Nakon reagovanja Rio Tinta (Jedan od ilustrativnih primera negativne kampanje protiv projekta Jadar) na intervju sa Lukom Ercegom, objavljen u Radaru (Srbija neće propasti bez litijuma, već ako sav rizik preuzme na sebe), toj kompaniji odgovorio je biznismen iz San Dijega, koji je o litijumu dva puta govorio i u Kongresu SAD. Ercegov odgovor objavljujemo u celini.
Umesto da građane Srbije detaljno informiše o svim, ne samo ekonomskim efektima, već pre svega o ekološkim, tehnološkim, hemijskim i drugim elementima projekta Jadar, rukovodstvo Rio Tinta u uličarskom stilu napada svakog ko posumnja u njihov projekat i dobre namere. Na isti način su napali i mene, iako nisam rekao nijednu ružnu, neprimerenu reč na njihov račun, već sam na osnovu ličnog iskustva sa kompanijom za preradu litijuma u Kaliforniji, samo ukazao kakva sve dokumentacija u SAD mora da se pripremi i javno objavi za takav projekat, pre nego što se krene u njegovu realizaciju. Očito je da projekat Rio Tintu u Srbiji ne napreduje tempom kakvim bi oni želeli, pa im smeta svako ko nastoji da zaštiti javni interes i ukaže na očiti manjak javnosti u njihovom radu.
Napadima na sve koji sumnjaju u projekat Jadar, Rio Tinto pokušava nešto da sakrije
Ako im već toliko smeta moj intervju za Radar, nameće mi se logičan zaključak da Rio Tinto nešto želi da sakrije od očiju javnosti. I da se razumemo, ne spadam u one koji bi se radovali ako njihov projekat ne uspe. Pod uslovom da se sve radi transparentno i ukoliko postoje jasne i čvrste garancije da rudnik litijuma i fabrika za njegovu preradu neće ugroziti životnu sredinu u dolini Jadra. Meni bar ne moraju da objašnjavaju da bez strateških minerala nema ni novih tehnologija, mobilnih telefona, električnih automobila…
Uprkos tome i dalje smatram da njihov projekat ne može biti ekonomski isplativ. S druge strane, apsolutno me i ne zanima da li će oni na tom projektu ostvariti profit ili će izgubiti pare. Kao što sam i u intervjuu za Radar rekao, to ne bi trebalo da zanima ni državu, odnosno vlast u Srbiji, niti građane, jer ne donose oni odluku da li će neko u nešto investirati. Bar o investicijama znam mnogo više od prosečnog građanina, jer sam pet i po godina bio direktor jedne američke kompanije koja je investirala 110 miliona dolara i uspela da pronađe novu tehnologiju za proizvodnju litijuma iz slane vode. Napustio sam je kad su ostali investitori odlučili da bi firma trebalo da nastavi nekim drugim, kasnije se ispostavilo pogrešnim putem.
Iz Rio Tinta za mene tvrde da „nisam kompetentan“. Toliko sam „nekompetentan“ da sam u Kongresu SAD dva puta govorio o retkim mineralima i bio u delegaciji bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa na istorijskoj večeri sa predsednikom Kine Si Đinpingom u Pekingu, jer sam radio na ekološkim materijalima za čišćenje otpadnih voda
Pre toga obezbedili smo sve neophodne dozvole u SAD za otvaranje dve fabrike za preradu litijuma u Kaliforniji, a sva ta, veoma obimna dokumentacija bila je objavljena i dostupna apsolutno svima, što se za projekat Jadar Rio Tinta ne bi moglo reći. Naši biolozi, koje smo angažovali, morali su, na primer, da dokažu da naš projekat neće ugroziti nijednu od preko 250 vrsta ptica koje su bile nastanjene u tom kraju. Koga interesuje može da pogleda Environmental Impact Report za taj projekat, u kome se na strani 11, u tabeli 1-1 navodi šta smo sve merili. A gde je izveštaj Rio Tinta? Uporno ponavljaju da je njihov Nacrt Studije za procenu uticaja na životnu sredinu javno dostupan. Problem je samo što taj dokument nikoga ne obavezuje, pa je o njemu bespredmetno i razgovarati. Možda im je zbog toga lakše da svu energiju usmere na napade i optužbe svih koji opravdano, zbog manjka transparentnosti, sumnjaju u njihov projekat.
Ton reagovanja potvrđuje sumnje da se u manjim zemljama ponašaju kao diktatori
Ljudima iz Rio Tinta usta su puna zakona Srbije i EU, ali nema nijednog dokaza da ih oni dosledno poštuju. Kao što ih očito nisu poštovali ni u SAD. Jer da jesu teško da bi pre manje od godinu dana, u novembru 2023, Rio Tinto pristao da plati kaznu od 28 miliona dolara da bi se okončao spor koji je protiv njih pokrenula američka Komisija za hartije od vrednosti. Ona je Rio Tinto optužila za prevaru u vezi sa propalim projektom rudnika uglja u Mozambiku.
