Moja prijateljica do sada nije znala da nisam uzeo papreni kolekcionarski primerak Pisama iz Havane na kome se nalazi posveta Ivana Ivanjija (1929–2024) piscu Miodragu Bulatoviću. Knjigu sa podnaslovom „Statista na samitu“, objavljenu 1984, u Narodnoj knjizi, pronašao sam u gradskom pasažu. Štampana je u ediciji Grifon, čije su uredništvo, pored ostalih, činili Albahari, Ćirilov, Kalezić, Kothaj, Vlajčić, Perić, Vera Kolaković.
Delo o Kubi i poslednjem učešću Josipa Broza Tita na Samitu nesvrstanih, uz Titovog prevodioca (2005) i Mađarsku revoluciju 1956 (2007), pripada vrhu publicističkog opusa književnika i diplomate koji je preživeo Aušvic i Buhenvald.
Koliko ste puta uzeli stari roman ili zbirku pripovedaka, pa primetili da ispod njenog naslova i imena autora piše: Srećna Nova 1990, 1991, 1999, 2020…
I ovde je na početku hemijskom ispisano nekoliko redova, s tim da se radi o novogodišnjoj čestitki. Dva ženska imena, sve najbolje u Novoj 1988.
Ljubitelj uličnih biblioteka rekao bi da nije strašno!
Koliko ste puta uzeli stari roman ili zbirku pripovedaka, pa primetili da ispod njenog naslova i imena autora piše: Srećna Nova 1990, 1991, 1999, 2020…
Dok klasična dela književnosti ne znaju za vreme, reči čitalaca, tačnije brojevi, znaju da izazovu osećaj melanholije podsećajući na prolaznost, svejedno što stoje između istih korica.
No, posvete koje u tom trenu još ne slute na naše najteže zime u ne toliko dalekoj prošlosti, spadaju u poseban „žanr.“ One su priča pre priče, memoar pre memoara.
Možete ih preškrabati, ostaće mrlja. Obrisati gumicom, ali će se i dalje videti bela površina gde je ranije nešto bilo napisano grafitnom olovkom. Izneti na sunce da pokupi vlagu, međutim, podilaziće vas jeza kao kada dugo sedite na vrućini.
