Nakon što je prošle godine tužilac Nenad Stefanović tražio njegovo privođenje, Zdravko Ponoš, lider stranke SRCE, prošle nedelje bio je na saslušanju u policiji zbog izjava o zvučnom topu. Razgovor vođen u ponedeljak zato smo počeli pitanjem da li će u četvrtak, kada Radar bude na kioscima, biti na slobodi?
„Sloboda je stvar ličnog osećanja, između ostalog. Čovek je slobodan ako je slobodan u glavi. A fizički, u ovoj zemlji smo svi na neki način zatvorenici otkad je ova vlast, a i prethodni put kad je bila na vlasti. Imali smo jedno 12 godina i fizičke slobode.
Šta očekujete od prijave koju ste podneli protiv dvojice inspektora i vlasnika Informera?
Ne očekujem da će neko snositi sankcije u ovakvom sistemu, to su ljudi koji su prihvatili kodeks koji im je vlast nametnula, da se radi za vlast, a ne za javni interes. Ali, to ne znači da ne treba da insistiramo na poštovanju zakona. Neka ostane pisani trag.
Umesto da oni odgovaraju za izazivanje panike, što je u stvari rušenje ustavnog poretka, prozivaju nas koji se tome protivimo, koji štitimo ovu državu i njen ustavni poredak i njene građane
Šta je cilj cele ove kampanje sa istragom zvučnog topa? Ne deluje da je dnevno skretanje pažnje jer traje duže, ali nije ni u fokusu svakodnevno.
Mislim da je skretanje pažnje ostalo konstanta, jer to jeste tema koja može da skrene pažnju.. Mnogo ljudi je 15. marta doživelo lično ili poznaje nekoga ko je doživeo efekte zvučnog topa. Mnogi ljudi su doživeli drugu vrstu brutalnosti i nasilja od strane eksponenata SNS-a. Od toga da su bili prebijani lično, do ove psihičke torture, kad bivši premijer Vučević, a sadašnji savetnik predsednika Vučića i predsednik SNS-a, kaže da studentkinja zbog koje je on podneo ostavku – zato što je četvoro magaraca pod njegovim nalogom devojku tuklo do toga da joj je polomljena vilica – danas kaže da je ona krupna, pa bez obzira što je krupna, sama je pala i sama se povredila. To je neverovatno, to je skandalozno.Ta potreba naknadnog tumačenja šta se desilo vidi se i u slučaju sa zvučnim topom. Pitanje je zašto im to treba. Između ostalog, da se skrene pažnja, ali i da se svi oni koji su sa suprotne strane njih kategorišu kao rušitelji ustavnog poretka i teroristi.
Onda je otvoren lov na nas. Onda je ta studentkinja pala sama i polomila vilicu, onda sam ja hteo da srušim ustavni poredak tako što sam skrenuo pažnju javnosti da je vlast izazvala paniku, svesno i namerno, upotrebom nezakonito nabavljenog sredstva. Umesto da oni odgovaraju za izazivanje panike, što je u stvari rušenje ustavnog poretka, prozivaju nas koji se tome protivimo, koji štitimo ovu državu i njen ustavni poredak i njene građane.
To su verbalno radili i ranije, ali ovakvo uključivanje tužilaštva je novitet, pa je pitanje da li možemo da stignemo do hapšenja i zabrana?
Ništa nije isključeno, naravno. Mislim da testiraju, vuku poteze i gledaju kakve će biti reakcije, da li ćemo se uplašiti, da li ćemo tražiti opravdanje za to što smo uradili. Ja ne tražim opravdanje, ja objašnjavam. Izveo sam zaključak iz toga što znam kako takva sredstva funkcionišu, iz činjenice da sam znao da su to nabavili, a nisu smeli jer je bilo protivno zakonu, i iz toga što vidim šta se dešavalo na ulici. Oni bi hteli da kažem da nisam video to što sam video, da ne znam to što znam i da nisam imao informacije koje sam imao. Da li to može da se završi nekim drugim ishodom osim ovog maltretiranja policijskog i razvlačenja po medijima – sve je moguće. Na kraju, ako se to što mi iz opozicije radimo i što studenti rade proglasi terorizmom, onda ne treba da nas buni ako protiv nas primenjuju antiterorističke jedinice. Zasad primenjuju samo UKP.
