U kompleksnom raspletu parlamentarnih izbora u Mađarskoj, na kojima je Fides Viktora Orbana izgubio vlast, a dosadašnji premijer svoju fotelju po svoj prilici ustupio Peteru Mađaru, poslovanje i sudbina MOL-a ukazuju se kao vruć krompir. Nešto južnije, izvesne promene u poslovanju pomenute kompanije mogle bi da naprave požar, budući da je tajming zaključenja ugovora o prodaji većinskog paketa akcija NIS-a (do 24. marta) bio usaglašen s datumom parlamentarnih izbora u komšiluku. Čini se da najviše pita Mađar, ali glas imaju i spoljnopolitički partneri i takmaci. Po običaju, Srbija će morati da ćuti, a u Radaru čitajte detalje.
Na prve komentare budućeg premijera Mađarske o tome da zna ko „kumuje“ odnosu Vučića, Orbana i Roberta Fica, slovačkog premijera, predsednik Srbije odgovorio je burno. I nije to jedini put da ispolji, kako je ranije govorio, konsterniranost. Štaviše, i za to postoji infrastruktura. Savet za nacionalnu bezbednost, recimo, sve se češće ukazuje kao institucija za ulivanje sigurnosti predsedniku. Nije se sastao zbog oružanog sukoba u Banjskoj ili pokušaja diverzije na gasovodu kod Kanjiže, ali jeste zbog terorističkog napada u Rusiji i otmice Nikolasa Madura. Pa ipak, zvanični povodi za održavanja sednica i nisu važni, kada je suština u konferencijama nakon njih, na kojima će se još jedna institucija zloupotrebiti za razračunavanje sa neistomišljenicima…
Za to vreme, naši novinari utvrdili su da je u državnoj kasi u aprilu zabeležen rekordni deficit, od 818 miliona evra, čak dva puta veći nego što je bio u toku pandemije. U prva tri meseca država je potrošila 96 milijardi dinara više nego što je uspela da naplati prihoda i tako je povećala deficit za čak 245 posto u odnosu na 2025. godinu.
S nama je razgovarao Nebojša Romčević, profesor na FDU, koji je procenio da se vladavina aktuelnog režima nesumnjivo bliži kraju. A taj je proces počeo, smatra on, kada je režim udario na akademsku zajednicu…
„Po svome biću, funkciji i misiji, univerzitet ne može da bude sluga nijedne ideologije – čak ni kada je, kao u slučaju SNS, uopšte nema, jer je i to ideologija. Univerzitet ne može da pravi kompromis s istinom. Količina medijskog đubreta koja se istresa na univerzitete u Srbiji je pothranjivanje etnički suicidne ideje da društvu nije potrebna istina i da se ona može zameniti nekakvim PR aktivnostima. Upravo zbog toga, svaki univerzitet i svaka diktatura moraju da dođu u sukob. Diktature nestaju, univerziteti opstaju, to je jedina istorijska konstanta“, rekao je Romčević, između ostalog.
Intervju smo napravili i sa slikarkom Jelenom Trpković, čija je knjiga zapisa od 1989. do 2006. godine nedavno objavljena pod naslovom Takva su vremena u izdanju kuće Most Art Jugoslavija.
„Prvi put posle toliko godina, stavila sam u prvi plan sebe i svoje prolaženje kroz rat. Kada sam iz Dubrovnika dolazila u Beograd, dešavalo se da me nazivaju raznim imenima. Da sam srbomrzac, neprijatelj Srbije, hrvatski plaćenik, špijun… u Dubrovniku sam bila pod lupom u suprotnom smeru. Nisam htela da se ovom knjigom pravdam od toga, već da ljudi vide koliko se nepromišljeno prozivaju ljudi i etiketiraju. Da se vidi kroz šta ljudi prolaze u takvim situacijama, kroz šta prolazi nevin čovek koji je postao kolateralna šteta“, predočila je Trpković za Radar.
Za novi broj govore i pišu Dragan Velikić, Ana Martinoli, Boris Begović, Boško Jakšić, Vladimir Medović, Aleksandar Radovanović, Rajan Gosling…
.
