Vojnobezbednosna agencija (VBA) postala je glavni oslonac autoritarne vladavine režima Aleksandra Vučića, postajući i ujedno alat za nadzor sopstvenih saradnika, ali i eliminisanje onih koji su percipirani kao potencijalni protivnici vladajuće partije. Ova njena funkcija postala je belodana u slučaju nezakonitog progona vojnog analitičara Aleksandra Radića, ali je javnosti ostala nepoznata uloga VBA u planiranju odgovora vlasti na najveći protest u istoriji Srbije 15. marta, prošle godine.
Značajnu ulogu u Radićevom progonu imalo je pravosuđe, kroz delovanje Višeg javnog tužilaštva (VJT) u Beogradu, koje vodi Nenad Stefanović, poznat po ispunjavanju naloga vlasti, ali i suda, tačnije dežurnog sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu, Sonje Kusturić. Njena naredba, od 22. juna, u koju je Radar imao uvid, omogućavala je čak i „nasilan pretres“ Radićevog stana i prostorija i bez njegovog prisustva.
Pravosudni teror nad Radićem započelo je Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal (sada takođe pod Stefanovićevom kontrolom), nastavilo Odeljenje za terorizam, a na kraju preuzelo Odeljenje za opšti kriminal VJT u Beogradu. Radić je 22. juna saslušan u svojstvu građanina po nalogu VJT-a u Beogradu u prostorijama Uprave kriminalističke policije (UKP) koju predvodi još jedan lojalista, Marko Kričak. Saslušan je nakon što su mu pretresane prostorije i oduzeti mobilni telefoni, računari, USB memorije, koji su predati VBA, što je očigledno bio i cilj akcije. Da bi prostorije bile pretresane i stvari oduzete, bila je neophodna i veoma sporna uloga suda i tu stupa na scenu sudija za prethodni postupak, Sonja Kusturić, koja tog 22. juna izdaje naredbu o pretresanju „stana i drugih prostorija u Beogradu“, u kojoj se navode tačne adrese Aleksandra Radića.
Pravno nasilje ogleda se u činjenici da sudija spornu naredbu izdaje iako Radić nije osumnjičen, već je VJT u Beogradu tražilo da on bude saslušan samo u svojstvu građanina. Ona međutim naređuje „i nasilno otvaranje zaključanih prostorija, nameštaja i drugih stvari ukoliko njihov držalac nije prisutan, ili neće dobrovoljno da ih otvori, ili to odbije da učini prisutno lice. Pretres se obavlja u cilju pronalaska osumnjičenog, tragova krivičnog dela i predmeta važnih za krivični postupak, a koji potiču iz krivičnog dela pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije iz člana 320 Krivičnog zakonika i dr.“. Ovakve naredbe izdaju se kada tužilaštvo sumnja da postoji opasnost od neposrednog kriminalnog delovanja, što ovde nije slučaj.
Očekujem sve radikalnije postupanje, ući ćemo u fazu u kojoj sada neće ljude da privode i pretresaju im stanove već će se ići na direktno nasilje. Stvar će eskalirati, jer nema razlike između našeg i bilo kog drugog totalitarnog, fašističkog režima
Aleksandar Radić
Sudija Kusturić je za pretres ovlastila MUP, tačnije DP, UKP i Službu za borbu terorizma i tada uz prisustvo nadležnog tužioca Tužilaštva za visokotehnološki kriminal. Dala je krajnji rok od osam dana da se naredba izvrši, ali je ona izvršena istog dana. Dala je i uputstvo da se „držaocu stana i drugih prostorija“ omogući da uzme advokata koji može da prisustvuje i da se početak pretresa zbog toga može odložiti do njegovog dolaska, a najviše do tri sata. „Pretresanju se može pristupiti i bez prethodne predaje naredbe, kao i bez prethodnog poziva za predaju lica ili predmeta i pouke o pravu na branioca, odnosno advokata, ako se pretpostavlja oružani otpor, ili druga vrsta nasilja, ili ako se očigledno priprema ili je otpočelo uništavanje tragova krivičnog dela ili predmeta važnih za postupak, ili je držalac stana i drugih prostorija nedostupan“, naredila je sudija Kusturić. Dodatno, opredelila je da se pretresanje može izvršiti tokom dana, ali i noću između 22 h i 6 h.
