Trenutna pozicija: kompetitivni autoritarizam na strani belih figura
Kada se jedan represivni i korumpirani režim otme van svih granica, iako bile prikrivene, njegove slabe tačke postoje. Svaki autoritet, čak i onaj najveštiji, optereti se preko svoje nosivosti. Ali, to nije znak da ga treba napasti direktnim, čeonim napadom, što je najplići oblik političke borbe. Politika se, između ostalog, i razlikuje od uličnih razmirica, jer zahteva ozbiljnu taktiku.
Upravo nedostatak borbenog i ujedinjenog plana je upropastio sve ranije pokušaje. Imamo posla sa šahistom, a filozofija ove discipline zagovara tezu da se protivnik nikada ne potcenjuje. Dakle, njegove greške nisu pozicije u kojima studenti, opozicija i sami glasači mogu dati jednostavan šah, šuh ili šeh. Tih pokušaja je već bilo na stotine. Listanje brojnih afera u narušenom pravosudnom sistemu za čiju je odbranu dovoljno reći „nisam“, postaje igrokaz koji šteti sam sebi, kao i sama repeticija na šahovskoj tabli. Udar na moral, direktno otkrivanje laži, prekrupne-da-bi-bile-ozbiljno-shvaćene optužbe za izdaju… Nula pojedenih figura.
Igraj prvi da bi pogrešio
Jedina šansa su širom otvorene oči za cugcvang poziciju – u kojoj igrač, iako trenutno nenapadnut, mora da povuče potez koji ga vodi u sigurnu opasnost ili poraz.
U našem nesrećnom slučaju, od kojeg smo svi odavno umorni, te greške možemo potražiti u sve češćim paradoksalnim intervencijama predsednika. One jesu znak da šahista ubrzava partiju.
Postoji nekoliko izjava o potencijalnom gubitku izbora. U pitanju su krupne reči, koje se ne govore slučajno, već za cilj imaju da glasno odzvone u ušima pristalica i oponenata.
„Neću bežati iz Srbije ako SNS izgubi izbore.“
„Ja ću iste večeri da kažem da su najgori došli na vlast i smejaću im se u lice sve vreme…“
„Priznaću rezultat i čestitati.“
Ovakve reči su isključivo za unutrašnju upotrebu i za cilj imaju da izazovu dva kontradiktorna narativa:
- toliko mi nije važno šta će se desiti, jer radim ispravno;
- toliko sam siguran u pobedu da mogu da pričam i o porazu.
Pa, šta se na koga primi.
Izbegnimo Legalovu zamku
Pomenute reči liče na pokušaj zbunjivanja protivnika, koji se polakomi u želji da obori kraljicu, dok mu se, ukoliko ne shvati u kojem ga pravcu protivnik vodi, smeši mat u samo 8 poteza. Inače, Legalova taktika je veoma prihvaćena u amaterskim i kafanskim šahovskim partijama, a jedna od brojnih odlika predsednikovih taktika jeste vešto mešanje upravo takvih intervencija sa slojevitim predviđanjima koja su ishod rada sa velikim brojem savetnika.
Takođe, potencijalne slabosti dolaze i iz poteza za spoljašnju upotrebu. Ugošćavanje Zelenskog, verovatno najmanje ispraćen politički događaj u prorežimskim medijima, poslalo je jasnu poruku evropskim „partnerima“, zbog kojeg vladajuća partija i njen, sada neformalni lider, možda nisu izgubili niti jednu pristalicu. To je svojevrsna rokada, tokom koje kralja čuvaju i top i pijuni. A koliki je tek paradoks, koji može biti iskorišćen kao velika greška, ona čvrsta izjava: „Ne treba nam ukrajinski scenario“?
Nažalost, zbog vernih pristalica, ali i onih koristoljubnih, ovu protivrečnost ne možemo iskoristiti, iako deluje kao siguran potez (zicer). Ali možda može neko drugi?
Stare шахматные судьи
„Greška“ je možda, u nekoj meri, donela posledicu koja dolazi sa istoka? Da li je najjače rusko sidro u Srbiji, SPS, dobilo zadatak da samostalno izađe na izbore, baš zbog toga? Tu SNS možda ostaje bez svog kraljevog gambita? Ovde postoji izvesan potencijal, jer su prethodne godine pokazale da su glasači SPS-a skloni fluktuaciji od čitavih pet odsto.
Cugcvang i cvišencug
Svakako, dosad su slabosti vladajuće strukture lebdele, dok se konačno nije desila situacija da druga strana ne mora da načini prvi potez. Duga i po vladajuću strukturu iscrpljujuća dvogodišnja partija bez časovnika je, poput igre živaca, dovela do još mnogo grešaka. Upravo su to gorepomenuti cugcvang, i cvišencug (međupotez koji muči protivnika i šalje u prazan hod), koji konstantno iznenađuju strpljenjem sa druge strane. Da pojednostavimo, trenutna pozicija je: ti si taj koji treba da načiniš sledeći korak i raspišeš izbore, dok se kreira javno mišljenje da što kasnije budu izbori – to su vam manje šanse. Bio to blef ili ne – nije važno, ali to je legitimna politička igra na koju niko nije imun.
Objektivno, u najvećem cugcvang stanju je tradicionalna opozicija, svojom decenijskom zaslugom, ali ona i dalje ima vremena za nešto bolju taktiku kroz lanac podrške, tj. uvezivanje figura gde jedna drugu štiti. No, iz nekog razloga bira nebranjene crne pešake, koji se nadaju da će stići do kraja table i postati kraljica
I to je pelcer iz kojeg treba da izraste zdrava biljka. To je šahovska taktika, jedina za 14 godina, koja se pokazala da nanosi štetu. Nije samo strah promenio stranu, kako se to često kaže, već je stranu promenio i prst koji udara dugme za tajmer na duplom šahovskom časovniku.
Pored ovog glavnog cugcvanga, tu je i odbijanje direktnog dijaloga sa predsednikom. U prenesenom značenju ovo znači: „A šta ćeš sad?“
Tu je i ulazak u lokalnu politiku, kao lokalni napad na jednu stranu table. Situacija koja jeste donela onih 10:0, ali je otvorila pitanje: šta ako izbori ne budu samo u nekoliko opština?
Koliko god delovali sitno ili srednjeg dometa, ovi taktički poduhvati su jedino što je nanelo štetu vladajućoj strukturi i toga su svesne obe strane. Objektivno, u najvećem cugcvang stanju je tradicionalna opozicija, svojom decenijskom zaslugom, ali ona i dalje ima vremena za nešto bolju taktiku kroz lanac podrške, tj. uvezivanje figura gde jedna drugu štiti. No, iz nekog razloga bira nebranjene crne pešake, koji se nadaju da će stići do kraja table i postati kraljica.
Trenutno pat?
Slušajući istraživanja koja je jako teško uraditi na zamorenom materijalu i u hiperpodeljenom društvu na crne i bele (bez ikakve rasne konotacije), trenutna situacija liči na pat-poziciju. Ali, da nije bilo pomenutih taktika, ne bi se do ovoga stiglo. Logikom, ovo strpljenje za skoro dvogodišnji otpor represivnom poretku je minus pomerilo na nulu, a i nula može ući u plus, jačanjem tog strpljenja. Staloženost je u šahu najbitnija osobina.
I za kraj, ne treba zaboraviti i profilaksu – potez kojim se protivnik sprečava da uradi nešto što može da ugrozi suprotnu stranu table – ali to je već pitanje konkretne organizacije, tog sada, sudbonosnog datuma, 25. oktobra.