Vučić strategiju za pobedu na sledećim izborima bazira na lažima koje plasira preko Informera. I zato je njemu REM jednako Informer, jednako izborna krađa i pobeda
Zašto zaseda Skupština usred leta? Da li je REM ključni razlog, da bi se dobile pare iz Plana rasta?
Mislim da to Vučiću služi da disciplinuje svoje stado, pogotovo sada kad se pokazalo dosta neposlušno jer mu je propao miting, pa onda ovo služi da se pokaže da mogu svi da dobiju otkaz i da im se promeni vozni park začas. Ima i razlog više i dobro ste ga prepoznali – REM. Vučić je prošli put kad je imao priliku da se sretne sa najvažnijim ljudima EU sam citirao da su ga pitali – reci ti nama hoćeš li ti ovo ili nećeš? On je rekao da hoće i da će ispuniti ono što se traži. Sam je rekao da se očekuje da se sinhronizuje spoljna politika sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU i sprovedu unutrašnje političke reforme. Ovo prvo znači, između ostalog, odnos prema ratu u Ukrajini i prema Rusiji, a tu je shvatio da je to pokretna meta i da pritisak neće biti velik, pa posle…
…pošalje ministra Bratinu u Teheran…
Tako je. On to kompenzuje tako što isporučuje municiju. Nije to glavna tema, on se samo vadi na tu temu, tvrdeći da bismo napredovali na putu evropskih integracija kad bismo uveli sankcije Rusiji. To nije tačno. Te pare nikakve veze nemaju s tim, imaju veze sa unutrašnjim reformama. I tačno su rečena tri segmenta – da se povuku Mrdićevi zakoni, da se sredi izborno zakonodavstvo i medijske slobode. On ih je oko prve dve stvari obmanuo, ali je znao da će administracija negde evidentirati da je uradio nešto. Svi znamo kako je to uradio sa Mrdićevim zakonima, između ostalog tako što je ostavio prelazne odredbe koje omogućavaju da ti zakoni funkcionišu još šest meseci. Zahvaljujući tome, policija je mogla da me pozove na onaj razgovor, inače ne bi mogla.
Promenjeni su izborni zakoni…
Vidimo kako ide sa Petrašinovićevim zakonima i znamo kako je prošlo sa jedinstvenim biračkim spiskom. Mi smo bili protiv toga da se kaže da je to u redu, deo NGO-a i deo opozicije je rekao da je u redu, sa najboljom namerom, nema dileme, ali to ne funkcioniše. Taj jedinstveni birački spisak je daleko od onoga što bi trebalo da bude. Ali, ako njemu već to štrikliraju kao relativno ispunjeno, preostaje samo REM koji nije ispunjen. On je jasno rekao da se na njega vrši pritisak da to prihvati, da on to hoće, ali ne zna kako i da mu je jako teško da prihvati tako kako se traži – da imamo po zakonu uređen REM sa devet članova – jer se plaši da bi ostao bez Informera pre izbora. On strategiju za pobedu na sledećim izborima bazira na lažima koje plasira preko Informera. I zato je njemu REM jednako Informer, jednako izborna krađa i pobeda. I zato su pokušali da nađu kreativan način da REM funkcioniše. To što su oni spremili, to je skandalozno. Pokušali su da tumačenjem Odbora za kulturu i informisanje nagovore četiri člana REM-a koji su dali ostavku da se vrate i da kažu da deveti ne mora, jer će u dogledno vreme biti izbori za savete nacionalnih manjina. Izbori bi mogli i da prođu do tada, a REM bi funkcionisao sa osam članova, što zakon ne predviđa.
Problem su i ostavke četvoro članova.
Pod pritiskom javnosti, to nisu uspeli da završe tumačenjem Odbora za kulturu, pa sad pokušavaju kroz takozvano autentično tumačenje Skupštine. To je mehanizam koji bi trebalo da se koristi u izuzetno retkim slučajevima kad ima nekih nejasnoća. Oni su odlučili da taj mehanizam koriste da zaobiđu zakon. Nije prvi put, to su koristili kad su hteli da sklone odgovornost sa ministra Nikole Selakovića, kad je napravio kriminalno delo oko Generalštaba.
On strategiju za pobedu na sledećim izborima bazira na lažima koje plasira preko Informera. I zato je njemu REM jednako Informer, jednako izborna krađa i pobeda
Čini se da se vi najviše bunite, ima mišljenja da jedino Vučiću odgovara da REM-a nema, jer tad može da se nastavi ovaj propagandni horor.
