Država je svaku od oko 3,75 miliona akcija u Energoprojektu u julu 2017. mogla većinskom vlasniku, Napred razvoju Dobroslava Bojovića i sa njim povezanim firmama, da proda po ceni od 1.501 dinar i budžet popuni sa 5,63 milijarde dinara ili 46,6 miliona evra. Mogla je, ali nije, a devet godina kasnije ih je istom kupcu prodala za manje od 1,7 milijardi dinara ili 14,4 miliona evra.
Za novog gazdu bio je to nesumnjivo odličan posao. Em je uštedeo 32 miliona evra, em je, uz svesrdnu podršku vlasti, koja je za toliko oštetila državnu kasu, svoj udeo u Energoprojektu povećao iznad „praga“ od 90 odsto, što mu omogućava da po ceni od 452,2 dinara prinudno otkupi sve preostale akcije. Pa i od onih koji nisu hteli da ih prodaju ni po tri puta većoj ceni.
Protivno logici zdravog razuma, država je ceo svoj udeo ustupila Bojoviću za 14 miliona, a samo zemljište na Novom Beogradu vredi više stotina miliona evra
Zoran Đerković
Ništa od ovoga ne bi bilo moguće da Vlada Srbije to nije omogućila. „Bez glasa Dragana Ugrčića (pomoćnika ministarke privrede Adrijane Mesarović – prim. aut.), predstavnika države u Nadzornom odboru, uprava Energoprojekta ne bi mogla da usvoji ni pozitivno mišljenje o ponudi Napred razvoja. Njegov glas je bio presudan“, kaže Zoran Đerković, vlasnik Tezoro brokera.
U čijem je interesu glasao zamenik ministra privrede na Skupštini akcionara
Većinski vlasnici, čija se ponuda razmatrala, nisu imali prava glasa na Skupštini akcionara, pa je predstavnik Srbije praktično imao tročetvrtinsku većinu prilikom glasanja i država je mogla da donese odluku kakvu god je želela, objašnjava sagovornik Radara. Da sve bude čudnije, na Skupštini 22. juna, samo nekoliko dana pre nego što će država svoj paket prodati sa Bojovićem povezanim firmama, na dnevnom redu bila je odluka o raspodeli neraspoređene dobiti Energoprojekta od 3,7 milijardi dinara ili 31,6 miliona evra.
„Da je predstavnik države glasao da se ta dobit isplati akcionarima, u budžet bi se slilo skoro 11 miliona evra. Umesto toga, protivno logici zdravog razuma, glasao je da cela dobit ostane neraspoređena, a onda je i ceo svoj udeo država ustupila Bojoviću za svega 14 miliona, ostavivši mu samo u vidu neraspoređene dobiti 31,6 miliona evra. I to bez imovine u zemlji i inostranstvu, a samo zemljište na Novom Beogradu, prekoputa Palate Srbija, koje je Bojović godinama nastojao da preotme od Energoprojekta, vredi više stotina miliona evra“, naglašava Đerković.
Ovaj postupak će stići do međunarodnog suda i na kraju će faktura za privatni dug Dobroslava Bojovića stići državi Srbiji. Izgleda da je to sada standard
Marko Martinoli
Bojović nije odgovorio na poruke da iznese svoje viđenje ovog, za većinu malih akcionara, neprijateljskog preuzimanja. Odgovore do zaključenja broja nismo dobili ni od ministarstava privrede i finansija, na čijem su čelu Adrijana Mesarović i Siniša Mali. Njima smo poslali pitanja zašto je Vlada sada prodala svoj udeo, iako je 2017. odbila nominalno tri i po puta višu cenu, da li će neko snositi odgovornost što je država izgubila više od 30 miliona evra, zašto predstavnici države na Skupštini akcionara nisu tražili da se pre prodaje akcija isplati dividenda, već su glasali da sva dobit od 3,7 milijardi dinara ostane neraspoređena, tako da sada njome po sopstvenom nahođenju raspolažu Napred razvoj i s njim povezana lica.
Uz to, od ministra Malog očekivali smo i odgovor da li je odluka da se akcije prodaju po ceni višestruko nižoj i od knjigovodstvene vrednosti i od ponuđene pre devet godina u skladu sa odgovornim vođenjem javnih finansija i zaštitom državnih interesa.
Kome je pripala uloga „protočnog bojlera“ u pljački malih akcionara
U svakom slučaju, država je u ovoj kombinaciji ostala „kraćih rukava“, a dodatni problem je što će ukupna šteta po javni interes biti neuporedivo veća od 32 miliona evra. U ovoj operaciji je država, kako tvrdi Đerković, imala nekoliko „saučesnika“ i na to je upozorio i Komisiju za hartije od vrednosti, i predsednika Vučića, premijera Macuta, ministre finansija i privrede i predsednika saveta Akcionarskog fonda.
