Vest da striming platforma Netfliks može lako postati vlasnik čuvene kompanije Vorner Medija Diskaveri za 82,7 milijardi dolara, odjeknula je tako snažno svetom i ponela sijaset burnih reakcija i emocija, da se u jednom trenutku učinilo da ništa nije toliko važno koliko nadmetanje moćnih oko velikog i istorijski važnog filmskog studija. Burne reakcije došle su isprva od onih u čijim su „džepovima“ svote novca koje obični ljudi ne mogu ni da zamisle. A onda i od tog istog običnog sveta kome su preostale emocije, odnosno zabrinutost za budućnost filmske industrije, ili barem onakve kakva je dosad bila poznata. I jedni i drugi nisu baš bili presrećni što bi tako jedan preko sto godina star studio otišao u ruke moćnog striming servisa samo jednim potpisom. A onda su moćni, predvođeni još moćnijom administracijom, uzvratili jednako silno, ponudivši da Vorner ipak otkupi studio Paramaunt, i to za trideset odsto veću sumu! I tako su ostavili običan narod još očajnijim, jer bi time, sem filmskog kataloga, bio upitan i uticaj na neke od ključnih medija u Sjedinjenim Državama. Tu je igrarija, zasad, stala.
A duga je geneza te bure. Već nekoliko godina objavljivane su razne spekulacije u vezi s prodajom studija Vorner i njegovim lošim finansijskim bilansom. Naime, usled lošeg poslovanja, Vorner je 2022. spojen s Diskaverijem, čime je nastao novi brend Vorner Bros Diskaveri, što je već tada pokrenulo niz reakcija u industriji, počev od otkaza među zaposlenima, ukidanja filmova i serija, preuređenja striming strategije i još toga. Dve godine kasnije, njihov izveštaj pokazao je ogroman pad vrednosti akcija, te je pokrenuta nova priča o prodaji još uvek moćne kompanije. U isto vreme, spekulisalo se da bi Paramaunt ili NBC Univerzal mogli da preuzmu Vorner, što je bio uvod u lavinu negativnih reakcija u američkim medijima ali i na berzi, jer bi takvo spajanje promenilo čitavu ravnotežu u filmskoj i TV industriji.
A bura ne dolazi slučajno, jer je istorijski značaj i uticaj kompanije Vorner Bros ogroman. Studio koji su 1923. godine osnovala braća Vorner (odatle i skraćenica Bros. od brothers – braća) postavio je kičmu savremenog Holivuda i izvršio ogroman uticaj na sedmu umetnost, na čitavoj planeti. Još tokom ere nemog filma, Vorner je proizvodio komercijalne filmove i među prvima osetio njihov industrijski potencijal. Smatrajući sliku nepotpunom, upravo u njihovoj produkciji nastaje i prvi komercijalno uspešan zvučni film Pevač džeza 1927. godine, koji je praktično preko noći naterao najpre Holivud a ubrzo i ostatak sveta da se tehnološki transformišu. To će u istoriji filma ostati upamćeno kao jedan od retkih trenutaka kada je studio promenio prirodu medija.
Uoči Drugog svetskog rata, studio proizvodi kritičke filmove, koji prozivaju nadolazeći nacizam, da bi tokom samog rata upravo Vorner bio taj pod čijim će okriljem nastajati izrazito antinacistički filmova, poput najpoznatijeg među njima, filma Kazablanka Majkla Kertiza iz 1942, kojim se definiše žanrovsko ukrštanje tradicionalne melodrame s filmom jasno pozicioniranog političkog stava.
No rat je došao do svog kraja i vreme je bilo da se svet ponovo uveseli, što je opet pripalo dobrim delom Vorneru, jer četrdesetih godina tu započinje danas naveliko poznato zlatno doba animacije. Duško Dugouško, koji će ostati i njihov zaštitni znak, bio je predvodnik subverzivnih likova ove kuće, prepoznatih u čitavom svetu. Šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, studio producira izrazito artističke filmove spajajući ih s filmovima žanra, predstavljajući novu generaciju autora koji sedmu umetnost uvode u doba filmske moderne. Artur Pen s Boni i Klajd (1967), Vilijam Fridkin s Isterivačem đavola (1973), Frensis Ford Kopola s Prisluškivanjem (1974) ili Stenli Kjubrik s Paklenom pomorandžom (1971) i Berijem Lindonom (1975) danas su nezaobilazno štivo u razumevanju istorije i umetnosti filma, nastali svi pod budnim okom Vornera.