Zakon vrlo jasno definiše i način i dan stupanja na dužnost i kako dužnost prestaje. Onog momenta kad je Ana Brnabić potpisala odluku o izboru članova, 12. novembra prošle godine, ti ljudi su stupili na dužnost po zakonu. Da nisu mislili da su stupili na dužnost, ne bi podnosili ostavku. Članom 18 se jasno definiše da je jedan od načina prestanka to da se podnese ostavka i piše da ona stupa na snagu predajom u pisarnici. Sve ostalo je kršenje zakona. Obrazložio sam zašto to radi vlast – ako to ne uradi, neće biti tih para iz Plana rasta. Mada mislim da ih neće biti ni ovako ni onako. Otvara se pitanje zašto je deo nevladinog sektora, izgleda i deo opozicije, spreman da to prihvati. Mislim da se to radi pod uticajem zapadnih ambasada i administracije EU. Ne mislim da imaju loše namere. Mislim da je zbog geopolitičkih razloga, pre svega da birokratija EU, koja inače smatra da su uslovi za treći klaster ispunjeni već ranije, pokušava da Srbija ne zaostane nepovratno. Oni prenebregavaju činjenicu da, ako bi se omogućilo Vučiću da sa neispunjenim uslovima i protivzakonito sklepanim REM-om napreduje ka EU, u stvari EU direktno ulazi u izborni proces na strani jednog aktera, Vučića. Oni njega onda direktno podržavaju tako što ga ohrabruju da krši zakon i što mu priznaju da je ispunio nešto što nije ispunio. Ako to ne vide ljudi koji su kandidati i podneli su ostavke – neki od njih su ugledni pravnici – onda je to neverovatno. Opravdanje koje neki od njih koriste, da će sačekati šta Skupština kaže, još je neverovatnije. Zar ima ikakve neizvesnosti šta će ova skupština izglasati sa ovakvom većinom? Ako njima to treba kao moralno pokriće, onda su to ljudi s kojima ja ne znam o čemu bih sutra više mogao da razgovaram. Nadam se da nije tako.
Skupština radi, ali nema nastavka sednice o smeni Vlade. Kako se to uklapa u najave parlamentarnih izbora već na jesen?
Vlast može tu sednicu da sazove kad hoće, to nije nikakav problem. Odluku o tome kad će biti izbori donosi isključivo Aleksandar Vučić, a mislim da mu je to pokretna meta. Pominjao je ostavku za par nedelja na svom mitingu, pominjao je čak i naziv liste, ali mislim da ništa od toga nije sigurno. Mislim da je to pokušaj da se zatalasa javnost i da malo motiviše i energizuje svoje. I dalje mi ne izgleda uverljivo da će ikakvih izbora ove godine biti. Može da ih bude, zavisi od njega, ali to nema nikakve veze sa državnim interesima, već samo sa njihovim opstankom na vlasti.
Izbori svakako dolaze a ne smanjuje se broj kolona na opozicionoj strani. Osim studenata tu je sad proevropski blok, stvara se blok oko Mikija Aleksića, tu je DSS… Deluje kao dokaz teze da smo mi taoci liderskih sujeta.
Meni to ne izgleda tako. Najpre, grupacije koje ste pomenuli još uvek nisu koalicije. To su grupacije u kojima partije nešto dinamičnije sarađuju nego sa ostalima koji nisu deo toga. Ali znate, s obzirom na to da je najveći igrač na opozicionoj sceni, u širem smislu reči, studentski pokret, ili oni koji se izjašnjavaju u ime studentskog pokreta, odbio bilo kakvu mogućnost zajedničke liste, to je već samo po sebi sklonilo mogućnost da se napravi binarni izbor: ili vlast ili protiv vlasti. U toj situaciji, na ovoj drugoj strani se išlo i korak dalje od momenta kad se Novi DSS izjasnio da svakako neće biti zajedno sa proevropskim strankama. To je već druga realnost, to treba prihvatiti i računati s tim. U toj varijanti onda više nije toliko važno koliko ima aktera. Bitno je da svi ti akteri koji su prava opozicija – a svi koje ste vi nabrojali, mislim da nesumnjivo jesu opozicija – da ne ostanu ispod cenzusa, jer onda bi to bili bačeni glasovi. Ako svi pređu cenzus, uveren sam da će biti spremni da učestvuju u koaliciji sa, pretpostavljam, dominantnom studentskom listom posle izbora, ako već to nije bilo moguće pre izbora.
