Ko ljubi novce. Neće se zasititi novaca;
I ko ljubi bogatstvo, neće imati koristi od njega.
Knjiga Propovjednikova 5:10
Deo takozvane „evropske bajke“ je i pitanje budućnosti evra. Monetarna integracija je kruna sveukupne integracije. Tako je predstavljen i evro. Ideja je odlična, ali je postavljena na političkoj nagodbi koja nema utemeljenja u ekonomskoj teoriji i monetarnoj istoriji. Evro nije zasnovan na temeljima zajedničkog budžeta i na automatskim transferima onima koji su u krizi, kao što to predlaže i nalaže teorija, ali i bogato iskustvo.
Kratkoročno popravljanje sveukupnog sistema evra liči na krpljenje zarđale i bušne kofe hanzaplastom. Zbog toga sadašnja struktura evra predstavlja jednu od najozbiljnijih kočnica rasta ekonomije i zaposlenosti u EU.
Kako je Srbija na mala vrata uvela evro
U nameri da se približi EU, Srbija je na mala vrata uvela evro 2012. kroz održavanje fiksnog deviznog kursa. To je pogubno za srpsku privredu jer se na taj način daje podrška uvoznicima, a otežava posao domaćim izvoznicima jer je dinar vidno precenjen. Samo na osnovu razlike u brzini inflacije, dinar je precenjen za oko 50 odsto i tolika bi trebalo da bude devalvacija, ali i sniženje društvenog proizvoda Srbije izraženog u evrima. Ali u tom slučaju još dugo vremena ne bi bilo ništa od obećane prosečne plate u Srbiji veće od 1.000 evra.
Evro nije zasnovan na temeljima zajedničkog budžeta, a kratkoročno popravljanje sistema liči na krpljenje zarđale i bušne kofe hanzaplastom. Zbog toga sadašnja struktura evra predstavlja jednu od najozbiljnijih kočnica rasta ekonomije i zaposlenosti u EU
Narodna banka Srbije, ali i mnogi ekonomisti i političari ne znaju ili ne shvataju da se snaga nacionalne valute ne ogleda u tome kakav je učinak i kurs novca na deviznom tržištu, već kako domaći novac podstiče preobražaj domaće ekonomije u pogledu tekućih i budućih ekonomskih i tehnoloških izazova, potreba i zgoda. Ovakav precenjeni kurs dinara to ne može, niti će biti u stanju da to učini.
U svojim retkim obraćanjima javnosti sadašnji guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković uvek lepo čita tekst o aktivnostima Narodne banke. Taj pripremljeni tekst je brušen filigranskim jezikom i visoko je stručan. Tu nema mnogo primedbe što se tiče teksta. Zanimljivo bi bilo da guverner zatvori svoje spise i neposredno odgovara na pitanja prisutne stručne i medijske javnosti.
NBS, mnogi ekonomisti i političari ne znaju ili ne shvataju da se snaga nacionalne valute ne ogleda u tome kakav je kurs na deviznom tržištu, već kako domaći novac podstiče preobražaj domaće ekonomije u pogledu tekućih i budućih ekonomskih i tehnoloških izazova i potreba
Jedna je stvar biti u upravi poslovne banke koja prima uloge i odobrava kredite građanstvu, preduzećima i državi što je zahtevan, odgovoran i jako težak posao. Potpuno je druga stvar biti guverner centralne banke na mestu na kojem je nekada sedeo legendarni Laza Paču. Za to je potrebno i drugačije iskustvo, obrazovanje i dar.
Zašto je zbog svadbi poskupeo krompir, a nije povećana cena ruzmarina
Da nije tako, ne bismo čuli bisere guvernera koji kaže da je „krompir poskupeo 152 odsto zbog svadbi“. Svi se pitaju kakve su to srpske vegetarijanske svadbe? I zašto nema izveštaja o tome koliko je poskupeo ruzmarin?
Da se ne zaboravi, Evropa je puna istorijskih primera monetarnih integracija koje su se raspale. Zajednički novac je u evropskim kompozitnim državama (Austrougarska, Sovjetski Savez, Čehoslovačka, Jugoslavija…) i monetarnim unijama imao ograničeno trajanje. Latinska monetarna unija od 1865. do 1927. bila je zasnovani na zlatu kao na nečem realnom, pa je ipak propala. Evro je zasnovan na za sada prihvaćenoj izjavi i obećanju, ali samo na papiru.
Mladi se u Evropi ne sećaju, ali samo malo stariji jedva mogu da se sete koliko je različitog nacionalnog novca prošlo kroz njihove ruke. Francuska, jedan od osnovnih temelja EU i monetarne integracije, u teškoj je finansijskoj krizi zbog ogromnog deficita i u budžetu i zbog državnog duga. Po rečima Erika Lombarda, ministra ekonomije i finansija, Francuska se „približava finansijskom spasavanju od strane MMF-a“.
Zajednički novac je u evropskim kompozitnim državama imao ograničeno trajanje. Latinska monetarna unija od 1865. do 1927. bila je zasnovani na zlatu kao na nečem realnom, pa je ipak propala, dok je evro zasnovan samo na obećanju
Ulazak MMF u vođenje nacionalne ekonomske politike je jako loš znak da državne vlasti nisu sposobne da samostalno vode uspešnu nacionalnu ekonomsku politiku. MMF nije nikome doneo sreću i radost. Verodostojnost Francuske se kruni, jer joj sada finansijska tržišta daju pozajmnice pod nepovoljnijim uslovima od onih koje daju Grčkoj.
Finansije su u EU u tako lošem stanju da je MMF podstakao države da preispitaju svoje politike i društvene obaveze zbog moguće „eksplozije dugova“. Istorija se ponavlja.