„Oni su po načinu pretresa zapravo ponovili isti metod koji je primenjen na Filozofskom fakultetu“, govori za Radar advokat Božo Prelević i ističe da je sve urađeno suprotno duhu zakona. „Oni naprave pretres, oduzmu elektronske uređaje i imaju mogućnost da dopisuju sve što hoće, posebno zbog toga što su se snabdeli sofisticiranom tehnikom iz Izraela i Kine. Tu se dakle otvaraju velike mogućnosti konstrukcije.“ Sagovornik Radara slaže se sa konstatacijom da se radi zapravo o psihološko-propagandnom ratu protiv društva, gde se na Radićevom primeru pokazuje šta se može dogoditi onima koji govore o osetljivim temama:
„Upravo tako, to je bila jedna pokazna vežba“, zaključuje Prelević.
Pravno nasilje ogleda se u činjenici da sudija spornu naredbu izdaje iako Radić nije osumnjičen, već je VJT u Beogradu tražilo da on bude saslušan samo u svojstvu građanina. Ona međutim naređuje „i nasilno otvaranje zaključanih prostorija, nameštaja i drugih stvari“
Brojni sagovornici Radara ukazuju na činjenicu da su događanja od 15. marta prošle godine bila izvedena kao vojna operacija, koja usled razvoja događaja na terenu nije dovršena do kraja, a da je njeno simboličko okončavanje pokušano nedavnim udarom i kampanjama progona odabranih medija i pojedinaca. Suočen sa kombinovanim napadom kroz zloupotrebljene institucije i vladine paramedije, kojih nije bila pošteđena ni njegova maloletna kćer, vojni analitičar Aleksandar Radić bio je prinuđen da privremeno napusti Srbiju. Brutalnost i intenzitet napada na njega umnogome podsećaju na progon Novice Antića, predsednika vojnog sindikata koji je proveo mesece u pritvoru, takođe u režiji Vojnobezbednosne agencije.
U telefonskom razgovoru za Radar, Aleksandar Radić ističe da je kampanja protiv njega pokrenuta još u februaru 2025, a posle razgovora za naš nedeljnik i informacija koje je tada predočio javnosti vezano za faktičko preuzimanje Vojnoobaveštajne agencije (VOA) od strane VBA:
„Mislim da su moje nastupe u javnosti shvatili kao sopstvenu kompromitaciju i otuda taj rekao bih i lični animozitet. Veoma je važan taj naš razgovor iz februara 2025, koji je otvoren informacijom Radara o tajnom sastanku bivšeg premijera Vučevića sa šefovima svih bezbednosnih službi. Tada sam ukazao da je Vojnoobaveštajna agencija želela da nastavi svoj rad u skladu sa propisima koji to regulišu, a ne partijskim zadacima, da je njen direktor smenjen, a na njegovo mesto postavljen čovek iz VBA. To je bio presudni momenat, jer su razumeli da tu postoji pretnja njihovom glavnom cilju, a to je da budu večno na svojim pozicijama, odnosno da kompromitujemo njihovu ambiciju da se prošire na druge strukture.