I da ne bi bilo da nešto izmišljam, tu vest objavila je agencija Rojters, navodeći da je tom nagodbom okončana tužba podneta u oktobru 2017, a i bivši izvršni direktor Rio Tinta Tom Albanese je pristao da plati kaznu od 50.000 dolara. Ako se već pozivaju na poštovanje zakona, bio bi red da Rio Tinto objasni zašto je platio ovu kaznu. Jer agencija Rojters je u toj istoj vesti navela da je Rio Tinto potvrdio tu nagodbu, ali je odbio dodatne komentare. Zašto, ako su radili sve po zakonima? Šta kriju? Ja, za razliku od njih, nemam šta da krijem. Nikada nisam krivično osuđen ni za šta.
U SAD su javnosti dostupne sve informacije o projektu Borax, o postrojenjima Rio Tinta za vađenje i preradu bora u Kaliforniji. A možda je u tome suština, da su jedno radili u Kaliforniji, a da drugačije planiraju da rade u Srbiji. Zašto ovde ne kažu šta su sve morali da urade da zaštite ptice u Kaliforniji? Pa zar ljudi u Jadru nisu zaslužili bar isti tretman kao ptice u Kaliforniji
Iz Rio Tinta za mene tvrde da „nisam kompetentan“. Možda nisam kompetentan za njih. U Kongresu SAD očito misle drugačije. Tamo sam dva puta svedočio o retkim mineralima, što smatram za izuzetnu čast. Kao neko ko je u to vreme radio na ekološkim materijalima za čišćenje otpadnih voda, bio sam toliko „nekompetentan“ da sam bio i član delegacije bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa na istorijskoj večeri sa predsednikom Kine Si Đinpingom u Pekingu.
Teško da mišljenje Rio Tinta o mojoj „nekompetentnosti“ deli desetak finansijskih kuća, koje su moju firmu angažovale kao konsultanta, a uz to sam 12 godina vodio milijarde dolara vredne investicije u energetskim, naftnim, tehnološkim i drugim kompanijama.
Ne kaže se džabe, govori srpski da te ceo svet razume. U razgovoru za Radar objasnio sam sve korake koji su neophodni da bi se steklo poverenje lokalnog stanovništva za neki projekat. A kako analizirati projekat čije ključne elemente Rio Tinto krije kao zmija noge. Znam da postoji tehnologija koja omogućava ekološki prihvatljivo vađenje rude i možda bih i podržao projekat kada bih mogao da se uverim da će tako biti i u praksi. Ali, to ne znači da bih promenio stav o ekonomskim aspektima rudnika.
Reagovanje Rio Tinta potvrdilo je moje sumnje da se u manjim zemljama ponašaju kao – diktatori. Nemam ništa lično protiv same kompanije, već samo protiv načina ponašanja. To mi smeta.
Zar je previše zahtevati od Rio Tinta da u Srbiji uradi isto što i u Kaliforniji za rudnik bora
Ne verujem da će im pomoći agresivni napadi na ljude koji se trude da objektivno i nepristrasno iznesu svoj stav o njihovom projektu. Kod mene je samo povećalo sumnje u to da time žele nešto da sakriju. A građani, uključujući i mene, samo žele čvršće garancije da ovim projektom neće biti ugrožena životna sredina. I zar bi bilo previše zahtevati od Rio Tinta da u Srbiji uradi bar ono što je već uradio u SAD, gde su javnosti dostupne sve relevantne informacije o projektu Borax, o postrojenjima za vađenje i preradu bora u Kaliforniji. A možda je u tome suština, da su jedno radili u Kaliforniji, a da drugačije planiraju da rade u Srbiji. Zašto ovde ne govore šta su sve morali da urade da bi se zaštitile ptice u Kaliforniji? Pa zar ljudi u Jadru nisu zaslužili bar isti tretman kao ptice u Kaliforniji?
Iako smatram da projekat Jadar ne može biti ekonomski isplativ, apsolutno me i ne zanima da li će Rio Tinto na tom projektu ostvariti profit ili izgubiti pare. To ne bi trebalo da zanima ni vlast u Srbiji, niti građane, jer ne donose oni odluku da li će neko u nešto investirati. Oni treba da brinu samo o posledicama po životnu sredinu
A, opet, možda je razlog što Rio Tinto u Srbiji ne pominje projekat Borax u tome što je 570 radnika u tom rudniku ostalo bez posla i plata. Ili da se neko ne bi setio da su u još jednoj saveznoj državi SAD, u Nevadi, morali da plate 25 miliona dolara kazne za sanaciju ekološke štete. O posledicama njihovog rudarenja i ugrožavanju ljudskih prava na Papua Novoj Gvineji da se i ne govori.
Posle ovog napada na mene, imam još više pitanja za njih. I ponavljam, nije me briga da li će oni na projektu Jadar zaraditi ili izgubiti novac. To je rizik Rio Tinta. Stalo mi je samo da pre nego što dobiju sve potrebne dozvole za otvaranje rudnika, kroz transparentan proces, pripreme izveštaje o uticaju na životnu sredinu istog kvaliteta i standarda koji se koriste u Americi. Ako već brojni svetski lideri žele da „ohrabre“ Srbiju da krene ka Zapadu, bilo bi dobro da pomognu da ona sledi i iste naše, zapadne standarde.
S obzirom na to da Rio Tinto u svim reagovanjima navodi da je spreman na dijalog i sučeljavanje argumenata, pozivam izvršnog direktora Rio Tinta g. Jakoba Stausholma na javnu debatu, u podkastu magazina Radar.
