Politika u osnovi funkcioniše kao moda. Ništa ne mora da se baca iz ormara jer će svaka ideja kad-tad opet postati popularna. Pre samo pet godina, 2021, čovek je mogao da pomisli kako će neslavno američko povlačenje iz Avganistana diskreditovati nerešive ratove kao oruđe spoljne politike. Međutim, vašingtonsko iskustvo nije pomoglo ni samom Vašingtonu, a kamoli drugima. Rusija je već 2022. povela svoj nerešiv rat sa Ukrajinom, Amerika ima svoj sa Iranom, a Izrael takve vodi protiv dobrog dela suseda. Negde ispod tih medijski atraktivnijih pokolja – i posle nekoliko godina sumnjivog primirja – ponovo ratuju Saudijska Arabija i jemenski Huti. Aktuelna runda njihovog konflikta počela je 2015, a Rijad i saveznici su za sve to vreme uspeli samo da pretvore Hute u planetarno značajan politički faktor.
Neprijateljstvo prema Rijadu
Zvanično ime Huta glasi „Ansar Alah“, što bi se dalo prevesti kao „Božji pomoćnici“. Poznatije ime dobili su po jemenskoj familiji El Huti, čiji potomci vode organizaciju od kako je devedesetih osnovana. Kao i uvek kada govorimo o pokretima nastalim na verskim ili etničkim temeljima, razloge zbog kojih je Ansar Alah osnovan možemo da vraćamo u prošlost do mile volje – i da opet ništa ne rešimo – pa ćemo ovom prilikom premotati film samo do 1990. Tada su se Severni i Južni Jemen ujedinili, a zejditski šiiti su u novoj državi bili većina na severu i zapadu, pa i u glavnom gradu Sani, ali manjina u celini zemlje, u kojoj je i danas otprilike dve trećine stanovništva sunitsko. Namerne da prekinu dominaciju zejditskih šiita u oblastima koje su tradicionalno naseljavali, vlasti novog Jemena su podsticale sunite da se tamo presele. Ansar Alah je nastao kao pokret za zaštitu interesa zejditskih šiita.
Ansar Alah se odavno ne predstavlja samo kao zastupnik zajednice iz koje je potekao, već kao zaštitnik narodnih interesa i od domaćih i od spoljnih silnika
Sada se mora preleteti preko pobune Huta, koja je izbila 2004, nakon što su jemenske vlasti pokušale da uhapse njihovog prvog vođu, Huseina el Hutija; zatim preko prvog napada Saudijske Arabije na Hute, pokrenutog 2009. godine nakon što se pobuna prelila i na njenu teritoriju; pa preko jemenskog fragmenta „arapskog proleća“, to jest revolucije 2011. tokom koje su Huti učestvovali u obaranju autoritarne vlasti Alija Abdulaha Saleha; i najzad preko većeg dela tradicionalno komplikovanog građanskog rata koji u Jemenu traje od 2014. i u kome su Huti uspostavili kontrolu nad trećinom zemlje i nad dve trećine stanovništva.
Svi su ti sukobi bili daleko kompleksniji no što se može objasniti novinskim tekstom, a tokom njih se menjalo i javno političko usmerenje pokreta Ansar Alah. Njegove poruke su postale populističkije, u čemu – kažu stručnjaci – pomaže i sličnost zejditskih učenja sa nekim sunitskim školama. Ansar Alah se odavno ne predstavlja samo kao zastupnik zajednice iz koje je potekao, već kao zaštitnik narodnih interesa i od domaćih i od spoljnih silnika. Potonju tvrdnju uverljivom čini trajno neprijateljstvo Huta prema Saudijskoj Arabiji, koje traje barem od pomenutog doseljavanja sunita, jer su ti suniti – zapisala je još 2018. Mirjam Reno, profesorka religije sa Univerziteta u Čikagu – bili pod uticajem Saudijske Arabije. Taj autentični animozitet se mora imati na umu kako se Ansar Alah ne bi shvatio kao obična iranska marioneta.
Pomoć Teherana
Nema sumnje, naravno, da Teheran upotrebljava ili pokušava da upotrebi Hute na svim svojim vojnim i političkim frontovima. Huti ne bi stekli ratne sposobnosti – a pogotovo ne bi stekli arsenal dronova, balističkih raketa i ostalog dalekometnog oružja koje ih čini međunarodnim faktorom – da nije bilo teheranske tehnološke pomoći. Međutim, kao što je prošle sedmice na portalu Konverzejšn zapisao francuski istraživač Loren Bonfoa, specijalizovan za islamske pokrete, Huti su u delovanju zadržali ili su izboksovali ozbiljnu autonomiju. Bonfoa podseća da je Ansar Alah u jesen 2023. godine bez mnogo oklevanja počeo da ispaljuje projektile na Izrael u znak podrške palestinskoj borbi u Gazi. Napadao je i brodovlje u Crvenom moru – i time, primećuje Bonfoa, Irancima možda dao model za današnju frku u Ormuskom moreuzu.
„Simbolična dobit je za Hute bila značajna. Sa jedne strane, pokazali su se voljnima da pomognu u ratu u Gazi, i to u vreme kada su mnoge arapske vlade optuživane da su pred stradanjem Palestinaca okrenule leđa. Takođe su svetu otkrili sposobnost da ometu globalne lance snabdevanja, da utiču na međunarodnu trgovinu daleko van jemenskih granica“, zapisao je Bonfoa.
Ansar Alah nije postupio isto kada su ove godine SAD i Izrael raspalili po Iranu. Mesecima nije reagovao, što se isprva moglo tumačiti kao taktička odluka Teherana da ga sačuva kao iznenađenje. Razlog je prema francuskom stručnjaku bio sasvim drugačiji.
