Uoči hapšenja Aleksandra Papića, kontroverznog biznismena i funkcionera SNS-a, nekad bliskog saradnika bivšeg ministra Nebojše Stefanovića, zbog štete nanete Elektroprivredi Srbije, dva stečajna upravnika pokušala su da prodaju njegovu vilu u Tolstojevoj ulici na Dedinju za oko 3,1 milion evra i to firmi Skaj solušn, poznatoj po brojnim poslovima koje dobija od države. Ta vila formalno pripada Tim sistemu, firmi u stečaju i da Privredni sud u Beogradu, uprkos upornosti i, ispostaviće se, nezakonitom postupanju stečajnih upravnika, nije sprečio njenu prodaju, milione od Papićeve vile dobio bi poverilac Tim sistema – Alta banka, čiji je stopostotni vlasnik Davor Macura, još jedan biznismen blizak SNS-u.
Luksuzna vila od 944 kvadrata, zemljište površine od 1.594 kvadratnih metara, garaže od 61 kvadrata i sve to na Dedinju, u čuvenoj Tolstojevoj ulici, vodili su se kao vlasništvo Tim sistema u stečaju. Iako je u APR-u kao formalni vlasnik te firme upisan Toni Apostolović, još jedan od uhapšenih u aferi EPS, prema navodima Višeg javnog tužilaštva, njen pravi vlasnik je zapravo Aleksandar Papić, koji je baš u tom velelepnom objektu, zvanično procenjenom na pet miliona evra, prema pisanju medija, živeo sa suprugom.
Papić je uhapšen 12. januara kao faktički vlasnik Tim sistema, koji je, kako se sumnja, dobijao nameštene tendere za EPS u dogovoru sa bivšim v. d. direktora tog državnog preduzeća Miloradom Grčićem, koji je priveden istog dana, zajedno sa ostalim osumnjičenim da su EPS-u naneli štetu od oko milion evra.
Neposredna pogodba umesto javnog nadmetanja
Nekoliko meseci pre hapšenja, Papić je pokušao da proda imovinu na Dedinju, ali je problem nastao zbog toga što mu je firma već bila u stečaju, pa je za otuđenje objekata u njenom vlasništvu bila neophodna saglasnost ne samo stečajnog upravnika, već i Privrednog suda. I tu kreću njegove nevolje.
Formalni vlasnik kuće u kojoj je Papić živeo sa suprugom bila je njegova firma u stečaju, Tim sistem. Zbog toga je za njenu prodaju bila neophodna saglasnost stečajnog upravnika, koji je hteo da je proda direktnom pogodbom, ispod realne cene, ali je Privredni sud to sprečio
Sve je počelo prošlog leta. Prema rešenju Privrednog suda od 27. januara 2025, u koje je Radar imao uvid, stečajni upravnik Miodrag Petrović iz Pančeva je još 16. avgusta 2024. sudu dostavio obaveštenje o planu, načinu i rokovima prodaje Papićeve vile i zemljišta na Dedinju i to po ceni od 2,85 miliona evra. Petrović je obavestio sud da će imovina biti prodata metodom neposredne pogodbe, a ne, kako je to uobičajeno i zakonom predviđeno, javnim nadmetanjem i da su mu saglasnost za to dali Odbor poverilaca i razlučni poverilac, koji ima prvenstvo u naplati svojih potraživanja.
Među poveriocima je bio i novosadski Intek, u vlasništvu Danila Bjelice. Sa predlogom stečajnog upravnika složili su se i Setroks iz Novog Sada, iza kojeg stoji javnosti nepoznata Jasmina Lazović, kao i Alta banka biznismena Davora Macure, jedini razlučni poverilac Tim sistema.
Stečajni sudija je, međutim, obustavio prodaju nekretnina na Dedinju metodom neposredne pogodbe. Uprkos tome, stečajni upravnik Miodrag Petrović je 10. septembra sudu dostavio novo obaveštenje o planu, načinu i rokovima prodaje iste imovine, ali ovog puta po ceni od 3.115.000 evra. Nakon tog poteza, stečajni sudija razrešava Petrovića, a na njegovo mesto dolazi Svetlana Subašić, koja je, kako piše, izabrana metodom slučajnog odabira. Ispostavilo se da će ona otići čak i korak dalje u odnosu na razrešenog prethodnika.
