two hands in handcuffs lean on bars of a prison cell
Foto: Burst/Matthew Henry
Zlostavljanje osuđenika u Padinskoj Skeli

Ubistvo iza zatvorskih rešetaka

Izdanje 3
7

Nasilje nad osuđenikom ne samo da nije sprečeno već je tolerisano sve do njegove smrti. Zatvorske službe su bile dužne da spreče zlostavljanje, osuđenik nije smeo da bude ubijen u zatvoru, sve to nije smelo da bude sakriveno od javnosti

Ubistvo prekršajno kažnjenog sedamdesetogodišnjaka u zatvoru u Padinskoj Skeli uznemirilo je javnost u Srbiji. Posebno zato što iz saopštenja državnih organa proističe da je prethodno čitavih dvadeset dana od njega bio iznuđivan novac i da je u tom periodu bio brutalno fizički zlostavljan. Preminuo je četvrtog februara ove godine od posledica unutrašnjih povreda i krvarenja.

Zlostavljanje je situacioni zločin. Žrtve su najčešće uhapšena lica, pritvorenici i zatvorenici, kao i lica smeštena u psihijatrijskim bolnicama, stacionarnim socijalnim ustanovama, azilima ili prihvatilištima za strance. Imajući u vidu da su sprečeni da napuste ustanove u kojima se nalaze, ta lica nazivamo licima lišenim slobode. Njihova povredivost od nasilja leži u činjenici da su oni smešteni iza zidova tih ustanova, sakriveni od očiju javnosti, potpuno zavisni od volje službenih lica koji ih tu čuvaju. Time su podložni zlostavljanju, kako od strane njihovih čuvara, tako i od drugih lica kada takvo postupanje službena lica podstiču ili tolerišu.

Apsurdno je da je čovek izdržavao kaznu zbog bačene petarde, a da niko od članova navijačkih hordi tokom policijskih časova u vreme korone nije dospeo u zatvor zbog paljenja baklji

Pojačana vlast koja je ustanovljena nad licima lišenim slobode i njihova povredivost zbog potčinjenog položaja u kojem se nalaze, stvara povećanu odgovornost onih koji ostvaruju vlast nad tim licima. Osim što ta lica zadržavaju sva prava koja im nisu oduzeta u konkretnom slučaju, oni moraju biti zaštićeni od bilo kakvog oblika zlostavljanja.

U saopštenjima državnih organa u vezi s ovim slučajem ukazano je na niz relevantnih činjenica. O nasilnoj smrti lica lišenog slobode je obavešten javni tužilac, tužilac je po prijemu informacija započeo sa obavljanjem radnji iz svoje nadležnosti, Institut za sudsku medicinu je izvršio obdukcija leša, a brojna službena lica za koje postoji sumnja da snose odgovornost za ovaj nemili događaj su udaljena sa posla. Za očekivati je da će tužilaštvo sprovesti blagovremenu i delotvornu istragu.

Tortura i iznude

Nezavisno od otvorenog pitanja neblagovremenosti obaveštenja (po dostupnim podacima javnost je obaveštena po proteku mesec dana od događaja), pozitivno je da je javnost ipak zvanično obaveštena o ovom tragičnom događaju. Zatvorske službe su bile dužne da spreče zlostavljanje, osuđenik nije smeo biti ubijen u zatvoru, te to nije smelo biti sakriveno od javnosti. Bilo kakvo zataškavanje ili negiranje moglo bi samo ukazati da se zlostavljanje osuđenika redovno dešava u srpskim zatvorima i da u tom pogledu ne postoji bilo kakva odgovornost zatvorskog osoblja.

Nije odmah sprovedeno istraživanje događaja sa smrtnim ishodom, zatvorska uprava je naložila vanredni nadzor tek nakon mesec i po dana, iako je to morala sprovesti odmah

Ipak, pojedini navodi u dostupnim saopštenjima državnih organa o ovom slučaju izazivaju značajne nedoumice i deluju nekonzistentno.