1,69 milijardi dinara
sliće se u budžet po osnovu odluke Vlade da proda državni paket akcija u Energoprojektu, a za njih je pre devet godina mogla da dobije 5,63 milijarde
„Vrlo detaljno smo objasnili da je manipulacijama na berzi stvorena veštačka likvidnost tako što su akcije od Mediolanum investa kupili Ljubiša Jevrić i Moma grupa, firma registrovana za delatnost restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata sa samo jednim zaposlenim, koja je u 2024. i 2025. imala ukupan prihod od 23 miliona, uz neto gubitak veći od 181 milion, da bi odjednom na berzi za 20 miliona dinara kupila 0,43 odsto akcija Energoprojekta, koje je dva meseca kasnije prodala Bojoviću i pomogla mu da pređe prag od 90 odsto“, objašnjava on i ističe da mu je „iz aviona“ jasno da je Moma grupa „poslužila kao protočni bojler za realizaciju pljačke malih akcionara“.
Sve o čemu smo devet godina upozoravali sve nadležne obistinilo se do poslednjeg detalja, u svoje i u ime oštećenih akcionara beogradskog Aktivista i britanskog Aktivist menadžmenta, ističe Marko Martinoli.
„Ključ da prinudno otkupi akcije preostalih malih akcionara Napred razvoju i sa njim povezanim licima predala je država, koja je deponovala ceo paket, trećinu kompanije, po ceni daleko ispod knjigovodstvene vrednosti i tri puta nižoj od one koju je ista grupa nudila 2017, a Vlada je tada nije prihvatila. Za paket koji je tada vredeo 46 miliona evra sada su za budžet naplatili nešto više od 14 miliona. Državi je naneta prekomerna šteta, merljiva u desetinama miliona evra, i to je materijal za koji bi moralo da se zainteresuje i nadležno tužilaštvo“, kategoričan je Martinoli.
Poslednja šansa da se ispravi „monstruozna“ sudska praksa
Pritom su, kaže, sudski veštaci po nalogu sudova utvrdili da je vrednost akcija zavisnih društava Energoprojekta višestruko veća od svega što je ponuđač ikada platio za njih. Vrhovni sud te nalaze godinama guši stavom da se fer cena ne može osporavati pred sudom, stavom koji su prošle jeseni i Evropski sud pravde i Evropski sud za ljudska prava proglasili nedopustivim, podseća Martinoli i ističe da je revizija u predmetu Energoprojekt Entel poslednja šansa da Vrhovni sud ispravi „monstruoznu praksu koju je prethodnim odlukama uspostavio“, a da se odluka čeka još od februara 2025. Uz to, podseća da četiri povezane ustavne žalbe čekaju pred Ustavnim sudom, jedna već duže od tri godine.
Direktor Tezoro brokera tvrdi da je u ovoj operaciji država imala nekoliko „saučesnika“ i kaže da je na to upozorio i Komisiju za hartije od vrednosti, i predsednika Vučića, premijera Macuta, ministre finansija i privrede i predsednika saveta Akcionarskog fonda, ali niko od njih ništa nije preduzeo
„Kao uzbunjivač, sudu sam dostavio mejl iz kojeg proizlazi da je ponuđač znao ishod jedne od ranijih revizija 105 dana pre nego što je presuda doneta. Institucije i sudovi postoje da budu poslednja brana obespravljivanju i lišavanju imovine, a u slučaju Energoprojekt pale su sve redom. Komisija za hartije od vrednosti je utvrdila da je kontrolni paket stečen uz kršenje zakona o preuzimanju, i umesto da prekršioce kazni, odobrila im je ponudu i legalizovala bezakonje. Sudovi, koji su ukinuli pravosnažne presude da se akcije otkupe po fer ceni, višestruko višoj od ponuđene, koju je Komisija odobrila, a utvrdio ju je procenjivač koga je angažovao i platio sam ponuđač, što je teški sukob interesa. Vlada, koja je akcije prodala po trećini cene koju je sama odbila 2017. I Državno pravobranilaštvo, koje nije preduzelo ništa da prekomernu štetu i državi i ostalim akcionarima spreči ili nadoknadi“, precizira Martinoli.
Sledeći korak Napred razvoja je prinudni otkup preostalih akcija, ali neki od malih akcionara poručuju da neće sedeti skrštenih ruku i najavljuju borbu za pravdu. „Biće to postupak u kojem se treba naoružati strpljenjem: proći domaće instance koje nesavesno sude, pa stići do međunarodnog suda, gde su ova veoma jednostavna pitanja već rešena. Na kraju, faktura za privatni dug Dobroslava Bojovića stići će državi Srbiji. Izgleda da je to u ovom trenutku standard“, zaključuje Martinoli.
Mali akcionari ističu da šteta nije naneta samo njima, već i državi i da se ona meri desetinama miliona evra, te da je to materijal za koji bi, kako kažu, moralo da se zainteresuje i nadležno tužilaštvo
Drugim rečima, to što je država prodajom akcija u Energoprojektu izgubila nekoliko desetina miliona evra ne znači da ta šteta na kraju neće biti još veća. Jer oštećeni neće nadoknadu pred međunarodnim sudovima tražiti od Bojovića i sa njim povezanim firmama, već od države. A ona će, kao što to uvek biva, eventualni račun ispostaviti građanima. Pa sami procenite ko je u ovoj priči izvukao deblji kraj, a ko može uspeh da proslavi najskupljim šampanjcem.
