Bilo bi lepo saznati šta je Vladimir Orlić, direktor Bezbednosno informativne agencije, prošle nedelje bio Vilijamu Bernsu, direktoru američke Centralno informativne agencije. Da li je, kako u duelima sa opozicionarima, nastupao kao ometač koncentracije sagovornika, ili je, po ugledu na Aleksandra Vučića, bio ponizan pred moćnijima?
Ima li osnova za verziju o Orliću kao saučesniku u najavljenom “skidanju Vučićeve glave” – što bi površan čitalac mogao pomisliti nakon uvida u glavni naslov provladinog Informera, štampan samo dan nakon dolaska Bernsa. “CIA ruši Vučića! Spremaju Srbiji iranski scenario”, vrištao je tabloid pod komandom “novinara” koga predsednik Srbije naročito ceni.
Informeru, kao udarnoj pesnici državne propagande, naravno, niko pametan ne veruje, pa biće da je Zdravko Ponoš, lider pokreta SRCE, nešto drugo imao na umu kad je ovako govorio o dolasku direktora CIA: “Zlobnici bi rekli da je Bernsov dolazak uzvratna poseta, Orlić je bio u tajnoj poseti pre mesec dana u Vašingtonu. On je tamo otišao na skenirenje, otišao je tamo kao ‘bela lala’ da vide šta mogu s njim da rade”.
Da li je Orlić spiskove samo “nasledio” od prethodnika ili ih je dopunio novim podacima iz života ljudi koji se nisu zakleli na vernost SNS-u, pa makar to bile i estradne ličnosti iz komšiluka
A možda je, ipak, direktor BIA tokom važnog dana prošle sedmice (osim direktora CIA, u Beogradu je bio i pomoćnik generalnog sekretara NATO za politička pitanja i bezbednosnu politiku Boris Ruge) bio samo tehničko lice, zaduženo za sprovođenje gosta do glavnog kabineta, gde je održan tajanstveni razgovor sa tajanstvenim učesnicima?
O svemu tome, naravno, vredi razmišljati samo pod uslovom da su se Orlić i Berns uopšte sreli, na šta, osim logike, ukazuje i nezvanična informacija dnevnog lista Danas, prema kojoj je upravo direktor BIA bio domaćin kolegi iz svetski poznate firme. Koga, inače, bogata diplomatska karijera čini čak i krupnijim igračem od “običnog” šefa obaveštajne službe najmoćnije zemlje sveta.
Zaštita države ili vlasti
Ni vesti, ni spina ovoga puta nije bilo. Za raziku od Sarajeva i Prištine, poseta Bernsa Beogradu prošla je pod velom tajne, a Orlić je i nakon nje nastavio da “tihuje” – dok javnost pokušava da odgonetne čime se, zapravo, bavi služba kojom rukovodi? Zaštitom države ili zaštitom vlasti?
Da li je, recimo, ta agencija imala ikakve zakonske osnove za pravljenje spiskova nepodobnih za koje smo saznali u ponedeljak od ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića, dok je objašnjavao kakva je to strašna opasnost po državu otklonjena višečasovnim zadržavanjem na granici i propitivanjem hrvatske pevačice Severine Vučković o njenim stavovima o litijumu i raznim drugim političkim i istorijskim temama?
I da li je Orlić spiskove sumnjivih lica sklonih verbalnom deliktu samo “nasledio” od prethodnika Aleksandra Vulina, koji se javno pohvalio autorstvom ideje i ličnom izvedbom ili ih je dopunio novim podacima iz života ljudi koji se nisu zakleli na vernost SNS-u, pa makar to bile i estradne ličnosti iz komšiluka?
Ima li, recimo, “Orlićeva” BIA zasluge za činjenicu da je tokom nedavnog privođenja aktivistkinje Zorane Crnojevic u Vršcu, policija znala da je trudna – što je, u tom trenutku, trebalo da bude poznato samo njenon najužoj porodici i lekarki?
I zašto, s druge strane, BIA nije znala ništa o kretanju kriminalca Fatona Hajrizija, nakon što je pobegao iz zatvora na Kosovu, pa uspeo da bez problema prođe Srbijom do Loznice, gde je ubio policajca na dužnosti?