Ne radi se ovde o tome da preskočite cenzus ili ne preskočite, nije velika sreća ni funkcionisati u ovakvom parlamentu, a ni sutra biti vlast posle ovakve vlasti. Ovde se radi o tome da li imate politiku ili nemate politiku
Ali zašto se dopušta taj rizik da neko ostane ispod cenzusa u ovakvim okolnostima koje imamo? I drugo, tvrde pristalice studentskog pokreta, na vašu primedbu da studenti neće da razgovaraju, obično kažu: „A što se opozicija prvo ne dogovori, pa da se onda pravi taj dogovor dva bloka?“
Pa ja mislim da nije… ja nisam čuo to: „Dogovorite se vi pa ćemo se onda dogovoriti da idemo zajedno“ – uvek je bilo apriori ne.
Ne od studenata, nego od podržavalaca.
Ne interesuje me šta kažu posmatrači i dokoni koji se sa tribina dobacuju. Ne radi se ovde o tome da preskočite cenzus ili ne preskočite, nije velika sreća ni funkcionisati u ovakvom parlamentu, a ni sutra biti vlast posle ovakve vlasti. Ovde se radi o tome da li imate politiku ili nemate politiku. Mi kao stranka Srbija Centar imamo politiku – to je proevropska politika umerene desnice, desnog centra. Spremni smo da stupajući u koaliciju budemo deo nečeg šireg, ali nismo spremni da od svoje politike odustanemo. Ako je uslov da od toga odustanemo i da se ne pominje to, onda mi u tome ne možemo da učestvujemo. Imamo političku stranku i hoćemo da učestvujemo u političkoj utakmici da bismo se izborili za tu politiku. I nismo sami u tome, trenutno u ovoj našoj grupaciji ima još tri politička aktera: SSP, PSG i Solidarnost. Nadam se da to neće stati na tome, da će se još priključiti i drugi akteri.
Zato još uvek govorimo o platformi a ne koaliciji?
Koalicija se pravi pred izbore. Sada tu ima i ljudi iz nevladinog sektora koji nisu u strankama. Sve se i desilo uz pomoć i angažovanje vrlo uglednog Evropskog pokreta u Srbiji, zato što je proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji mnogo više od partijskog angažovanja. To je aktivno angažovanje mnogih aktera, svakako iz nevladinog sektora, uglednih ljudi, think-tankova.
Koliko je meni poznato, javno je objavljeno samo jedno istraživanje u kome je meren efekat izlaska samo studentske i studentske i opozicione liste na izbore, radio ga je Sprint insajt još prošle godine i pokazalo se da dve kolone daju bolji rezultat. Taj argument skoro da niko nije koristio. Zašto je bilo nemoguće krenuti tim pragmatičnim putem, napraviti istraživanje, videti šta bolje radi u ovim okolnostima i onda prema tome raditi na formiranju kolona adekvatnih tom rezultatu?
Da vas podsetim, ja sam baš taj pristup zastupao već odavno.
Pa zašto nije bilo moguće napraviti istraživanje?
Pa zato što bi to trebalo da bude prihvatljivo i drugima. Trebalo bi svima to da bude okej, ali nije moje da kritikujem ako neko ne misli tako. Ja sam to predlagao, nije prošlo. Kao što mislim da smo olako odustali, mi iz opozicije parlamentarne, od ideje prelazne vlade samo zato što je studentski pokret negativno reagovao na to. Čak i…
Pa da, i to je važno. Objašnjenje je bilo da nemamo vremena za to. Pa evo, prošlo je vreme. Nije se ova vlast tako uplašila i rekla: „Dobro, tražite izbore, onda ćemo vam odmah izbore.“ Ništa od toga se nije desilo. Mislim da je veća šansa bila da dobijemo prelaznu vladu kao tranzicioni mehanizam koji bi nam omogućio da imamo bolje izborne uslove. Sada niti imamo izbore, niti smo popravili izborne uslove.
Treba nam pobednik na predsedničkim izborima i mislim da je to vrlo realističan scenario, zato što je Vučić oko sebe sve osušio, nema nikoga da kandiduje ko može da dobije te izbore. Ako smo razumni, mi možemo da nađemo solidan broj kandidata koji to mogu da urade ako svi stanemo iza njih
Vlast vas napada da kočite evropski put i da ste tužibabe. Deo opozicione javnosti tvrdi da vam EU ranije nije bila u fokusu, a i da to sad nije tema. Iz Evropske komisije i dalje stižu pohvale na račun poteza vlasti, uprkos stavu Evropskog parlamenta. Šta je na vašoj strani?
