Istorija nas podseća da se Momčilo Marjanović morao dogoditi. Sasvim je sigurno da priznanje jednog od vojnika SNS mafije sa dnevnicom od 500 evra, neće biti usamljen slučaj u danima koji dolaze. „Mangupi iz sopstvenih redova“ kako ih je Tito zvao, znaju da pokrenu lavinu koja je u stanju da sruši totalitarni režim. Da u istoriji mafije nije bilo pokajnika, ne bi bilo ni velikih uspeha države u ratu protiv organizovanog kriminala koji neprestano traje na svim meridijanima. Zato posebnu težinu ima prvo priznanje jednog od šefova Vučićevih batinaša.
Jedan čovek, po sopstvenom svedočenju, za potrebe batinanja studenata i građana, izneo je tokom skoro dve godine iz Javnog komunalnog preduzeća Novosadske toplane 400.000 evra naših para. Potpuno je bizarna činjenica da su građani Srbije iz svog budžeta finansirali svoja prebijanja.
Jedan čovek, po sopstvenom svedočenju, za potrebe batinanja studenata i građana, izneo je tokom skoro dve godine iz Javnog komunalnog preduzeća Novosadske toplane 400 000 evra naših para. Potpuno je bizarna činjenica da su građani Srbije iz svog budžeta finansirali svoja prebijanja
Tviter aforizam na tu temu ovih dana glasi: „Ne mogu sada, moram da platim Infostan da bi država mogla da me bije kad prođu izbori!“
Batinaških šefova sa Marjanovićevim ovlašćenjima ima na desetine i raspoređeni su po čitavoj Srbiji. Pokušajte da brojem nasilnih dana pomnožite količinu novca i proizvedenog straha i shvatićete da je ovo svedočenje snažnije od svake političke kampanje uoči istorijskih izbora pred nama. Pod uslovom da građani Srbije imaju slobodne medije i da svi mogu da se informišu gde odlazi novac poreskih obveznika.
Ipak, glasna tišina režimskih tabloida nakon Marjanovićevog iskaza, govori o tome da je strela pogodila cilj.
Ćacilend je mala država, vrlo često smo, mi koji živimo blizu njenih granica, viđali pokajnika Momčila Marjanovića, naročito u vremenima kada su se teritorije ove paravojne teritorije proširile izvan prostora Pionirskog parka i graničile sa stepeništem Narodne skupštine.
U intervju novinaru BIRN-a Saši Dragojlu, Marjanovič je lik sa naočarima i prosedom bradicom, u nekakvom melanholičnom raspoloženju. Izgleda kao profesor Bogoslovskog fakulteta i nije ni nalik na okrutnog komandanta Vučićeve lojalističke batinaške birigade.
„U nekom trenutku, čovek mojih godina, otac divne ćerke, dozove se pameti!“, kaže Marjanović.
Tom trenutku prethodile su pretnje, fizički napadi i presretanja automobilom bivših saboraca onda kada je odbio da organizuje batinanje na lokalnim izborima u Kuli. Probuđene savesti, svestan da se iz „mafije izlazi samo samo sa nogama napred“, nakon što je dobio poruku da če mu ćerka dobiti „čekićem po kičmi“, Marjanović je rešio da istupi sa svojim dragocenim svedočenjem. Njega sada štiti javnost, što je samo malo bolje nego biti čuvar tajni Ćacilenda.
Marjanovićev iskaz nas vodi do Nenada Barca, direktora Novosadske toplane, a zapravo lojalističkog siledžije, u čijoj se kancelariji obavljaju isplate i kroje budžeti za batinanja. Osim što je rukovodilac Javnog preduzeća, Barac je „renesansna“ figura koju smo često viđali na snimcima studenata i građana Novog Sada kao vinovnika nasilnih scena
Marjanovićev iskaz nas vodi do Nenada Barca, direktora Novosadske toplane, a zapravo lojalističkog siledžije, u čijoj se kancelariji obavljaju isplate i kroje budžeti za batinanja. Osim što je rukovodilac Javnog preduzeća, Barac je „renesansna“ figura koju smo često viđali na snimcima studenata i građana Novog Sada kao vinovnika nasilnih scena. Preporuka za direktorsku funkciju u toplani, bez ikakvih kvalifikacija, bio je verovatno incident iz 2014. godine kada je vozeći službeni automobil sa 2,14 promila alkohola teško povredio dve osobe.
Idealna osoba da Novosadsku toplanu pretvori u sigurnu batinašku kuću.
Nekoliko dana nakon Marjanovićevog pokajanja, kamera N1 zatiče Barca, SNS poslanika u novosadskom skupštinskom restoranu. U kafanskom ambijentu sigurne naprednjačke kuće, Nenad Barac, uznemiren nezgodnim pitanjima preti šamarčinama kolegama poslanicima. Na ovim snimcima SNS lojalista zaista izgleda kao neki zadrigli lik iz Kopolinih i Skorcezovih filmova koji će ti na kućnu adresu poslati konjsku glavu.