Biće da nije sve samo do Orlića – nije on baš od Vulina i pre njega Bratislava Gašića nasledio uzornu službu koja se efikasno bavi svojim poslom, apolitički, profesionalno i odgovorno. Jasno se, odavno, pokazalo i da Orlić nije čovek od koga bi iko očekivao da zatečeno stanje menja u zakonom predviđenom pravcu – čak i da je na mestu šefa BIA znatno duže, a ne samo nešto više od dva meseca, koliko sedi u Ulici kraljice Ane i odmara nas od svog ciničnog, agresivnog i manipulatorskog javnog nastupa.
Prava diploma i prava ambicija
Kako se i zašto desilo da se, u okruženju punom vlasnika lažnih diploma i izmišljenih biografija, jedan čovek sa prestižnim dostignućima iz prenaprednjačkog vremena, kakav Orlić zaista jeste, toliko istakne beskrupuloznošću prema političkim protivnicima i poniznošću prema šefu svega Vučiću, i dalje je misterija. Najpopularniju čaršijsku verziju – prema kojoj je u SNS ušao zbog navodnih kockarskih dugova koje nije mogao da vrati – iz skupštinske klupe izgovorio je Dragan Đilas da bi se odmah od nje ogradio (“ja u to apsolutno ne verujem, jer da ste zbog toga ušli, vi biste do sada vratili to”).
I zaista, bilo je vremena: u SNS Orlić je ušao 2008, sa svega 25 godina života (rođen je 1983. u Beogradu). Posle više raznih partijskih dužnosti, uglavnom u sferi informisanja i medija, kao i organizacionih poslova, za narodnog poslanika biran je na izborima od 2014. do danas, gde je, posle funkcije zamenika šefa poslaničke grupe SNS, postao potpredsednik parlamenta (2020-2022) a potom i njegov predsednik u prošlom sazivu (avgust 2022 – novembar 2023). Bio je, na tom mestu, nezaboravan i neverovatno uporan: gotovo da nema opozicionara koji je otvorio usta a da se Orlić nije nadovezao (ne)prigodnom vakelom, uz kršenje Poslovnika i mnoštvo uvreda (poslanike opozicije poredio je sa Hitlerom, Gebelsom, fašistima, nazivao ih šljamom, lopovima…).
Orlić nije samo tehnički skockan organizam, već i umetnik: član je Udruženja pisaca “Poeta” na Čukarici
Istakao se, pre toga, nezakonitim angažovanjem u svojstvu predavača (uz stranačkog kolegu Aleksandra Martinovića) u Višoj medicinskoj školi u Ćupriji 2018. godine, iz koje je, pre toga, otpušteno devet profesorki, pa se valjda pojavio “višak” novca dovoljan za angažman partijskih stručnjaka. Kada je afera izbila u javnost, tvrdio je u maju 2020. da tamo “više” ne predaje, ali je BIRN objavio dokumentaciju koja ga je demantovala i pokazala da je bio predavač na master studijama za školsku 2019/20. godinu.
A zaista ne deluje da je morao da ide takvim putem: posle osnovne škole u rodnom Obrenovcu, završio je Matematičku gimnaziju u Beogradu (2002), diplomirao na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu – Odsek za elektroniku, telekomunikacije i automatiku, smer za telekomunikacije (2007), gde je, kako ističe, stekao zvanje doktora nauka elektrotehnike i računarstva (2011). U naučno zvanje “naučni saradnik u oblasti tehničko-tehnoloških nauka – elektronika, telekomunikacije i informacione tehnologije” izabran je 2015. Radio je kao inžinjer za istraživanja i razvoj, potom i rukovodilac odeljenja za digitalnu obradu signala u Institutu za mikrotalasnu tehniku i elektroniku “IMTEL Komunikacije AD” (2008-2011), potom godinu dana u “High Tech Engineering Center doo), a od 2012 u Istraživačko-razvojnom centru “VLATACOM d.o.o”. I pri tom nije samo tehnički skockan organizam, već i umetnik: član je Udruženja pisaca “Poeta” na Čukarici.