VOA je agencija koja je veoma potrebna Srbiji jer se bavi delovanjem stranog faktora prema nama, dok VBA većinu svojih radnih sati provodi loveći „unutrašnje neprijatelje“ u zemlji, za potrebe vladajuće partije. Oni su dakle progutali VOA, a mislim da postoje tendencije i da pokazuju ambiciju da isto učine i sa Bezbednosno-informativnom agencijom. Njihova namera je da se stvori jedna služba koja će biti vojno-civilna, gde možemo da pretpostavimo da direktor VBA Đuro Jovanić ima ambiciju da bude na njenom čelu. Naravno, spisak nas koji ih javno kompromitujemo je jako skroman. Izložen sam, ti ljudi me znaju, sve što sam radio u vojsci je njima poznato. Naravno da mi se takav sistem sručio na glavu jer ja sam sam. Nisam član nijedne partije i ne štiti me nijedan instrument koji bi bio svrsishodan. Predviđam da će izaći sa nekim scenarijem da sam ja saradnik neke strane službe da sam sa drugim agentima koji vode opoziciju pokušao državni udar.“
Kampanja protiv Aleksandra Radića pokrenuta je još u februaru 2025, a posle razgovora za naš nedeljnik i informacija koje je tada predočio javnosti vezano za faktičko preuzimanje Vojnoobaveštajne agencije od strane VBA
Radić ukazuje da je razlog za konstrukciju takvog scenarija veoma jednostavan i pragmatičan – to je zaštita interesa vladajuće partije i priprema za izbore. Na molbu da prokomentariše izrazito pravno nasilje koje karakteriše delovanje VBA, Radić ukazuje da policija i BIA nastoje da se drže nekih zakonskih limita, izuzev delovanja na ulici:
„VBA i vojna policija stvorile su jedan veoma čudan sistem vrednosti u kojem su oni iznad prava, gde ako oni kažu da ste krivi, to je tako. Dan posle pretresa stanova, preko ćerkinog telefona sam komunicirao sa majorom vojne policije, nekoliko ljudi je čulo taj razgovor. Taj čovek je imao stav da je njemu nešto naređeno da izvrši i to je kraj. Razgovor se završio u pola njegove rečenice, kao da ga je neko drugi prekinuo i više se nisu javljali. To je manir VBA, nama je rečeno da si ti kriv i to je tako. Ovo je sistem u kome nas koji govorimo smatraju neprijateljima, a u postupanju sa neprijateljima se ne osvrćete na takve stvari kao što su činjenice i zakonski okvir.
Sagovornik Radara još jednom ukazuje da karakteristike sukoba koji vlast vodi sa društvom ukazuju na elemente hibridnog rata, što mu je takođe jako zamereno. Radić ističe da na delu imamo situaciju u kojoj je VBA prodrla u sve sisteme, ali postoji struktura sa kojom se nadmeće, a to je struktura same vladajuće partije:
„Da, to jeste hibridni rat i oni se tako ponašaju. Nezavisni mediji su za njih neprijateljski. Sa druge strane, mi smo skloni da Informer posmatramo kao medij, a to je zapravo jedna jedinica u hibridnom ratu koja ima masku medija. Mnoge stvari ukazuju da oni rade direktno sa državnim strukturama, na šta ukazuje kvalitet snimaka koji su veoma oštri, a napravljeni su sa veoma velike udaljenosti. To nisu njihovi tehnički kapaciteti.“
Izložen sam, ti ljudi me znaju, sve što sam radio u vojsci je njima poznato. Naravno da mi se takav sistem sručio na glavu jer ja sam sam. Nisam član nijedne partije. Predviđam da će izaći sa nekim scenarijem da sam ja saradnik neke strane službe i da sam pokušao državni udar
Aleksandar Radić
Iako je Radić bio prilično aktivan tokom devedesetih, što je opštepoznato, na jednom opskurnom sajtu objavljena je čitava njegova lažna biografija uz pomoć koje se konstruiše narativ o njemu kao nekome ko je pomagao proces crnogorske samostalnosti:
