Ima mnogo razloga zašto je Kamala Haris, tadašnja potpredsednica Sjedinjenih Država i predsednička kandidatkinja Demokratske partije, pre dve godine na izborima poražena od Donalda Trampa. Na nju je preusmeren veliki deo besa čija je meta dotad bio predsednik Džo Bajden. A Tramp je talentovani demagog koji zna kako da eksploatiše strahom podstaknut bes i agresivnost.
Ali Harisovoj je, kao ženi crne boje kože, naudio i američki front u kulturnom ratu koji je preoblikuje politiku u nekoliko zapadnih demokratija. Iako je pažljivo zaobilazila rasnu tematiku i bila fokusirana na ekonomiju, mnogi su je, često pod uticajem desničarskih medija, povezivali s „progresivnim“ aktivizmom usredsređenim na pitanja rase, roda i seksualnog identiteta. Republikancima je onda bilo lako da demokrate predstave kao stranku koja je izgubila svaku vezu s „običnim Amerikancima“.
Čini se da će Hispanici i takozvani nezavisni birači na novembarskim međuizborima okrenuti leđa Republikanskoj partiji. Ako je aktivizam delova Demokratske partije često nailazio na prezir, MAGA politike izazivaju strah i gađenje
Percepcija mnogih Trampovih birača, uključujući žene i veliki deo nebelačkog stanovništva, bila je da demokrate više mare za prava transgender osoba nego za radna mesta u gradovima duž Pojasa rđe u Ohaju. Ovo možda nije bilo fer, budući da establišment Demokratske partije teško da predstavlja oličenje „vouk“ aktivizma. Ali je istina da demokrate još od šezdesetih godina konstantno gube podršku birača iz redova radničke klase.
Kulturna i društvena pitanja poput antirasizma, prava homoseksualaca i feminizma bila su bliska obrazovanim elitama u velikim gradovima na obe američke obale, ali ne baš toliko i biračima u ruralnim oblastima i propalim industrijskim centrima. Desničarski populizam je mnoge ljude iz tih sredina privukao Republikanskoj partiji, na štetu demokrata.
Otkako je Tramp izborio drugi mandat, mnoge liberalne institucije u SAD pokušavaju da se distanciraju od kulturnih ratova. Univerziteti su skresali ili čak ukinuli mere za poboljšanje diverziteteta na svojim kampusima. Neki liberalni mediji poklekli su pod pritiskom Trampove administracije i postali manje kritični u izveštavanju. Si-Bi-Es njuz, koji je svojevremeno dao doprinos obustavljanju progona navodnih komunista u eri senatora Džozefa Mekartija, pod novom glavnom urednicom Bari Vajs napravio je oštar zaokret udesno u svom izveštavanju.
Da budemo načisto, pojedini demokratski političari i dalje promovišu stavove koji odbijaju brojne birače. Tako je kandidatkinja za mesto u Kongresu Darijaliza Avila Ševalije, kćer imigranata iz Dominikanske Republike, u nekim starim postovima na društvenim mrežama pozivala na ukidanje zatvora, državnih granica i policije, i negativno se izražavala o vezama belih žena i crnih muškaraca, ili onih arapskog porekla. Naknadno je izrazila žaljenje zbog iznošenja takvih stavova i obrisala nalog.
Nasuprot tome, Zoran Mamdani, koji kao i Avila Ševalije pripada Demokratskim socijalistima Amerike (levičarskoj frakciji u okviru Demokratske partije, prim.), za gradonačelnika Njujorka izabran je prvenstveno zahvaljujući odbijanju da se upušta u diskusije o tako zapaljivim temama. Umesto toga fokusirao se na obećanje da će život u Njujork ponovo učiniti priuštivim.
