2024. Azotara je iskazala neto dobit od 6,3 miliona evra. Za samo četiri godine, od kako je propalu fabriku mineralnih đubriva kupio Promist, njeni su prihodi uvećani 187 puta, a do tada ostvareni profit od 19 miliona evra je skoro četiri puta premašio cenu koju su nove gazde za nju platile državi
Pre prodaje Petriću i Tomaševiću, naime, prihodi Azotare su 2020. bili manji od 460.000 evra, a u 2024. su povećani za 18.600 procenata. Preko noći strateški važna, ali propala državna fabrika, postala je profitabilna. Uprkos tome, skoro izvesno je da se u Azotari više nikada neće proizvoditi mineralna đubriva, a da li će i kada u njenom krugu biti izgrađen novi data centar i ko će biti njegov vlasnik, zavisiće od ishoda jednog, a možda i više sudskih sporova, između većinskog vlasnika Promista Nebojše Petrića, s jedne i njegovog doskorašnjeg partnera Danila Tomaševića i američke kompanije Nitron, s druge strane.