„Sugeriše se da radim za hrvatske službe, a u istom tekstu se navodi podatak da su upravo Hrvati imali veliki problem zbog mog delovanja za račun neke faktički treće strukture. To su neverovatne konstrukcije, ali to je ono što je karakteristično za VBA. Ako je to potrebno, oni će vas teretiti da ste nešto učinili 31. februara i ne vide problem u tome. Ti si neprijatelj, a oni su instrument hibridnog rata. Očekujem sve radikalnije postupanje, ući ćemo u fazu u kojoj sada neće ljude da privode i pretresaju im stanove već će se ići na direktno nasilje. Stvar će eskalirati, jer nema razlike između našeg i bilo kog drugog totalitarnog, fašističkog režima. To je proces koji je nezaustavljiv i to jeste fašizam, balkanski, prljav i prašnjav, ali fašizam. Ono što su danas uradili meni i faktički me proterali iz zemlje sutra će uraditi grupama ljudi, narednog dana će naoružane grupe napasti ljude u protestu. Poznato je da pod okriljem VBA delovi vojske već duže vreme koketiraju sa paravojnim organizacijama.“
Radić ističe da je javnosti u Srbiji ostalo nejasno, i vrlo sporno, šta se zapravo desilo u Banjskoj, posebno uloga VBA u tom događaju. On podseća da je Veljko Belivuk ulazio na vojne poligone, i da je kampanja protiv Novice Antića započela jer je on kao vojni policajac u javnost izneo te informacije.
„Govorili smo o tome da je 72 specijalna brigada bila smeštena na Batajnici 15. marta. Da li se može pojaviti ideja da se aktivno radi na osposobljavanju raznih paravojnih formacija u saradnji sa državnim strukturama i da li je 15. mart bio dan u kome je trebalo da se odigra državni udar u korist režima koji smo mi pokvarili jer nismo prihvatili ulogu žrtve?“, zaključuje Aleksandar Radić.
Sada postoje jasna saznanja da smo 15. marta svedočili zapravo vojnoj operaciji, ističe u razgovoru za Radar Novica Antić, dugogodišnji radnik vojnih organa bezbednosti i predsednik vojnog sindikata. Prema njegovim rečima, progon Aleksandra Radića danas sprovode isti ljudi: „Ja poznajem te ljude, znam koliko ne poznaju zakone i koliko su bahati jer su navikli da rade sve na silu. Od Radića su u svojstvu građanina prikupljana obaveštenja na okolnosti pripremanja krivičnog dela protiv ustavnog uređenja, koje ne spada u dela protiv Vojske Srbije, što automatski isključuje nadležnost vojne policije. Dakle, apsolutno je nezakonito od strane tužilaštva to dato u nadležnost vojne policije, upravo zbog toga što su znali da nemaju ništa protiv Aleksandra Radića, imajući u vidu šta mu je profesija, verovali su da će kod njega sigurno pronaći bar neki dokument koji bi mogao da se okarakteriše kao neka vojna tajna ili tako nešto, odnosno kao delo na štetu vojske ili protiv vojske. Oni su opsednuti time i deluju po principu „šta nađemo“, zato im je toliko važno da nekome oduzmu telefon ili kompjuter gde mogu da pronađu nešto što može biti interpretirano kao kompromitujući materijal, što potom objavljuju na svojim medijima, a to je teška zloupotreba.
Antić potpuno podržava Radićevu odluku da se skloni jer bi da je ostao u Srbiji sigurno proveo mesece u pritvoru, uz targetiranje i njegove porodice:
„Prošao sam sve to i sam. Pored maltretiranja članova porodice, uhapsili su i mog advokata, navodno su našli da je falsifikovao punomoćje. Imamo jednu militarizaciju društva i delovanje vojne službe bezbednosti u ulozi partijske policije i ta se uloga nije promenila još od ’90. do danas. Oni za drugu metodologiju ne znaju, što je ponovo utemeljio Vulin u vreme svog mandata. Na mestu direktora VBA nalazi se čovek koji ne ispunjava osnovne kriterijume, koji je koruptivnim radnjama nezakonito pet puta vanredno unapređen, onda vam je jasno da taj čovek mora da ispunjava naloge vlasti. Sa druge strane, nema nikakve efektivne kontrole njihovog delovanja, poslednji koji je to pokušao i bio dočekan na nož bio je Saša Janković kao zaštitnik građana, a vi sada imate situaciju da se pripadnici VBA hvale kako drže pod kontrolom Zorana Pašalića i sve one koji bi trebalo po zakonu i Ustavu da kontrolišu rad tih službi bezbednosti.“
Antić podvlači da bi VBA kao deo Ministarstva odbrane morala da podleže civilnoj i demokratskoj kontroli.