„Podrška Palestincima može se i domaćoj i regionalnoj publici prodati kao izraz arapske solidarnosti. Ali bilo bi mnogo teže opravdati podršku Iranu, nearapskoj, persijskoj zemlji, čije stanovništvo listom pripada šiitskoj školi koja u Jemenu ne postoji.“
Današnja taktika Huta liči na onu kojom se Saudijska Arabija služila od 2015, kada je blokirala delove Jemena pod hutskom kontrolom. Huti gađaju njene luke i naftnu infrastrukturu – Loren Bonfoa
Blanko podrška Iranu, drugim rečima, ne bi bila u saglasju sa populističkim porukama koje Huti nastoje da emituju dok se bore za prevlast u Jemenu. Zato su se Huti, smatra Bonfoa, vratili u opštu regionalnu tuču tek kada su opet mogli da predstave Saudijsku Arabiju kao glavnog neprijatelja – za šta im je povod dao sam Rijad. U već zaboravljenoj julskoj epizodi Huti su pokušali da otvore međunarodni aerodrom u Sani iznenadnim poletanjem aviona za Teheran. Aerodrom je bio zatvoren posle izraelskih napada 2024, a na otvaranje su Saudijci – ili jemenska vlada koju Rijad podržava – momentalno reagovali novim bombardovanjem. Ansar Alah je oberučke prihvatio pruženi izgovor.
„Posle tri godine primirja i teških pregovora sa Hutima činilo se da Rijad, baš kao i u odnosima sa Iranom, pokušava da se izvuče iz regionalnog sukoba kojem se ne vidi kraj. Vođstvo Huta je iskoristilo priliku pozivajući se na logiku odmazde. Današnja taktika Huta liči upravo na onu kojom se Saudijska Arabija služila od 2015, kada je blokirala delove Jemena pod hutskom kontrolom. Huti se pozivaju na pravo da recipročno ograniče Saudijsku Arabiju gađajući njene luke i naftnu infrastrukturu“, objašnjava Bonfoa.
Uzdrmano tržište energenata
Ukratko, opravdanje Huta glasi „ako ne letimo mi, nećete ni vi“. Otuda njihovi napadi na saudijske aerodrome, uključujući tu i raketiranja Međunarodnog aerodroma kralja Halida u Rijadu od 6. do 12. oktobra, u kojima je poginulo najmanje dvadeset ljudi. Sa takvim atakom Saudijska Arabija se nije suočila više od decenije. Nije potrebno mnogo mašte da bi se shvatilo kakve će posledice ti napadi imati po grandiozni plan Saudijske Arabije da se predstavi kao mirna luka Bliskog istoka za 21. vek. Fajnenšel tajms podseća da se Rijad priprema ili se pripremao da ovog meseca ugosti razne ugledne goste.
„Kraljevstvo ovog meseca treba da bude domaćin Inicijative za buduće investicije, ekonomske konferencije koja po pravilu privlači izvršne direktore sa Volstrita, globalne investitore i bankare“, zapisao je Fajnenšel tajms.
Svetski naftni kongres (WPC) je u Rijadu održan i bio je dobro posećen, ali su glavešine niza moćnih kompanija poput Eksona, Šela i Britiš petroleuma zaključile da je kod kuće bezbednije, pa nisu prisustvovale. A Saudijskoj Arabiji nije samo nebo problematično.
„Huti su objavili pomorsku blokadu saudijskim brodovima koji prolaze kroz strateški moreuz Bab el Mandeb, koji je postao ključan prolaz za saudijsku naftu nakon što je američko-iranski rat praktično zaključao Ormuski moreuz. Ispalili su salve raketa i dronova na energetska postrojenja u saudijskim južnim provincijama ugrožavajući izvozne prihode kraljevstva i potresajući globalno tržište energenata“, podseća Fajnenšel tajms.
Huti su zaustavili napade na izraelske brodove nakon zvaničnog primirja u Gazi, a na američka plovila posle sporazuma sa Trampovom administracijom. To pokazuje stepen pragmatizma ispod zapaljive retorike – Loren Bonfoa
Huti su stekli preimućstvo u Bab el Mandebu uspešnom septembarskom ofanzivom, u kojoj su stekli kontrolu nad skoro celom crvenomorskom obalom Jemena. Ponovo su se, dakle, zakucali u bliskoistočnu havariju punom brzinom, ali su se – poentira Loren Bonfoa – uzdržali od napada na frontovima protiv SAD i Izraela, koji su Teheranu trenutno najvažniji.
„Vojno rukovodstvo Huta zaustavilo je napade na izraelske brodove u Crvenom moru oktobra 2025, nakon zvaničnog primirja u Gazi. Takođe je prekinulo napade na američka plovila posle sporazuma sa Trampovom administracijom u maju 2025. To pokazuje stepen pragmatizma ispod zapaljive retorike pokreta. Pragmatizam traje i sada, kada su Huti nastavili regionalne vojne aktivnosti, i američke diplomate su se navodno u septembru sastale sa predstavnicima Huta u Omanu“, zaključuje Bonfoa.
Saudijska Arabija, naravno, nije na sve to ostala nema, i ponovo bombarduje Hute. U toku je i kontraofanziva trupa koje kontroliše jemenska vlada. Svetski mediji, pak, ovih dana ponovo pune stupce izveštavajući o pomoći koju Iran Hutima akutno pruža. Uzimajući u obzir enormnu snagu neprijatelja koje ima naspram sebe, Huti lako mogu i da se preigraju. Međutim, činjenica da se Ansar Alah tokom malo više od decenije transformisao iz lokalnog pokreta koji je štitio interese jedne verske zajednice u snagu o kojoj cela svetska ekonomija mora da vodi računa, ponovo podseća da nerešivi ratovi rađaju nerešive probleme.