U novom veku, studio jednako ubedljivo nastavlja kako s franšizama poput Harija Potera, Matriksa ili Betmena (od filmova Tima Bartona do Kristofera Nolana), tako i sa serijskim programima, te se na listama mnogih konzumenata, među omiljenim TV klasicima svih vremena nalaze zasigurno Sopranovi, Dedvud, Žica, Dva metra pod zemljom… kreirani u HBO eri, kada je svoje sadržaje Vorner nastavio da producira preko striming platforme, nekada i najmoćnije, označivši tako početak zlatnog doba televizije. Upravo na modelu HBO, nastaje i Netfliks, koji se sada pojavljuje kao potencijalni vlasnik Vorner Bros Diskaverija. Stoga ta fuzija zabrinjava iz više razloga. Najpre, spajanjem kataloga Netfliksa s Vornerom i HBO bila bi stvorena megaplatforma s obiljem sadržaja, koja kao takva ne bi imala bliskog konkurenta. Selidbom još mnogo toga od gore navedenog na Nefliks, postoji bojazan da bi zauvek nestali HBO i HBO Max, čime se praktično okončava i tržišna borba između dva ključna konkurenta. A kad se smanjuje konkurencija, tada cene rastu, te za krajnjeg potrošača to bi značilo da bi paketi bili daleko skuplji. I koliko god da se Ted Sarandos, izvršni direktor Netfliksa, ubijao svih ovih godina u pokušaju da ubedi javnost da je njemu stalo do filma, posebno do umetničkog filma, što je pokazivao svojim čestim prisustvom na dodeli nagrada Spirit, namenjenih nezavisnim i mikrobudžetskim ostvarenjima, toliko je jasno da je njegova platforma kreirala sasvim novu publiku, koja čak ni ne bira sadržaje sama, koliko joj ono što će gledati nude algoritmi, kreirani iz istorije podataka korisnika. To znači da će ta potencijalna megaplatforma nuditi toliko obilje sadržaja, da će bioskopski repertoar postati beznačajan. Smrt bioskopa dalje povlači nestanak nezavisnih producenata i malih filmskih studija, koji više neće biti u mogućnosti da samostalno deluju u svetu tako moćnih igrača.
Još kada se svemu tome pridoda „neočekivano“ prisustvo kompanije Paramaunt u igri, dolazi do još veće bojazni! Odakle odjednom 108 milijardi dolara kući koja je nedavno otpustila ogroman broj zaposlenih usled finansijskih problema, ostaje veliko pitanje. No činjenica je da je ta ponuda došla u trenutku kada se sam Donald Tramp oglasio povodom spajanja Netfliksa i Vornera, rekavši da taj dogovor može biti problem zbog velikog tržišnog udela, što ga je toliko lično pogodilo da se sam angažovao na rešenju problema. Ipak, predsednicima su važniji uticaji koji stižu s informativnih programa kablovskih televizija od onih za koje mu je jasno da više ne može da ih kontroliše, a koji dolaze direktno iz Holivuda, gde je „antitrampovski“ stav i u filmovima i u javnim nastupima tamošnjih zvezda nezaustavljiv. Stoga su u paketu Paramauntovih potražnji i TV kanali CNN i TNT.
Kako kod se tržišna utakmica okončala, sve deluje kao da je ovo početak redefinicije filmske umetnosti. Baš kao što su svetski trendovi počeli odatle, tako se sada uspostavljaju nove poslovne strategije i tehnološki napredak. Vorner svakako neće izgubiti svoj istorijski značaj, ali sve što su kreirali biće dostupno na jednom linku. Film i televizija time iz umetnosti i industrije prelaze u bazu podataka i proizvoda. Mrak bioskopske dvorane izgleda biće ubuduće prepušten festivalima i malim nezavisnim filmovima. I naravno Bolivudu! Ne zaboravimo – njihov sadržaj poslednjih godina ipak je daleko uzbudljiviji od svega što velika zapadna industrija filma producira! Nada ostaje tamo negde, na istoku.
