Veštačka inteligencija (AI) odavno je prestala da bude naučna fantastika ili ekskluzivna „igračka“ tehnoloških giganata. Ona je danas neizostavni deo poslovnih procesa, od upravljanja ljudskim resursima i optimizacije lanaca snabdevanja, do napredne medicinske dijagnostike i korisničkih servisa. Ipak, brzina kojom se AI integriše u naše živote donela je i strahove – od zloupotrebe podataka, preko algoritamske diskriminacije, do pitanja gubitka radnih mesta.
Odgovor na ove strahove i haotičan razvoj tržišta stigao je iz Brisela u vidu EU AI Acta, prvog sveobuhvatnog globalnog okvira za regulaciju veštačke inteligencije. Iako Srbija još uvek nije članica EU, ekstrateritorijalni karakter ovog zakona znači da se on već danas direktno tiče naše privrede. Svaka kompanija koja izvozi usluge, obrađuje podatke građana EU ili sarađuje sa evropskim partnerima, mora biti usklađena sa ovim pravilima.
Iako Srbija još uvek nije članica Unije, ekstrateritorijalni karakter EU AI Act-a znači da se on već danas direktno tiče naše privrede. Svaka kompanija koja izvozi usluge, obrađuje podatke građana EU ili sarađuje sa evropskim partnerima, mora biti usklađena sa ovim pravilima
Upravo to je bio povod nedavnog okupljanja poslovne i diplomatske zajednice u Evropskoj kući u Beogradu, na događaju koji je organizovan kako bi se ozvaničilo strateško partnerstvo između irskog edukativnog lidera AI Certified (AIC) i Digital Communications Institute (DCI) za teritoriju Srbije i regiona. Suština ovog partnerstva, kao i samog događaja, direktno se oslanja na implementaciju EU AI Acta sa ciljem da se srpskoj privredi ponude konkretni alati, edukacija i smernice za primenu veštačke inteligencije u poslovnom okruženju i u navedenim regulatornim okvirima EU. Formiranjem AI Taskforce (Radna grupa za veštačku inteligenciju) tom prilikom je poslata snažna poruka: Srbija ne sme da bude pasivni posmatrač, već mora biti aktivan i edukovan učesnik u novoj tehnološkoj eri.
Izazovi iz ugla industrije
Primena AI tehnologija i usklađivanje sa strogim EU propisima ne izgleda isto u maloprodaji, farmaciji ili IT sektoru. Zbog toga su iskustva lidera AI Taskforce neprocenjiva za kreiranje mape puta srpske privrede.
Vuk Mirković, iz kompanije Razor, ističe da za tehnološke lidere regulativa predstavlja temelj, a ne prepreku. „Za sisteme koji funkcionišu na globalnom nivou, poverenje je najvažnija valuta. AI u poslovnom okruženju mora biti objašnjiv, etičan i bezbedan. EU AI Act postavlja jasne granice koje omogućavaju kompanijama da inoviraju sa sigurnošću, znajući da njihovi modeli neće donositi pristrasne ili štetne odluke. Implementacija ovakvih standarda je ono što razdvaja ozbiljne biznise od eksperimenata“, navodi Mirković.
Sa druge strane, u sektorima visoke osetljivosti poput zdravstva i farmacije, prostor za grešku ne postoji. Goran Baković iz kompanije Štada GIS upozorava na specifične zahteve ove industrije: „Farmacija je već jedna od najregulisanijih industrija na svetu. Integracija AI alata u proizvodnju i poslovanje donosi velike prednosti, ali bezbednost mora da ide u korak s njom. Kompanija koja ne zna koje alate koristi, ko im pristupa i s kojim podacima rade, ne može ih ni zaštititi, ni dokazati da posluje usklađeno. Zato kontrolisan pristup, praćenje rada i ljudski nadzor nad ključnim odlukama nisu opcija, već osnova.“
AI u poslovnom okruženju mora biti objašnjiv, etičan i bezbedan. EU AI Act postavlja jasne granice koje omogućavaju kompanijama da inoviraju sa sigurnošću, znajući da njihovi modeli neće donositi pristrasne ili štetne odluke
Vuk Mirković
Kada tehnologija stigne do krajnjeg potrošača, izazovi se prebacuju na teren obimne obrade podataka (Big Data). Vladimir Anđelić iz Deleza naglašava svakodnevnu poslovnu primenu: „U modernoj maloprodaji, primena veštačke inteligencije ubrzano nadolazi, i odigraće veliku ulogu u daljoj optimizaciji lanaca snabdevanja, predviđanju potreba i ponašanja tržišta i personalizaciji ponude za kupce. Međutim, tehnologija će vredeti onoliko koliko njome budemo umeli da upravljamo. U tom kontekstu, zaštita privatnosti korisnika i transparentnost algoritama su imperativi. Da bismo to osigurali, neophodno je konstantno obučavati i osnaživati naše timove da razumeju tehnologiju sa kojom rade.“
Da bi se ovi standardi uspešno primenili u Srbiji, neophodna je međunarodna saradnja i transfer znanja. Ambasador Republike Irske u Srbiji, Kevin Kolgan, na otvaranju događaja istakao je upravo ovu sponu: „Irska je prepoznata kao evropski dom globalnih tehnoloških lidera, ali i kao centar iz kog se diktiraju standardi primene inovacija. Naše zadovoljstvo je da podržimo ovu saradnju, spajajući irsku ekspertizu i srpsku ambiciju. Prenošenje iskustava iz Irske i implementacija EU standarda omogućiće srpskim kompanijama da budu istinski konkurentne, etične i spremne za budućnost na evropskom tržištu.“
AI pismenost – zakonska obaveza i poslovni imperativ
Možda i najvažnija stavka EU AI Acta, a često zanemarena u domaćoj javnosti, jeste Član 4, koji uvodi obaveznu „AI pismenost“. Poslodavci sada imaju obavezu da osiguraju da svi njihovi zaposleni koji dolaze u kontakt sa veštačkom inteligencijom imaju adekvatan nivo znanja da je koriste na bezbedan i svestan način.
Kompanija koja ne zna koje alate koristi, ko im pristupa i s kojim podacima rade, ne može ih ni zaštititi, ni dokazati da posluje usklađeno. Zato kontrolisan pristup, praćenje rada i ljudski nadzor nad ključnim odlukama nisu opcija, već osnova
Goran Baković
Zašto je ovo ključno? Zbog takozvanog Shadow AI fenomena. Ukoliko kompanija ne edukuje svoje ljude, oni će samoinicijativno, bez ikakve kontrole, unositi poverljive poslovne podatke ili lične podatke klijenata u besplatne, javne AI alate (poput ChatGPT-ja). Takvo curenje informacija može kompaniju koštati reputacije, a sutra i drakonskih kazni.
Edukacija, stoga, više nije beneficijum za ljudske resurse (HR) niti benefit za zaposlene, već osnovni alat za upravljanje rizikom. Inicijative koje Institut za digitalne komunikacije (Digital communications institute) sprovodi sa partnerima imaju upravo taj cilj – da stvore strukturiran, pristupačan i regulisan okvir za edukaciju na svim nivoima kompanije.
Veštačka inteligencija neće zameniti ljude. Ipak, gotovo je izvesno da će ljudi koji znaju da koriste veštačku inteligenciju zameniti one koji to ne znaju – kako na tržištu rada, tako i na nivou cele privrede. Da bismo tehnologiju ukrotili, moramo je prvo razumeti. U vremenu pred nama, najveća konkurentska prednost Srbije neće biti samo brz internet ili dostupna radna snaga, već – AI pismeni ljudi.
