profimedia 0841429449
Foto: ALEXANDROS MICHAILIDIS / Alamy / Alamy / Profimedia

Podigla se žestoka bura u čaši vode. Na društvenoj mreži X, predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić razmenila je ljute poruke sa izvestiteljkom Evropskog parlamenta za Kosovo Violom fon Kramon i nemačkim novinarom Mihaelom Martensom oko toga da li Srbija blefira kad preti da će izaći iz Saveta Evrope ako Kosovo bude primljeno u tu organizaciju

I kad se kavga na mrežama već zametnula, uključio se i šef srpske diplomatije Ivica Dačić da kaže kako se zaprepastio nivoom bezobrazluka kojim se neki evropski političari obraćaju Srbiji, vređaju srpski narod i predsednika Vučića, a da ih „niti ko pita, niti ko zarezuje“.

Buka i bes tako uvek naknadno dramatizuju epiloge sadržane u odlukama koje je Srbija proteklih godina uredno prihvatila ili potpisala. Jedna od njih je da neće ometati članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama. I sad kad je došao taj trenutak nastala je drama i razočaranje. Pogotovo što je preporuku podnela izvestilac za Kosovo Dora Bakojani iz prijateljske Grčke i što je prihvatila pismo-obećanje predstavnika najviših vlasti sa Kosova da će formirati i Zajednicu opština sa srpskom većinom nakon što Kosovo postane članica Saveta Evrope.

Razmena verbalne vatre oko ove vruće teme preselila se nakratko i na društvene mreže. Tu smo ponovo utvrdili lekciju o evropskim licemerima i varalicama, dok je Savet Evrope, u tom bistrenju politike, pomešan sa Evropskom unijom na koju se ionako baca drvlje i kamenje. Sve je to zajedno izgledalo kao uobičajeni srpski politički folklor sa podignutom temperaturom, viškom emocija i manjkom činjenica.

Ali, da zamislimo da Srbija zaista realizuje svoju pretnju i napusti Savet Evrope čija je osnovna uloga da nadgleda demokratiju i vladavinu prava. Koga bi ona time, u stvari, kaznila? Evropu ili sopstvene građane? Ako je to uopšte važno.

Da zamislimo da Srbija zaista realizuje svoju pretnju i napusti Savet Evrope čija je osnovna uloga da nadgleda demokratiju i vladavinu prava. Našla bi se u „dobrom“ društvu – sa Rusijom i Belorusijom

Za početak, Srbija bi se našla u „dobrom“ društvu – Rusije, čija je zastava, zbog invazije na Ukrajinu, u martu 2022. godine, posle 26 godina članstva, spuštena ispred sedišta Saveta Evrope u Strazburu. Ali i Lukašenkove Belorusije čiji je status u Savetu Evrope suspendovan još 1997. zbog kršenja ljudskih prava, a pre dve godine su prekinuti svi odnosi s tom zemljom. Srbija bi podelila i iskustvo građana Rusije koji više nemaju mogućnost da se žale Evropskom sudu za ljudska prava ako pravdu nisu mogli da pronađu u svojoj zemlji. U trenutku kad je Rusija izašla iz Saveta Evrope, oko 20.000 predmeta ruskih građana našlo se pred Evropskim sudom u Strazburu. A prošle godine više od tri hiljade građana Srbije je pred tim sudom potražilo pravdu kao poslednjom instancom zaštite prava.

Možda državi Srbiji ne trebaju reforme u pravosuđu koje se odvijaju u saradnji sa Savetom Evrope, ali su neophodne građanima ako ne žele pravosuđe koje štiti kriminalce i mafiju uvezanu s političarima. Ili medije u službi režima. Ili ako žele da GRECO zahteva od Srbije da oformi sistem za sprečavanje korupcije među najvišim funkcionerima, uključujući ministre, državne sekretare, šefove kabineta, savetnike i pripadnike policije.

I zato bi, pre nego što odluči da zapreti izlaskom iz Saveta Evrope, Srbija mogla da se seti i građana. Ako su ljudi, uopšte, važni.

Vaše mišljenje nam je važno!

Učestvujte u diskusiji na ovu temu, ili pročitajte šta naši čitaoci misle.

24 komentara
Poslednje izdanje
Aleksandar Vučić
| Ekonomija | 45

David Koperfild sa Andrićevog venca

Uz realni rast od samo dva i po odsto, vlast u Srbiji uspela je prošle godine da bruto domaći proizvod Srbije poveća sa 60,4 na 69,5 milijardi evra ili za više od 15 procenata. I tu neće stati, jer su i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar finansija Siniša Mali najavili da će već 2027. […]

Veštačka inteligencija AI
| Kultura | 10

Čovečanstvo ulazi u novo doba

Revolucija artificijelne inteligencije se ubrzava i ona postaje jedna od najvećih prekretnica u istoriji. Revolucije koje su temeljno izmijenile čovječanstvo bile su do sada Gutenbergov izum štamparije; Edisonova sijalica i Teslina naizmjenična struja, i Turingova mašina (kompjuter) i „Turingov test“ (ispitivanje da li mašina može simulirati ljudsku inteligenciju). To su revolucije koje su promijenile paradigmu […]

Društvene mreže
| Mišljenja | 1

Doomscrolling – kada ekran nema kraj

Aktivnost bez jasnog vremenskog trajanja, polupasivno gledanje u ekran dok na njemu nižemo stranice i stranice sadržaja, iako oduvek prisutna, doživela je svoju mutaciju u zloćudniju formu tokom COVID pandemije. Tako je dumskroling bio izazvan besomučnom potragom za pouzdanim i preciznim informacijama o virusu, broju slučajeva, simptomima, lečenju, vakcinaciji… A sa beskonačno mnogo izvora vesti […]

glasanje, izbori, izborna mesta, izbori 2023
| Mišljenja | 40

I dalje ćute vlasnici „pristojnih potpisa“

Po mišljenju mnogih, upravo je „2.000 pristojnih“ svojim imenima podržalo sve ono iza čega pošten čovek javno ne sme stati: ponižene i privatizovane institucije, višegodišnji medijski mrak, javno satanizovanje novinara i političkih neistomišljenika, progon uzbunjivača, kriminal u sprezi sa strukturama vlasti, skrivanje ubica iz kosovskog kafića „Panda“, zatvaranje sremskih obdaništa za decu opozicionara, nezakonito rušenje […]