Iz saopštenja proističe da je zatvorskom osoblju bilo poznato da su od preminulog lica osuđenici koji su sa njim bili smešteni u istoj spavaonici iznuđivali novac, kao i da su ga u kontinuitetu punih dvadeset dana zlostavljali. Navodi se da je bio izložen svakodnevnom psihičkom, fizičkom, pa i seksualnom zlostavljanju (uz potpuno nepotrebno opisivanje načina i mesta njegovog povređivanja). Iz iznetog možemo zaključiti da su opisana iznuda i međuosuđeničko nasilje bili dobro poznati zatvorskim službenicima, te je potpuno neobjašnjivo zašto takvo postupanje nije bilo sprečeno odmah, a moralo je. Umesto toga, tolerisano je i za posledicu je imalo smrt.

pexels donald tong 143580
Foto: Pexel/Donald Tong

Opisana nekonzistentnost bi mogla izazvati sumnju da li je pokojni osuđenik zaista bio zlostavljan od strane zatvorenika koji su boravili u istoj spavaonici sa njim, a kojima je pripisana odgovornost za njegovu smrt (ili je tim licima bilo najjednostavnije pripisati odgovornost za njegovo prebijanje sa tragičnim ishodom).

U svakom slučaju, istaknuta okolnost da je dvadesetodnevno mučenje pokojnog osuđenika bilo poznato zatvorskom osoblju, sama po sebi ukazuje na visok stepen njihove odgovornosti. Naime, zlostavljanje ne čini samo onaj ko neposredno nanosi fizičku ili psihičku bol ili patnju, već i službeno lice koje podstiče, omogućuje i saglašava se sa takvim postupanjem. U ovom slučaju nasilje nad osuđenikom ne samo da nije sprečeno, ma ko da ga je činio, već je takvo postupanje tolerisano sve do njegove smrti. Propušteno je da se u zatvoru odmah sprovede istraživanje događaja sa smrtnim ishodom, a zatvorska uprava je naložila vanredni nadzor tek nakon mesec i po dana, iako zakon nalaže da je to morala sprovesti odmah.

Zatvor u Padinskoj Skeli je otvorenog tipa, a pokojni osuđeni je u tom zatvoru bio smešten u zatvorenom odeljenju, pod rešetkama

U saopštenjima je navedeno da je pokojni osuđeni dan pre smrti bio odveden na zdravstveni pregled. Okolnost istaknuta u saopštenju da je u konkretnom slučaju postupanje medicinskog tehničara bilo sporno, odnosno da je predmet istrage, stvara nedoumicu da li je preminuli osuđeni uopšte pregledan od strane lekara ili od strane tehničara. Ako ga je ipak pregledao lekar, postavlja se pitanje zašto je odveden na pregled tek nakon što je bio punih dvadeset dana zlostavljan. Posebno je pitanje da li je lekar postupio u skladu sa važećim standardima, da li je izvršio telesni pregled osuđenog i obavio poverljiv razgovor, da li je prethodno udaljio stražara iz ordinacije, i da li je odmah obavestio upravnika zatvora o uočenim povredama i zdravstvenom stanju pregledanog lica. Sporno je što je povređeno lice vraćeno u istu spavaonicu, iako je po saznanjima zatvorskih službi već duže vreme bio zlostavljan od strane svojih cimera.

Zašto je osuđenik za prekršaj smešten u zatvoreno odeljenje

Okolnost da je pokojni sedamdesetčetvorogodišnji osuđeni bio smešten u istu spavaonicu sa trojicom dvadesetogodišnjaka ne deluje opravdano. Naročito zato što je zakonom propisano da se razvrstavanje osuđenog u spavaonice sprovodi uz brižljivu ocenu svih okolnosti, posebno imajući u vidu uzrast i lične osobine, kao i druga svojstva od kojih zavisi opasnost od međusobnog fizičkog i psihičkog ugrožavanja. Indikativno je da je u zatvoru u kojem je izdržavao kaznu pokojni osuđeni u proteklim godinama zabeležen nesrazmerno veliki broj tuča i drugih incidenata, štrajkova nezadovoljstva kao i pritužbi osuđenika na zlostavljanje od strane osoblja, šta je rukovodstvo zatvorskog sistema uporno tolerisalo.

Apsurdno je i da je on imao daleko manji stepen prava i pogodnosti od većine krivično osuđenih lica na izdržavanju kazne u srpskim zatvorima

zatvor padinska skela foto dragan mujan nova rs
Kazneno popravni zavod Padinska Skela Foto: Dragan Mujan/Nova.rs