Odluka Momčila Marjanovića da otkrije delić mafijaške hobotnice je čin hrabrosti ili čin očajnika? Strah za sopstveni život u njemu je probudio pokajanje. Od ovakvih preokreta nema bolje osnove za dramu. Marjanović je zato jako dobar filmski lik, sve sa Barcem i stotinama hiljada evra u kešu u kancelariji Novosadske toplane.
***
Italijani ih zovu pentiti. Mafijaški pokajnici su najuzbudljiviji likovi u istoriji filma. Ne samo zbog oružja, bejzbol palica i akcije. Onaj ko prekrši omertu (zavet ćutanja) donosi ogroman dramski potencijal. Psihološki slom pokajnika je pokretač radnje i napetosti svakog takvog ostvarenja.
Najpoznatiji film na tu temu je sigurno Dobri momci (Goodfellas, 1990), Martina Skorcezea. Maestralni Rej Liota tumači lik Henrija Hila, njujorškog gangstera-pokajnika iz osamdesetih, koji u napadu straha i paranoje počinje da sarađuje sa FBI. Rezultat saradnje je hapšenje i osuda 50 istaknutih mafijaša.
U filmu Marka Belokija Izdajnik (Il traditore), 2019, prati se sudbina Tomaza Bušete, prvog mafijaša koji je prkeršio pravila Koza nostre. Bušetino svedočenje dovelo je do hapšenja i procesa stotinama mafijaša. Najupečatljivije scene filma se odvijaju u sudnici u Palermu gde u cirkuskoj atmosferi optuženi mafijaši pokušavaju da zastraše sud i svedoke. Film pruža potpunu drugačiju sliku mafije od uobičajne mitologije koja je prisutna u holivudskoj produkciji. Mafijaši u filmu Izdajnici su pohlepne kukavice, oni koji su izneverili sopstvene principe.
Italijani ih zovu pentiti. Mafijaški pokajnici su najuzbudljiviji likovi u istoriji filma. Ne samo zbog oružja, bejzbol palica i akcije. Onaj ko prekrši omertu (zavet ćutanja) donosi ogroman dramski potencijal. Psihološki slom pokajnika je pokretač radnje i napetosti svakog takvog ostvarenja
Bušeto nikada neće priznati da je izdajnik. On u filmu tvrdi da je „Koza nostra izdala njega, a ne on nju“. Govori o tome da je društvo časti to prestalo da bude dolaskom Tota Rina i klana Korleonezi. Prekršeno je sveto pravilo o tome da se ne diraju porodice, ubijaju žene i deca. Brutalni klan ubio mu je dva sina, brata i brojne rođake. Zato Bušetu pokreće osveta a ne pokajanje. To će u intimnoj ispovesti u filmu priznati sudiji Falkoneu, tragičnom borcu protiv mafije, raznesenom na autoputu 1992 zajedno sa suprugom i tri policajca.
„Nisam postao pošteni građanin, ja sam čuvar tradicije Koza nostre“
Još veču dramu donosi dokumentarac sa identičnom temom, snimljen iste, 2019. godine.
Naš kum: Čovek koga mafija nije mogla da ubije (Our Godfather), Mark Frančeti, Endru Majer.
Život Tomaza Bušete nakon što je na robiju poslao skoro 400 mafijaša, nastavio se u SAD u programu za zaštićene svedoke. Taj život bio je ispunjen strahom, brojnim selidbama i plastičnim operacijama. Umro je u snu, bolestan od raka, u 71. godini.
Dokumentarac obiluje uzbudljivim arhivskim materijalom iz osamdesetih godina, prizorima iz sudnice i sirovom autentičnom građom. Nakon dve godine traganja autori su uspeli da stupe u kontakt sa Bušetijevom porodicom koja u SAD, u programu zaštite za svedoke, sa izmenjenim identitetom, tri decenije živi u strahu od osvete. U filmu svedoče, Bušetijeva treća supruga Kristina, sin Roberto, ćerka Liza i sinovac Đovani. Tako se drama jednog čoveka prenosi generacijama i još uvek joj se ne nazire kraj. Povremeno vidimo i samog Tomaza Bušetu, na kućnim porodičnim snimcima sa Floride. On je tu tek dobroćudni deka koji uživa u rođendanima svojih najbližih.
***
Naš scenario o prvom pokajniku organizovane kriminalne grupe na vlasti tek je počeo da se piše.
Prva scena počinje sredinom marta 2025. u Pionirskom parku u Beogradu. Vidimo veliku grupu maskiranih osoba u crnom koja u šatore u Ćacilendu unosi oružje, bejzbol palice i suzavac. Tu je i čovek s naočarama i bradicom koji proverava spiskove i brojno stanje prisutnih.
Rez.
Druga scena se odvija po danu. Kamera ulazi u zgradu Novosadske toplane. Luta hodnicima dok se ne zaustavi ispred kancelarije koja je očigledno u tom hodniku najvažnija i najveća.
U njoj sedi čovek sa 2,14 promila alkohola.
Rez.
To je početak filma a kraj još uvek zavisi samo od nas.
Svi na izbore!