Na našoj strani je istina i na našoj strani je budućnost. Kako god se završi – a znamo kako će da se završi – Srbija će ići ka članstvu u EU. To će se dešavati bez ove vlasti, biće neka druga vlast, koaliciona. Sasvim izvesno ko kuda ide – neki će biti lustrirani, neki će biti zatvoreni, neke stranke će biti raspuštene. Što se tiče pozicije administracije EU, ona nije neočekivana. Za njih je pitanje Srbije posao, za nas je Srbija život. To je bitna razlika. Ali ne treba da zaboravimo činjenicu da su države članice akcionari Evropske komisije, a ne obrnuto. Znači, one su te u čije ime i za čiji račun radi Evropska komisija. Postoje granice dokle mogu da guraju određenu poziciju, ne samo zbog Evropskog parlamenta koji nema ogromna ovlašćenja, nego zbog država članica. I zato je sad takva situacija da ako Holandija kaže „nema otvaranja klastera“, onda nema. Može Komisija i četvrtu godinu da kaže „pa mi mislimo da ima“, zato što oni to gledaju birokratski i tehnokratski. Mi možemo da budemo ljuti, ali to nam neće pomoći.
Ponekad je začuđujuće koliko ti ljudi nemaju uvid u to šta je ova vlast slagala a šta će isporučiti. Nije ni čudo, njih boli glava zbog nekih važnijih stvari za Evropu – ima dva, tri rata okolo, postoje ekonomski problemi, energetski, auto-industrija u kolapsu, svašta. I zato je važno da objašnjavamo šta se ovde stvarno desilo, zato u Strazburu kolege iz opozicije razgovaraju sa evroposlanicima. Rezolucija koja se očekuje biće vrlo, vrlo tvrda. Tvrđa nego dosadašnje, koliko je god moguće, a i dosadašnje su bile tvrde. Razgovara se sa ljudima iz administracije, razgovara se sa državama članicama, razgovara se sa diplomatama u Beogradu i predočava im se gde su oni slagani i obmanuti. To je naš posao, radimo sve što možemo.
Nešto od toga što radite ne sviđa se delu opozicione javnosti – kažu da prisustvom u Skupštini dajete legitimitet vlasti.
Da nismo bili u Skupštini ne bismo imali, između ostalog, priliku da napravimo diplomatsku inicijativu, ne bismo bili kredibilni za to što radimo. Ne bismo mogli da se obratimo građanima Srbije, kvalifikujući sve ovo što se dešava, pa i ovo sa REM-om, da nismo u skupštinskim klupama. Ja mislim da je to mnogo časnije nego primati platu u Skupštini, a ne raditi. Radimo najviše što možemo u ovoj situaciji. Glasamo protiv, to jedino možemo. Pre toga iscrpimo sve argumente, idemo sa našim predlozima. Zakon roditelj-negovatelj je podnela opozicija i iza toga je stajao najpre SSP, tako je podnet, pa onda je ta opozicija to podržala. Oni su to odbili, da bi sad predložili svoj zakon. Danas su stavili na dnevni red Zakon o oružju i municiji. Mi ćemo objasniti ljudima da oni razoružavaju građane, a naoružavaju bande. Da se to oružje koje su ljudi predali ili im je oduzeto pojavilo na tržištu u Americi – neko je to prodao tamo, neko je uzeo pare, a ljudi su predavali nešto što su nasledili od svojih očeva, sa posvetama ili ne znam šta. Čemu to služi? Oni razoružavaju lovačka udruženja u Srbiji, a bande se naoružavaju. Svaki dan, kao što rekoh, imamo neku pucnjavu u gradu. Kako se odrazilo to uzimanje tog oružja?
Spremni smo da stupajući u koaliciju budemo deo nečeg šireg, ali nismo spremni da od svoje politike odustanemo
Da se vratimo izborima, ali predsedničkim. Već ste se založili za zajedničkog kandidata studenata i opozicije. Mislite li da se to može desiti i imate li vi crvene linije ko može, ko ne može da bude kandidat?