Pokojni osuđeni je upućen na izvršenje kazne od 30 dana zatvora zato što nije platio novčanu kaznu za izvršeni prekršaj. Apsurdno je da je on bio kažnjen za prekršaj i izdržavao kaznu zbog bačene petarde, a da niko od članova navijačkih hordi tokom policijskih časova u vreme korone nije kažnjen niti dospeo u zatvor zbog paljenja baklji. Apsurdno je i da je on, poput ostalih koji ne plate novčanu kaznu za izvršeni prekršaj, upućen u zatvor, a da se za brojna krivična dela izriču blaže kazne, poput kućnog zatvora ili rada u javnom interesu, kao i uslovne kazne. Apsurdno je i da je on (kao i ostalih četrdesetak prekršajno kažnjenih lica) kaznu izdržavao u zatvorenom odeljenju, pod rešetkama, u daleko restriktivnijem režimu u odnosu na najveći broj zatvorenika koji su izvršili krivično delo, a koji se smeštaju u otvorena i poluotvorena odeljenja. Apsurdno je i da je on (poput ostalih prekršajno kažnjenih) imao daleko manji stepen prava i pogodnosti od većine krivično osuđenih lica na izdržavanju kazne u srpskim zatvorima. O apsurdnosti koncepta zatvorskog sistema govori i to da je zatvor u Padinskoj Skeli otvorenog tipa, da je zakonom propisano da u zatvorima otvorenog tipa ne postoje fizičke prepreke za bekstvo, a da je pokojni osuđeni u tom zatvoru bio smešten u zatvorenom odeljenju, pod rešetkama.

Da li je lekar izvršio telesni pregled osuđenog i obavio sa njim poverljiv razgovor, da li je prethodno udaljio stražara iz ordinacije i odmah obavestio upravnika zatvora o uočenim povredama i zdravstvenom stanju pregledanog?

Očigledno je i da poseban vid odgovornosti za ovaj tragični događaj leži na strani najviših rukovodilaca u zatvorskom sistemu, imajući u vidu da nisu preduzeli sve mere iz svoje nadležnosti kojima bi obezbedili poštovanje zajamčenih prava osuđenih lica, prava na njihov fizički i psihički integritet, naročito na zaštitu od zlostavljanja.

(Autor je advokat, nekadašnji direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija; zamenik Zaštitnika građana; rukovodilac Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture; član Potkomiteta UN za prevenciju torture).

Vaše mišljenje nam je važno!

Učestvujte u diskusiji na ovu temu, ili pročitajte šta naši čitaoci misle.

7 komentara
Poslednje izdanje
Aleksandar Vučić
| Ekonomija | 45

David Koperfild sa Andrićevog venca

Uz realni rast od samo dva i po odsto, vlast u Srbiji uspela je prošle godine da bruto domaći proizvod Srbije poveća sa 60,4 na 69,5 milijardi evra ili za više od 15 procenata. I tu neće stati, jer su i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar finansija Siniša Mali najavili da će već 2027. […]

Veštačka inteligencija AI
| Kultura | 10

Čovečanstvo ulazi u novo doba

Revolucija artificijelne inteligencije se ubrzava i ona postaje jedna od najvećih prekretnica u istoriji. Revolucije koje su temeljno izmijenile čovječanstvo bile su do sada Gutenbergov izum štamparije; Edisonova sijalica i Teslina naizmjenična struja, i Turingova mašina (kompjuter) i „Turingov test“ (ispitivanje da li mašina može simulirati ljudsku inteligenciju). To su revolucije koje su promijenile paradigmu […]

Društvene mreže
| Mišljenja | 1

Doomscrolling – kada ekran nema kraj

Aktivnost bez jasnog vremenskog trajanja, polupasivno gledanje u ekran dok na njemu nižemo stranice i stranice sadržaja, iako oduvek prisutna, doživela je svoju mutaciju u zloćudniju formu tokom COVID pandemije. Tako je dumskroling bio izazvan besomučnom potragom za pouzdanim i preciznim informacijama o virusu, broju slučajeva, simptomima, lečenju, vakcinaciji… A sa beskonačno mnogo izvora vesti […]

glasanje, izbori, izborna mesta, izbori 2023
| Mišljenja | 40

I dalje ćute vlasnici „pristojnih potpisa“

Po mišljenju mnogih, upravo je „2.000 pristojnih“ svojim imenima podržalo sve ono iza čega pošten čovek javno ne sme stati: ponižene i privatizovane institucije, višegodišnji medijski mrak, javno satanizovanje novinara i političkih neistomišljenika, progon uzbunjivača, kriminal u sprezi sa strukturama vlasti, skrivanje ubica iz kosovskog kafića „Panda“, zatvaranje sremskih obdaništa za decu opozicionara, nezakonito rušenje […]