Za stečajnog upravnika nagrada od 37.000 evra
Subašić je, naime, kako se može videti iz dokumentacije, dostavila predlog da Privredni sud donese „rešenje o konstataciji prodaje nepokretne imovine“ firme Tim sistem, takođe metodom neposredne pogodbe. Uz to piše i da je sklopila i kupoprodajni ugovor 26. septembra 2024, a navela je i cenu od 3.115.000 evra.
I ovaj predlog sud je odbio, zbog čega su se poverioci žalili. To, međutim, ništa nije promenilo. I drugostepeni sud je, naime, potvrdio prvostepeno rešenje, navodeći da nije dostavljen dokaz o isplati kupoprodajne cene za prodatu vilu.
Subašić potom, 30. decembra prošle godine, šalje „obaveštenje o izvršenoj prodaji objekta u Tolstojevoj ulici“, potom ponudu kupca, konkretno kompanije Skaj solušn, saglasnost poverioca, ugovor o kupoprodaji imovine… Navedeno je i da je stečajnom upravniku obračunata nagrada za namirenje razlučnog poverioca u iznosu od 4.396.492 dinara, što znači da je Subašić od ovog posla trebalo da zaradi oko 37.000 evra, a da Alta banci na račun legne 322.532.891 dinara ili oko 2,75 miliona evra, kao poveriocu koji ima pravo prvenstva u namirenju svojih potraživanja.
U Rešenju Privrednog suda piše da je među dokumentacijom koju je Subašić dostavila i izvod Halkbanke od 8. oktobra kao dokaz o isplati razlučnog poverioca Alta banke.
Žalbu na sudsko rešenje kojim je obustavljena prodaja bez javne licitacije uložio je nesuđeni kupac, Skaj solušn Milenka Škarića, koji je bio angažovan za tehničku produkciju mitinga i drugih događaja SNS-a, a sada ima ugovor i za najveći državni projekat Ekspo 2027
Stečajni sudija je, međutim, i taj predlog odbio. U rešenju Privrednog suda se navodi da je stečajna upravnica Svetlana Subašić Ugovor o kupoprodaji imovine na Dedinju zaključila svega šest dana od imenovanja, dakle pre nego što je rešenje o njenom imenovanju i postalo pravosnažno. Sud navodi da takva prodaja nije zakonita, da nije otpočela metodom javnog nadmetanja, kako je to zakonom predviđeno, te da se tek nakon tri neuspešna pokušaja javnog nadmetanja ide na javno prikupljanje ponuda, a tek potom se može pristupiti prodaji neposrednom pogodbom. U rešenju piše i da Subašić nije bila ovlašćena da zaključuje bilo kakav ugovor, imajući u vidu da je „potpuno nezakoniti postupak prodaje vodio prethodni stečajni upravnik“, te da rešenje o njenom imenovanju u tom trenutku još nije bilo ni pravnosnažno.
Tante za kukuriku
Novu žalbu na sudsko rešenje uložio je nesuđeni kupac vile, poznata kompanija Skaj solušn, koja je u vlasništvu Milenka Škarića i poslednjih godina u više navrata povezivana je i sa vlašću i sa Srpskom naprednom strankom, kojoj su radili tehničku produkciju mitinga i drugih događaja. Uz to, i ona je angažovana na najvećem državnom projektu Ekspo 2027 i već je za konsultantske usluge u oblasti projektovanja i dizajna audio-vizuelnog sistema za potrebe ove izložbe sklopila oko 4,7 miliona dinara vredan ugovor.
Skaj solušn je u prethodnom periodu sklapao unosne poslove i sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, Rvačkim savezom Srbije, Agencijom za bezbednost saobraćaja, organizatorima Evropskog prvenstva u vodenim sportovima 2024, i to za iznajmljivanje opreme, zakup multimedije, promocije, organizacije koncerata i slično. Poznatije su, ipak, ćerke firme Skaj solušna, koje organizuju muzičke festivale i slične događaje. Recimo, u Škarićevom vlasništvu je Skaj mjuzik korporejšn, preko koje je vlasnik još jedne kompanije, Skaj mjuzik centra.