Mislim da bi to bilo racionalno i normalno i razumno. Treba nam pobednik na predsedničkim izborima i mislim da je to vrlo realističan scenario, zato što je Vučić oko sebe sve osušio, nema nikoga da kandiduje ko može da dobije te izbore. Ako smo razumni, mi možemo da nađemo solidan broj kandidata koji to mogu da urade ako svi stanemo iza njih. To je, naravno, politički mnogo lakše ako su odvojeni parlamentarni i predsednički izbori, u situaciji gde imamo više kolona na parlamentarnim. Ako su izbori u isto vreme, onda je teško se dogovoriti oko jednog kandidata jer se onda favorizuje ta lista koja njega nominuje. Mislim da i u svim situacijama mi treba da budemo spremni da razgovaramo o tome. I ja kao Zdravko Ponoš i stranka Srbija Centar, mi smo spremni za to, jer je to javni interes. Verujem da bi bilo isto tako normalno da prvi predlože kandidata oni koji su najjači partneri, a to bi, po svemu sudeći, bila studentska lista. Isto tako, prilično sam uveren da će oni voditi računa da kandidat bude neko ko je svima prihvatljiv. To bi bilo razumno. Pominju se i imena koja su svakako prihvatljiva, prema tome nema nikakvih dilema. Imamo i ugledne sportiste koji svakako ne bi bili predmet podela.
Očekujete li veći angažman Evropske unije na praćenju i kontroli izbora?
Probaćemo da izlobiramo povećano angažovanje. Na neki način ono je već sad prisutno, ovako ili onako. Koliko čujem, Ana Brnabić je već pozvala misiju ODIHR-a (OEBS-a), ali nije isključeno da to služi za to da bi se podigla atmosfera: evo izbori samo što nisu. Mnogo je važno da se spremamo da odradimo vrlo uverljivo izbore, da što uverljivije pobedimo. Ako rezultati budu dosta bliski, postoji rizik od svega onoga što prati takve izborne završnice i u mnogo demokratskijim društvima. Iz razgovora sa ljudima iz EU vidi se da to i njih brine. Neizvesno je šta će biti veče posle izbora ako su tako tesni rezultati, ako je očigledna izborna krađa, i zato to govorimo: nemojte da nagrađujete ovakvu vlast, prihvatajući da vam podvale nefunkcionalan REM, a samo da bi rekli da su ispunili nešto, da ih nagradite sa stvarima koje vlast ne zaslužuje, jer onda ste nagradili vlast, duvali joj u jedra pred predstojeće izbore, to nije pomoć građanima. Pomoć građanima Srbije je ako ukinete roming. To može. Pomoć građanima Srbije je ako bar preko leta sklonite kontrole na granicama da se ne osećaju kao građani drugog reda. To je pomoć, a ovo što hoćete da pomognete ovoj vlasti, to je protiv interesa građana Srbije.
Jeste li razmišljali da angažujete nekoga da vam čita tvitove pre nego što ih objavite, da ne biste dolazili u ovu situaciju u kojoj ste sad, da budete optuženi za mizoginiju i još koješta?
Ne, nikad. Ja sam nerado počeo da budem prisutan na društvenim mrežama i to sam uradio tokom predsedničke kampanje, pre toga nisam imao ništa. I od tada sam na Tviteru, sad Iksu, i onda se posle to samo prebaci na druge društvene mreže. Ja tu govorim ono što mislim. To što su ljudi skloni da tome daju razne kvalifikacije, to je drugo. Pokušaj da mi za to što sam rekao za Televiziju Prva pripišu neku mizoginiju, to je potpuno neprimereno. Oni, onako obučeni i sa onakvim odnosom, kao da razgovaraju o tome kako su se proveli tu noć, govore da nije upotrebljen zvučni top i da nije bilo posledica, da je sve laž. Neki ljudi su završili kod lekara, neki su imali ozbiljne zdravstvene probleme. Mi završavamo u policijskom isleđivanju. A oni, kao što rekoh, obučeni kao da su došli iz noćnog života, o tome razgovaraju i proglašavaju nas lažovima. Proglašavaju lažovima te hiljade ljudi koji su došli kod doktora. A to je…
…tema – sadržaj razgovora, ne kako su obučeni.
Ali razgovarali su na način u skladu s tim kako su obučeni. Znači, to što sam ja izrazio, to je prezir. Tako se osećam i prezirem ih. Nikoga ne mrzim. Ne mrzim ni one koje bi trebalo da mrzim – Šešelja, zbog koga mi je porodica postala izbeglica i sve ostalo. Ali prezirem. To što rade na tim režimskim televizijama, to je vredno prezira, u najmanju ruku.