U suštini, stavovi koja je iznosila Avila Ševalije nisu ekstremniji od onih kakvi se mogu čuti od nekih zvaničnika Trampove administracije. Visoko rangirani MAGA političari intenzivirali su kulturni rat, sistematski kažnjavajući brojne institucije, od muzeja do univerziteta, ne samo zbog toga što su primenjivali programe diverziteta, jednakosti i inkluzije (DEI), već i samo zato što su promovisali ideju da su etnička i verska različitost nešto poželjno. Hiljade knjiga koje se ne uklapaju u MAGA predrasude – uključujući i Dnevnik Ane Frank – izbacuju se iz biblioteka javnih škola.
Zamenik šefa personala Bele kuće Stiven Miler, Trampov glavni savetnik za imigracionu politiku, doprinosi širenju teorija zavere prema kojima se radi na tome da se belačko stanovništvo zameni nebelačkim. Zajedno s drugima iz MAGA redova, imigrante satanizuje kao kriminalce i silovatelje, i orkestrira deportacije stotina hiljada ljudi, uključujući hiljade dece, za šta su zaduženi teško naoružani a slabo obučeni agenti Imigracione i carinske službe (ICE).
Od početka Trampovog drugog mandata na topao prijem nailaze samo beli Južnoafrikanci, navodne žrtve tobožnjeg „genocida“ u toj zemlji. Pit Hegset, samoproklamovani „ministar rata“, smenjuje žene i Afroamerikance s najviših položaja u vojsci, a transgender osobama je zabranio da služe u armiji. Njegovim rečima: „Bez debeljana, bez trandži, bez bradonja, bez uvrnutih, bez mlakonja, bez radikala“.
Sada je pitanje kojoj će partiji ovaj ekstremizam kulturnih ratova naneti veću štetu. Ankete sugerišu da MAGA fanatizam ne nailazi na plodan teren izvan kruga Trampove baze lojalista. Čini se da će Hispanici i takozvani nezavisni birači na novembarskim međuizborima okrenuti leđa Republikanskoj partiji. Ako je aktivizam delova Demokratske partije često nailazio na prezir, MAGA politike izazivaju strah i gađenje. Jedno Galupovo istraživanje iz juna pokazalo je da 73 odsto odraslih Amerikanaca i dalje veruje da je imigracija dobra za zemlju, dok samo 21 procenat njih smatra da je to nešto loše.
Republikanci su u problemu i iz razloga koji nemaju nikakve veze s kulturnim ratom: usled beskrajnog, neuspelog i veoma skupog rata s Iranom, Trampove narcisoidnosti i masovnog bogaćenja njegove porodice i njegovih prijatelja. Ako je deo birača 2024. verovao da su demokrate više interesuju rasna i rodna pitanja nego gubitak manuelnih poslova, još mnogo više njih sada verovatno smatra da je predsednik zainteresovaniji za postavljanje njegovog imena na zgrade javnih ustanova nego za to da osigura bezbednost nacije.
Demokrate bi mogle imati dovoljno sreće da u novembru prisustvuju samouništenju Trampove verzije Republikanske partije. Ali nije dovoljno da republikanci implodiraju; demokrate biračima moraju da ponude razlog zbog koga bi trebalo da glasaju za njih
Sve ovo nagoveštava da bi demokrate mogle imati dovoljno sreće da u novembru prisustvuju samouništenju Trampove verzije Republikanske partije. Ali nije dovoljno da republikanci implodiraju; demokrate biračima moraju da ponude razlog zbog koga bi trebalo da glasaju za njih. Prema jednoj julskoj anketi Si-En-Ena, na Demokratsku partiju pozitivno gleda samo 30 odsto Amerikanaca.
Ipak, umesto da na MAGA ekstremizam odgovaraju tako što će se i sami voditi kulturni rat, demokrate bi trebalo da slede Mamdanijev primer i fokusiraju se na ekonomiju. Koliko god napadi administracije na imigrante i manjine bili monstruozni, demokratama bi bilo pametno da ne progutaju taj mamac. Republikanci su samima sebi najveći neprijatelji. Treba ih pustiti da sami sebe ukopaju.
Copyright: Project Syndicate, 2026.