Zanimljivo je i da su za praćenje aktivnosti gradske vlasti Škarićeve firme od grada Beograda dobile više od 900.000 evra, a N1 je objavio i da je upravo Aleksandar Papić koristio luksuzni automobil be-em-ve, vredan više od 100.000 evra, koji se vodio na Skaj mjuzik.
Da je druga stečajna upravnica uspela u svom naumu, njoj bi za prodaju vile na Dedinju pripala nagrada od 37.000 evra, a oko 2,75 miliona evra bi leglo na račun Alta banke, kao poverioca koji ima pravo prvenstva u namirenju svojih potraživanja od Papićevog Tim sistema u stečaju
Iz te kompanije su demantovali navode da su državna firma, naveli su da su u svojoj oblasti lideri postali pre dolaska SNS-a na vlast, te da su njihovi klijenti i političke partije. Bilo ih je, kako su saopštili, ukupno sedam, a naprednjaci su samo jedna od njih. Osvrnuli su se i na veze sa Aleksandrom Papićem.
„Gospodin Papić je samo jedan od mnogobrojnih klijenata koji su korisnici naših rentakar usluga, s obzirom na to da u okviru našeg poslovanja imamo i tu delatnost, te u tome ne vidimo ništa sporno, niti mi ulazimo u poslovanje klijenata kojima iznajmljujemo vozila“, naveli su iz kompanije Skaj mjuzik 18. februara.
Imovina mu se procenjuje u milionima, a na njega se vodi samo stan od 39 kvadrata
Aleksandar Papić je godinama važio za kontroverznog biznismena, člana SNS-a i bliskog saradnika Nebojše Stefanovića, kome je na kraju okrenuo leđa. I to baš u trenutku kada je i bivši ministar odbrane i policije izgubio pozicije u vrhu vladajuće stranke i kada je skrajnut na marginu političke scene.
Pre toga Papić je viđan u Stefanovićevom društvu na gotovo svim zvaničnim proslavama MUP-a, poput Dana policije 2018, ili na stranačkim susretima u Beogradu, dok je Stefanović bio predsednik Gradskog odbora SNS-a. Da bi na sednici odbornika SNS-a opštine Zvezdara, tokom 2021, na opšte zaprepašćenje svih, glasao za smenu Stefanovića. No, tada se već znalo da Stefanović broji poslednje dane na svim pozicijama, a da bi skratio muke i sebi i drugima bio je praktično prinuđen da 30. maja 2021. sam podnese ostavku na mesto predsednika Gradskog odbora SNS-a Beograda, a u jesen 2022. ostao je i bez funkcije ministra odbrane, na koju je bio prekomandovan sa pozicije ministra policije.
Uprkos opravdanim sumnjama da raspolaže višemilionski vrednom imovinom, na Papića se vodi samo stan od 39 kvadratnih metara na Vračaru, kao zajednička imovina sa suprugom Svetlanom, dok se na nju vode još dva stana, od 133 i 74 kvadrata, i dva parking mesta, takođe na Vračaru
Papić je, inače, bio i suvlasnik firme Alkantara invest, koja je sada u prinudnoj likvidaciji. Ona se u centru pažnje javnosti našla još pre jedne decenije, 2015, kada je ispod realne cene, kao jedini ponuđač za 750.000 evra kupila luksuzni hotel u Vrnjačkoj Banji. Ubrzo nakon toga dobila je subvenciju iz državnog budžeta za renoviranje istog hotela, a potom ga prodala kompaniji Konrad.
Uz to, Papić je, prema pisanju BIRN-a, bio posrednik, koji je u ime ministra Stefanovića išao kod vlasnika hotela Šumadija i nudio mu novac kako bi se zataškala afera sa njegovim ocem, Brankom Stefanovićem. Papić je potvrdio da se sastajao sa Njegomirom Kilibardom, bivšim vlasnikom hotela Šumadija, ali nije odgovorio na pitanja za koga i u čije ime je pregovarao.
