18. oktobar
Ako išta pokazuje koliko je režimu dogorelo do nokata i koliko se rasuo i zanemoćao, onda je to ova predizborna kampanja. Da režim nije takvo zlo i da našu zemlju nije unakazio toliko koliko jeste, skoro bi bili za žaljenje.
Bedni su to, ofucali ‘skupovi’ sa po nekoliko hiljada nesrećnika pohvatanih po celoj zemlji i plaćenih da svoje telo – jer im um i dušu niko više neće – rentiraju u prevozu rasutog tereta koji je nekada moćna logistika režima uspevala da kredibilno upakuje. Sada ih je samo par stotina lokalaca, beznadežno odanih, beznadežno korumpiranih ili beznadežno očajnih, dopunjenih sve manjim brojem autobusa mitingaških prinudnih turista. Režimske skupadžije mentalno podsećaju na radnike u klanici: otupela ljudskost i samosvest koju samo moralno kompromitovani legalni biznis sprečava da za paklo cigara nekome ubiju dete. I da se onda mirno zapiju i zaspu. Kišova priča „Nož sa drškom od ružinog drveta“ iz „Grobnice za Borisa Davidoviča“ govori o njima.
Sreća, malo ih je. I njihov svet se u Srbiji raspada. SPS je u rasulu, razni „Službini“ ludaci su se takođe pogubili. Forenzička istraživanja Bobana Stojanovića otvaraju oči i stavljaju brojke pada nasuprot laži i privida. Režim više nema vetra u jedrima.
Sve što je režim uspevao tokom izborne kampanje je da bedno kopira ideje studentske liste, blede kopije originala, lišene kreativnosti i razigranosti. I sve što režim ima je ta jedna osoba, taj nekrunisani kralj i hodajuća patetična crna rupa neuroza i transfera blama koja isisava život i smislenost iz svega pored čega stane. Uključujući i njegove saradnike. Kralj je toliko ugušio sve da režim nema više nikoga sa makar i mrvicom kredibilnosti ko bi preuzeo tu navijačku baklju kojom su spalili zemlju.
Sada taj kralj harmonikaši sve manjem broju utorenih mufljuza u sve manjim halama, na otvoreno više ne sme bez legija žandarmerije i huligana, dok studenti i narod teku ka trgovima naših gradova u rekama pesme i zagrljaja
Sada taj kralj harmonikaši sve manjem broju utorenih mufljuza u sve manjim halama, na otvoreno više ne sme bez legija žandarmerije i huligana, dok studenti i narod teku ka trgovima naših gradova u rekama pesme i zagrljaja.
Botovi su se utišali, sve su nekreativniji, očigledno je manje koordinacije i promišljanja tačaka napada. A sada i znamo ko su, po gradovima, opštinama i imenima zahvaljujući sajtu Očisti.rs, pokretača Andreja Premovića iz Raške – studenta generacije i pobednika takmičenja iz „sajber bezbednosti“ u Singapuru – čiji je stan policija nedavno pretresla i sajt ugasila. Ali imena su već otišla u javnost… Ne bih voleo da sam na mestu imenovanih posle izbora, jer će njihov sledeći šoping ili odlazak u kafić biti malo drugačije iskustvo. Kao i svi oni koji su postupali „po naređenju“, ali van zakona. Kao i u Nirmbergu, „ja sam samo slušao naređenja“ nije validna odbrana.
Ali, objasni ti to tupima…
20. oktobar
Crna kutija je na trgu. Crnu kutiju čuvaju mladi policajci, ali nekako pogubljeno, nezainteresovano… Crna kutija je oblepljena „Studenti pobeđuju“ nalepnicama. Na crnoj kutiji je veliki broj 3. Ni crna kutija ne može da se sakrije od istorije.
Crna kutija je jedan meki kontejner sa tvrdom propagandom unutra. Na njoj je poruka krvavo crvenim slovima, „Da nikad ne zaboravimo“. Iznad toga, „Blokaderska Srbija“. I slogan o „blokaderskom nasilju“ i o tome kako su nam oni, navodno, uništili živote. A unutra?
Unutra su ljuske od jaja, letve, neke kamenice za koje se ne zna ko ih je odakle pokupio i da li su bile deo kontigenta koji su režimske snage gomilale po beogradskim krovovima spremajući se za nasilje nad građanskim protestima.
Unutra su pažljivo montirani video klipovi „nasilja“ protestanata nad policijom, snimani od strane režimskih propagandista i montirani tako da se, bukvalno, vidi samo jedna strana. Kao i same poruke na njoj.
Da li su nam „blokaderi“ – narod koji vapije za slobodom – uništili život ili kriminalna, idiotska, surova i u mnogo čemu neljudska vlast koja nas, u raznim fantazmagoričnim pojavnim oblacima, ugnjetava i ponižava, krade i rastura, već skoro četiri decenije? Da li je nasilje dolazilo od njih ili od režimskih parapolicijskih formacija prepunih osuđivanih kriminalaca i od oklopljenih falangi policije? Da li su studenti gazili automobilima sebe same ili su to radili režimski vernici, umobolnici i narkomani?
Jedina istinita tvrdnja na ovoj crnoj kutiji naše nacionalne katastrofe je da nikada ne treba da zaboravimo zločine koje je režim počinio protiv sopstvenih građana. Ja bih ovu crnu kutiju nakon pada režima sačuvao i pretvorio je u pokretnu oglednu laboratoriju političke propagande
Jedina istinita tvrdnja na ovoj crnoj kutiji naše nacionalne katastrofe je da nikada ne treba da zaboravimo zločine koje je režim počinio protiv sopstvenih građana. Ja bih ovu crnu kutiju nakon pada režima sačuvao i pretvorio je u pokretnu oglednu laboratoriju političke propagande. Kao i crne kutije posle avionskih nesreća, i ovu bi trebalo detaljno analizirati: voziti je od grada do grada i učenike i građane provoditi kroz nju vođenim turama i pokazivati im kako propaganda funkcioniše. Dekonstruisati videe; uvesti ljude u značaj semiotike i manipulacije percepcijom i emocijama u cilju zatupljivanja i obmane. To je crna kutija našeg društvenog survavanja sa neba naduvanog nacionalizma i kleptokratije.
I onda je smestiti u taj potencijalni muzej diktature koji predlaže sudija Majić, kao eksponat i kao srpsku propagandnu ‘ćabu’ kojoj se treba vraćati kao podsetnik na to da brutalna politička propaganda protiv sopstvenog naroda znači prodati dušu Đavolu.
Crna duša u crnoj kutiji.
22. oktobar
Jedu mi se Ferdinand knedle često u Londonu, i moja najčešća tri ukusa: kajsija, šljiva, malina i oreo. A zalio bih i Fruvita sokom, da pratim knedle sa njihova tri favorita. U Beogradu, pokušavam da sebe častim ovako. Obe firme su domaći šampioni biznisa, obe pokazuju kako se može radom i pameću i koliko bi još njih moglo da bude da ne moraju da se bore protiv kriminalnog sistema koji sve nas tretira samo kao bateriju za lični pogon.
Život se nekako svodi na tri stvari, koje zaokružuju smisao: nada, rad i inteligencija. I Tesla je bio opsednut brojem tri i njegovim varijacijama. Znao je naš genije ne samo o žicama i kalemima svojih izuma, već i o žicama i motorima civilizacije, napretka i duhovnosti. Sveto trojstvo je broj tri.
23. oktobar
Biće izgleda proleća usred jeseni ove nedelje… Cveta narod, buja nada, suši se korov, miriše sloboda…
