Šta nam govori činjenica da su naprednjaci odlučili da na ponovljenim beogradskim izborima kao kandidata za gradonačelnika istaknu Aleksandra Šapića, iako u decembru, uprkos silnim manipulacijama, s njim kao glavnom ponudom nisu uspeli da osvoje Beograd? Ima li Šapić neki tajni adut, ili naprednjaci nemaju boljeg kandidata od bivšeg vaterpolo šampiona sa šampionski kratkim fitiljem? Ili je samo reč o činjenici da bi promena kandidata bila priznanje poraza, a „predaja nije opcija“?
Stvarni rezultati, uostalom, nisu ono što SNS nudi građanima – pre će biti da je dobitni paket sačinjen od kulta ličnosti Aleksandra Vučića, besomučne propagande i sveobuhvatnog izbornog inženjeringa.
A Šapić se savršeno uklapa u prototip idealnog kandidata – čak i više nakon što se pokazalo da kolektivnim utapanjem svog SPAS-a u SNS, naprednjacima ništa nije doneo. Ali je zato izgubio kapacitet da samostalnim nastupom ostvari značajan rezultat.
Brojke su rečite: SNS je na izborima 2018, bez Šapića, osvojio 366.461 glas, dok je sama stranka nekadašnjeg predsednika opštine Novi Beograd tada dobila 73.425 glasova. Na izborima 2022, naprednjaci „ojačani“ Šapićem, dobili su 348.345 glasova, a u decembru 2023, lista kojoj je pridružen i Vojislav Šešelj dobacila je do 367.239 glasova.
A Šapić se savršeno uklapa u prototip idealnog kandidata – čak i više nakon što se pokazalo da kolektivnim utapanjem svog SPAS-a u SNS, naprednjacima ništa nije doneo
S druge strane, Šapić je ispoljio napredni nivo poznavanja traženog obrasca ponašanja. U ratu sa neposlušnim medijima uvrstio se u prvu SNS ligu – na pitanja nepodobnih, uprkos jasnoj zakonskoj obavezi, čak i ne odgovara, već vreme koristi isključivo za ispoljavanje verbalne agresije. U odnosu prema opoziciji jednako je terminatorski nastrojen – osim što ih javno vređa i ponižava, prema svedočenju Dobrice Veselinovića, svojim opozicionim kolegama iz Privremenog gradskog veća ne govori čak ni „dobar dan“ iako je to automatska radnja svakog iole vaspitanog čoveka. A demonstrirao je već i gotovo sadistički odnos prema saradnicima, po kakvom je sam Vučić odavno poznat (na poštedi nije čak ni medijska savetnica Suzana Vasiljević, koju je prošle nedelje temeljno javno ponizio).
Poslednju pomenutu „vrlinu“ doduše, do sada nije demonstrirala Ana Brnabić, Vučićeva omiljena učenica, pa bi se moglo govoriti o donekle rastegljivom obrascu: čini se da nedostatak tog vida bahatosti, dosadašnja premijerka, sada predsednica Skupštine Srbije, nadoknađuje funkcijom neke vrste ličnog Vučićevog PR-a, uvek prve u odbrani njegove (obično nenapadnute) porodice, ali i njega lično. Toliko da se, nedavno, pobunila što je deo javnosti upravo u Vučiću, a ne u njoj prepoznala „Oskara“ iz KRIK-ovog teksta u kome se navodi da su narko-klanu Darka Šarića pomagali tadašnji ministar policije Nebojša Stefanović i načelnik BIA Marko Parezanović, te da su naredbe dobijali od neidentifikovanog čoveka čije je kodno ime Oskar.
Ostale bitne karakteristike naprednjačkog prototipa uspešnog funkcionera Ana Brnabić odavno je demonstrirala u upečatljivoj formi: naročito u poslednje vreme, fokusirana je na obračun sa nepodobnim medijima. Odnosom prema političkim protivnicima tokom skupštinskih sednica kojima je prisustvovala u svojstvu predsednice Vlade kvalifikovala se za sadašnji zadatak obesmišljavanja parlamenta sa povećanim brojem opozicionara. I jednako bitno – sama, i nakon probijanja rekorda u dužini obitavanja na funkciji premijera, upadljivo očigledno nema kapacitet za samostalni politički put.
Ostale bitne karakteristike naprednjačkog prototipa uspešnog funkcionera Ana Brnabić odavno je demonstrirala u upečatljivoj formi: naročito u poslednje vreme, fokusirana je na obračun sa nepodobnim medijima
Čini se da je ključne neophodne lekcije već savladala i funkcionerka u nastajanju, Milica Đurđević Stamenkovski, prva među Zavetnicima koji su posle decembarskog izbornog fijaska viđeni za utapanje u naprednjački pokret u nastajanju. Iz nekada blagoglagoljive ali civilizovane desničarske političarke, sada izbija „orlićevski“ agresivni ometač prava političkih protivnika na javnu reč, a raniji kritički odnos prema Vučiću netragom je iščezao. Ostala je spremnost za komunikaciju sa nepodobnim medijima, ali to, u ovoj fazi, i nije sporno – ona još uvek nije kandidatkinja za neku od glavnih funkcija u zemlji.