Ključni je akter još jedne afere u vezi sa pismom koje je navodno uputio predsedniku Srbije i tadašnjem lideru SNS-a Aleksandru Vučiću, koje je na konferenciji za novinare obelodanio opozicioni poslanik Miroslav Aleksić. Tada je pozvao tužilaštvo da utvrdi verodostojnost pisma, a povratnu informaciju javnost nikad nije dobila. O sadržaju tog pisma i brojnim drugim aferama u kojima je Papić bio jedan od glavnih „junaka“, Radar je detaljno pisao i pre njegovog hapšenja, krajem decembra 2024, a i u broju od 20. februara.
Iako Privredni sud u rešenju navodi da se tek posle tri neuspela javna nadmetanja može ići na javno prikupljanje ponuda, a tek potom na neposrednu pogodbu, dva stečajna upravnika Tim sistema pokušali su vrednu imovinu da odmah prodaju direktnom pogodbom, ispod realne cene
Papić je bio i finansijer i suvlasnik prorežimskog tabloida Objektiv koji je prestao da izlazi 2022. Taj tabloid je služio za podršku SNS-u i obračunavanje sa neistomišljenicima vladajuće partije. Papić se dugo u papirima nije pojavljivao kao zvaničan vlasnik tog dnevnog lista, ali je na kraju to javno priznao.
Iako se opravdano sumnja da raspolaže višemilionski vrednom imovinom, na njegovo ime vodi se samo stan od 39 kvadrata na Vračaru i to kao zajednička imovina sa suprugom Svetlanom. Na nju se, pak, vode još dva stana, od 133 i 74 kvadrata, i parking mesta, takođe na Vračaru.
Napredni advokat Vladimir Đukanović brani Papića, Dijanu Hrkalović, Aleksandra Jovičića…
Nakon godina uživanja, Papić je sada samo jedan u nizu uhapšenih nižerangiranih funkcionera Srpske napredne stranke, a advokat mu je, kako se moglo i pretpostaviti, Vladimir Đukanović, takođe funkcioner SNS-a, koji je branio i ostale naprednjake, poput Dijane Hrkalović, bivše državne sekretarke u MUP-u ili Aleksandra Jovičića, bivšeg predsednika beogradske opštine Palilula.
Stečajni sudija odbio je i poslednji predlog stečajne upravnice Svetlane Subašić, koja je, kako se obrazlaže, ugovor o kupoprodaji imovine na Dedinju zaključila šest dana od njenog imenovanja, dakle pre nego što je rešenje o njenom imenovanju i postalo pravosnažno, tako da takva prodaja nije zakonita
Osim za zloupotrebe i izvlačenje novca iz EPS-a, Više javno tužilaštvo je u Papićevom slučaju proširilo istragu zbog sumnje na pranje novca. On se sumnjiči da je tokom 2022. i 2023. izvršio konverziju imovine, iako je znao da ona potiče iz krivičnog dela i to tako što je od S. B., vlasnika rentakar agencije iz Aranđelovca, koji je uzimao automobile druge rentakar agencije iz Beograda, ta skupocena vozila prodavao lično, ili preko posrednika. Papić je osumnjičen da je prodao devet skupocenih automobila vrednih više od 700.000 evra, koji nisu bili njegovi, već u vlasništvu jedne rentakar agencije iz Beograda.
S druge strane, još nije pokrenuta istraga povodom službene beleške, koju je pre 32 meseca, u julu 2022. sačinio tadašnji načelnik Odeljenja za borbu protiv droga beogradske policije Slobodan Milenković i u kojoj se navodi da su mu upravo Papić i njegov sadašnji advokat Vladimir Đukanović, preko posrednika, nudili mito od 100.000 evra da zataška slučaj Jovanjica. Iako je u međuvremenu Papić uhapšen zbog sumnji da je počinio neka druga krivična dela, upućeni procenjuju da su šanse da se i u slučaju Jovanjice nešto pomeri sa mrtve tačke i dalje ravne nuli.