„Nismo videli nijedan zvaničan izveštaj te službe, ne znamo šta ta služba radi, ko je finansira, koje nabavke se obavljaju za njene potrebe. Imam pouzdana saznanja da su poslednjih godina nabavili modernu opremu i sredstva za tajno praćenje, koje sada uveliko zloupotrebljavaju.“
Upitan da prokomentariše brutalnost i pravno nasilje u delovanju VBA, Antić ističe da ova agencija kao i Vojska funkcioniše po principu hijerarhije i jednostarešinstva, a da je disciplina u njoj mnogo stroža nego u policiji. „Zato smo imali pogibiju vodnika Dejana Stojkovića na Pešteru ili pilota majora Omera Mehića, oni su obojica vršili naređenje i poginuli. Zloupotrebljava se jednostarešinstvo jer je sada posle promene zakona predsednik Republike postao i formalno vrhovni komandant vojske.“
Direktor VBA Đuro Jovanić je do trenutka dok nije postao ađutant tadašnjeg ministra odbrane i prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića imao uobičajenu vojnu karijeru. Pre ponovnog dolaska Vučića na vlast Jovanić je bio intendantski oficir, a bio je i šef vojničkog restorana u kasarni u Somboru. Međutim, od kada postaje Vučićev ađutant njegova uspon počinje nezabeleženom brzinom u vojsci u mirnodopskom periodu. Od kapetana do pukovnika napredovao je za svega četiri godine, iako je po zakonu, u slučaju vanrednog unapređivanja, trebalo da prođe najmanje sedam i po godina, a u tom periodu je Jovanić čak tri puta vanredno unapređen.
Na Dan Vojske, 23. aprila 2019, Vučić ga je unapredio u brigadnog generala i tada je bio najmlađi general u Vojsci Srbije. Jovanić je od septembra 2018. direktor VBA, a do maja 2019. bio je i predsednik Upravnog odbora Srpske banke, zadužen baš za podršku poslovima vezanim za trgovinu naoružanjem i vojnom opremom. Tako je Jovanić na dva načina bio nadležan za uveliko spornu trgovinu naoružanjem. Da su u pitanju veoma unosni koruptivni poslovi u koje je uključen vrh vlasti prvi je otkrio uzbunjivač iz Krušika Aleksandar Obradović. VBA je bila zadužena i za još nezavršenu istragu o koruptivnim poslovima koje je otkrio uzbunjivač Obradović pre više od sedam godina. Zanimljivo je da je Srpska banka dala kredit Krušiku. Tako je ispalo da bi neko ko je bio predsednik UO Srpske banke, koja je dala kredit Krušiku, kao šef VBA trebalo da ispita njeno poslovanje. Krušiku je, naime, 27. novembra 2018. Srpska banka pozajmila dva miliona evra, a za taj kredit je valjevska fabrika morala da založi brojne nepokretnosti, što se vidi iz zapisnika sa sednice Nadzornog odbora Krušika.
Jovanić je javno retko istupao. U poslednje vreme to je postalo češće. Obratio se javnosti posle nereda u Novom Sadu, kada su Kobre čuvale prostorije SNS-a, a i posle afere pronalaženja eksploziva u Kanjiži koju je poraženi Viktor Orban koristio na izborima u Mađarskoj.
