Benzin skuplji nego u Švedskoj

Iako je gorivo u Srbiji i dalje najskuplje u regionu, u državnu kasu u prvih šest meseci ove godine od akciza na naftne derivate slilo se 150 miliona evra manje nego u istom periodu 2025, ekskluzivno saznaje Radar. Konkretno, po tom osnovu je u budžet u prvom polugođu prošle godine uplaćeno 112,27 milijardi, a ove 94,7 milijardi dinara.

Indikativno je, međutim, da taj pad nije počeo od sredine marta, kada je Vlada donela odluku da smanji akcize na gorivo, ali nikad za 61 odsto, kao što je to tada najavio predsednik Aleksandar Vučić, uz obrazloženje da na taj način želi da zaštiti potrošače. Deo tog tereta jeste smanjen, ali su cene goriva još uvek neuporedivo niže i u zemljama koje nemaju sopstvene rafinerije.

Čak i u Švedskoj benzin jeftiniji nego u Srbiji

Prošlog petka, odlukom Vlade, cene goriva povećane su za dva dinara, pa će do 24. jula litar evrodizela koštati 222, a evropremijum benzina 198 dinara. Istovremeno, u Severnoj Makedoniji cena benzina je 160, a dizela oko 157 dinara. U Crnoj Gori benzin je jeftiniji šest, a dizel čak 26 dinara nego u Srbiji. U BiH litar dizela može se kupiti za 177, a benzina za 167 dinara, dok je u Hrvatskoj na većini pumpi cena benzina za 17, a dizela za čak 35 dinara niža nego kod nas.

Benzin je jeftiniji i u mnogim članicama EU – Rumuniji, Mađarskoj, Češkoj, Litvaniji, Sloveniji, Poljskoj, Španiji, Kipru, Bugarskoj… Čak i u Švedskoj litar košta 1,36, a kod nas skoro 1,7 evra.

Iako domaći vozači gorivo plaćaju skuplje nego većina kolega iz drugih evropskih zemalja, vlast nema razloga da trlja ruke, jer je priliv u budžet od akciza prilično „utanjio“. U januaru od akciza u budžet su uplaćene 14,4 milijarde ili skoro tri milijarde dinara manje nego u januaru 2025. Narednog meseca taj minus se čak i povećao na tri i po milijarde, jer je u februaru prošle godine od akciza u državnu kasu uplaćeno 19 milijardi, a ove 15,5 milijardi. U martu su ti prihodi podbacili za više od 1,8 milijardi, u aprilu za nepune 2,4 milijarde, u maju za 3,7 milijardi i u junu za skoro 3,1 milijardu dinara.

Prihodi države od goriva počeli da padaju i pre smanjenja akciza

Iako je Vlada za 2026. planirala da će budžetski prihodi od akciza na naftne derivate biti za 3,8 odsto veći od očekivanih u 2025, oni su od početka godine do kraja juna u odnosu na stvarno naplaćeni prihod po tom osnovu u odnosu na isti period lane nominalno pali za 15,6 odsto. No, čak i takav gubitak daleko je manji od katastrofičnog scenarija, koji je Vučić predočio 20. marta. Doduše, tada je obećao da će poskupljenje goriva na pumpama sprečiti smanjenjem akciza na gorivo za čak 61 odsto, procenjujući da bi u tom slučaju gubitak za budžet dostigao 1,2 milijarde evra.

Nominalni pad prihoda od akciza na gorivo u odnosu na 2025. za 15,6 odsto neće sprečiti Vučića i Malog da pred izbore odnekud „iskopaju“ i iz „helikoptera“ bace nekoliko stotina miliona evra građanima. Problem je samo što će taj „poklon“ oni morati i da vrate, sve sa kamatom

Biće da je i on zaboravio na to obećanje, pa je 14. jula iz Pariza poručio da će predložiti Vladi da smanji akcize za 20 odsto (do tada su bile umanjene za 10 procenata), a dva dana kasnije iz Vlade je potvrđeno da su premijer Đuro Macut i ministar finansija Siniša Mali postupili po naređenju. Pritom bi obojica trebalo da znaju da su i pre smanjenja akciza prihodi po tom osnovu bili značajno niži nego u januaru i februaru 2025.

Čak je taj pad u februaru bio duplo veći nego u martu, a značajno veći nego u aprilu i junu, što upućuje na zaključak da uzroke lošijeg punjenja budžeta od nameta na gorivo ne bi trebalo tražiti samo u smanjenju akciza, već da ima i drugih razloga za usporen dotok novca u državnu kasu. To, ipak, neće sprečiti Vučića i Malog da u septembru, pred izbore, odnekud „iskopaju“ i iz „helikoptera“ bace nekoliko stotina miliona evra građanima. Problem je samo što će taj „poklon“ oni morati i da vrate, sve sa kamatom.