Dok vlast neumorno ponavlja da je Srbija „balkanski tigar“ i jedna od najbrže rastućih ekonomija Evrope, da je bruto domaći proizvod tokom vladavine SNS-a gotovo utrostručen, da je nezaposlenost na istorijskom minimumu i da je novo zlatno doba nadohvat ruke, Ognjen Radonjić, profesor Filozofskog fakulteta i Ivan Ostojić, preduzetnik i osnivač startap kompanije, doskora izvršni direktor u globalnoj tehnološkoj kompaniji u novoj knjizi Srbija na raskršću: Od trke ka dnu do ekonomije znanja, koju Radar uz novi broj, od 22. oktobra, poklanja čitaocima, na međunarodno uporedivim i standardizovanim podacima dokazuju da, mereno realnim BDP-om po stanovniku, Srbija pripada najsiromašnijem delu Evrope.
Prema Indeksu percepcije korupcije, nalazi se među najkorumpiranijim evropskim zemljama. Prema V-Dem indeksu, spada među najnedemokratskije. Prema Globalnom inovacionom indeksu, tehnološki zaostaje za svim uporedivim zemljama Centralne i Istočne Evrope. Ovaj spor, dakle, nije spor o brojevima. To je spor o tome da li se stvarnost uopšte sme videti, izmeriti i imenovati, konstatuju autori u uvodu knjige, za koju kažu da se može čitati i kao nastavak i razrada njihove prethodne knjige Mit o balkanskom tigru.
U prethodnoj knjizi Mit o balkanskom tigru autori su dokumentovali razmere izgubljene decenije, a novoj idu korak dalje. Osim što razbijaju mit o ekonomskim „uspesima“ naprednjačke vlasti, objašnjavaju i kojim se sredstvima taj mit održava, kako prikriva razmere i uzroke privrednog zaostajanja, doprinosi rastakanju institucija i odlaže neophodne promene
U njoj su dokumentovali razmere izgubljene decenije i pokazali da je priča o „balkanskom tigru” propagandna konstrukcija bez uporišta u ekonomskoj stvarnosti. U novoj knjizi idu korak dalje. Osim što razbijaju mit o ekonomskim „uspesima“ naprednjačke vlasti, autori objašnjavaju i zašto je taj mit konstruisan, kojim se sredstvima održava, kako prikriva razmere i uzroke privrednog zaostajanja Srbije, doprinosi rastakanju institucija i odlaže neophodne promene.
„Drugim rečima, balkanski tigar održava se na statističkim aparatima. Ti aparati uključuju naduvane nominalne veličine, neuobičajeno velike i učestale revizije nacionalnih računa, selektivna poređenja i medijsku mašineriju koja brojeve pretvara u opsenu. Zadatak ove knjige jeste da te aparate isključi i pokaže šta ostaje kada se uklone kulise. Ono što ostaje nije razlog za malodušnost. To je polazna tačka za ozbiljnu debatu o jedinom putu koji Srbiju vodi ka održivom razvoju“, poručuju Radonjić i Ostojić.
U prvom delu knjige Rast u mestu: Kako koncentracija moći blokira preduzetništvo, inovacije i prosperitet, autori dijagnostikuju političke, institucionalne i ekonomske uzroke dugotrajnog razvojnog zaostajanja Srbije i pokazuje zašto postojeći model rasta, uprkos propagandnoj slici uspeha, ne stvara temelje za održiv prosperitet. U drugom delu preporučuju terapiju i navode koje institucionalne, razvojne, fiskalne, tehnološke i ekološke reforme mogu otvoriti put ka produktivnijoj, pravednijoj i demokratski uređenoj Srbiji.
U središtu pristupa autora nalazi se slobodan i kreativan pojedinac, a ne autoritarni vođa. Prelazak od poslušnog podanika do slobodnog građanina nije lak, ali otvara put prosperitetu čitavog društva. Raskrsnica je pred nama – Srbijo, odaberi
Miodrag Zec
Jedan od recenzenata knjige profesor Miodrag Zec konstatuje da srpsko društvo već dugo, umesto slobodnog kritičkog mišljenja, favorizuje obožavanje političkih vođa i da o posledicama svedoče ratovi devedesetih, raspad zajedničke države i međunarodna izolacija čije posledice još uvek osećamo.
„U knjizi Srbija na raskršću, Ognjen Radonjić i Ivan Ostojić ponovo nude temeljnu analizu, jasno izloženu i praćenu konkretnim predlozima za promenu. Uz nepristrasnu i argumentovanu dijagnozu srpskog društva, sagledavaju i pravce terapije: izgradnju državnih institucija, funkcionalan i kreativan privredni okvir i korenito unapređenje kvaliteta života. U središtu njihovog pristupa nalazi se slobodan i kreativan pojedinac, a ne autoritarni vođa. Prelazak od poslušnog podanika do slobodnog građanina nije lak, ali otvara put prosperitetu čitavog društva. Raskrsnica je pred nama – Srbijo, odaberi“, poručuje profesor Zec.
Recenzenti nove knjige tandema Radonjić – Ostojić su i profesori Ivan Vujačić i Dejan Šoškić, a čitaoci štampanog izdanja Radara će je dobiti na poklon uz prvi naredni broj, koji će se na kioscima pojaviti 22. oktobra.
