Najveća politička kriza u Srbiji u poslednjih četvrt veka ostaće zapamćena i po umerenim javnim reakcijama i skandinavski svedenim izjavama švedskog diplomate Andreasa fon Bekerata. Otkako je u avgustu 2025. preuzeo Delegaciju EU u Beogradu, Brisel u Srbiji beleži usporene reforme, nazadovanje u vladavini prava, izostanak napretka u borbi protiv korupcije na visokom nivou, nekažnjeno policijsko nasilje i pogoršanje slobode medija i bezbednosti novinara. Aleksandar Vučić je prošle godine odbacio najgori izveštaj EU o Srbiji do tada. Evropski parlament osuđuje i antievropske kampanje zvaničnika, koje su opasno oružje vlasti i u ovom izbornom procesu.
„Dakle, da – način na koji se ovi izbori sprovode zaista će poslužiti kao lakmus test za posvećenost Srbije vrednostima i principima EU“, podvlači Fon Bekerat u intervjuu za Radar.
Kažete da su izbori lakmus test za srpsku demokratiju, a kampanja će „uticati na proces pristupanja“. Upozorenje ili samo konstatacija?
To je i očekivanje i preporuka. Čak i nada, ako hoćete. Jer EU želi proširenje i integraciju zemalja Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju, ali kako kaže izreka: „za tango je potrebno dvoje“, te će Srbija morati da učini više. Na to je prošle nedelje jasno ukazala komesarka Marta Kos kada je u Evropskom parlamentu predstavljala plan Komisije za pripremu EU za buduće proširenje.
EU želi proširenje i integraciju zemalja Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju, ali kako kaže izreka: za tango je potrebno dvoje
Taj plan takođe govori o odlučnosti EU kada je reč o proširenju, koje se odnosi na izgradnju bezbednije, snažnije i prosperitetnije Evrope, ujedinjene zajedničkim vrednostima i zajedničkim interesima – a Srbija mora da kroz konkretnu posvećenost i stvarne reforme pokaže da želi članstvo u EU. U praksi to takođe znači da član jedne porodice mora da deli vrednosti te porodice, uključujući slobodne, poštene i transparentne izbore, koji su u srži evropske demokratije i predstavljaju deo osnovnih načela procesa pristupanja EU.
ЕU se, kažete, „nikada ne meša“ u izbore. Ima li granice nemešanja i jasne ocene da izbori nisu bili ni slobodni ni pošteni?
Naravno. EU se nikada nije mešala niti će se ikada mešati u izbore i izborne rezultate. Najvažnije je da građani Srbije imaju priliku da donesu slobodan i dobro informisan izbor. To se odnosi i na uslove za vođenje izborne kampanje, pre svega na ravnopravne uslove za sve učesnike, uključujući jednak pristup medijima, i na način na koji će izbori biti sprovedeni, i to veoma pažljivo pratimo.
Predsednik podnosi ostavku, kandiduje se za premijera, zamenjuje ga predsednica Skupštine iz njegove stranke. Odgovara li takvo brisanje granica između grana vlasti evropskim standardima ravnopravne izborne utakmice?
Pravilno funkcionisanje demokratskih institucija, naročito tokom sprovođenja izbora, predstavlja srž procesa pristupanja EU. To podrazumeva razdvajanje države od političke stranke i izbegavanje neprimerenih prednosti koje donosi funkcionerska pozicija. Procenu da li konkretna situacija ispunjava evropske standarde izvršiće ODIHR, čija velika posmatračka misija primenjuje pouzdanu metodologiju i daje izveštaje i preporuke zasnovane isključivo na činjenicama.
Kada je u novembru 2013. specijalna policija nasilno reagovala na Majdanu, na Tviteru ste napisali da je nasilje nad mirnim demonstrantima „neprihvatljivo i suprotno evropskim integracijama“. U Srbiji Evropski parlament beleži više od 1.000 hapšenja i najmanje 340 slučajeva nasilja. Zašto smo retko čuli tako jasne poruke od Delegacije EU u Beogradu?
Ne bih se složio. Tokom protekle godine smo u više navrata javno reagovali na zabrinjavajuća dešavanja u Srbiji, uključujući reakcije na nasilne incidente i hapšenja u kontekstu protesta, ali i na napade na novinare, pritiske na civilno društvo i sprovođenje izbora. Te poruke smo takođe direktno prenosili nadležnim organima na svim nivoima.
Svedoci smo čestih kampanja blaćenja i targetiranja pripadnika civilnog društva i medijske zajednice, kao i političkih predstavnika i aktivista. Takva praksa je izuzetno opasna i lako prerasta u fizičke pretnje
Ova pitanja su takođe bila obuhvaćena izveštajima Evropske komisije o vladavini prava u Srbiji, kao i godišnjim izveštajima u okviru paketa o proširenju. Mislim da su naše poruke bile sasvim jasne, uključujući i one u sadašnjem predizbornom kontekstu. Pozivamo sve strane da doprinesu mirnom i demokratskom okruženju, uz poštovanje političkog pluralizma i slobode izražavanja, što podrazumeva i uzdržavanje od upotrebe nasilja ili zapaljive retorike.
Izveštaj Evropske komisije o vladavini prava u Srbiji kaže da nijedan policajac nije osuđen zbog prekomerne upotrebe sile tokom protesta. Evropski parlament je potom zatražio da se obustavi podrška koja ide preko Vlade Srbije. Šta su EU i Delegacija EU konkretno uradile kako bi se utvrdila odgovornost?
Više puta smo naglasili da nadležne institucije Srbije moraju propisno da istraže i procesuiraju sve prijavljene slučajeve prekomerne upotrebe sile od strane organa reda. Ova pitanja se pomno prate u kontekstu pregovora o pristupanju Srbije EU, u okviru osnovnih načela procesa, a naročito Poglavlja 23 koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava. Države članice uzimaju u obzir dešavanja u ovim oblastima kada odlučuju o narednim koracima u procesu pristupanja Srbije, a kao što vam je poznato, države članice do sada nisu uspele da postignu saglasnost o otvaranju Klastera 3.
Pojedini uslovi za isplatu finansijske pomoći takođe su povezani sa vladavinom prava i demokratskim kriterijumima, uz merila zasnovana na konkretnim rezultatima.
Četvoro članova REM-a vam piše da je„formalno konstituisan, ali suštinski blokiran“. Svi su se pismeno saglasili oko nadzora nad TV Informer, ali je na sednici četvoro promenilo stav. Da li je to dokaz direktnog političkog uticaja? Hoće li pismo nezavisnih članova uticati na ocenu EU o izborima?
Mediji igraju ključnu ulogu u izbornoj kampanji. Izbor rukovodstva predstavljao je pozitivan korak, ali REM sada mora da počne da sprovodi svoj mandat i pokaže u praksi svoju punu nezavisnost i funkcionalnost. U tom smislu, za žaljenje je što, zbog glasova pojedinih članova Saveta, nije doneta odluka o proširenju liste medija i na one sa najvećim brojem pritužbi, kako bi se obezbedio temeljniji i sveobuhvatniji monitoring tokom izborne kampanje, na šta je i sam Savet ukazao u svom dopisu. Ovo je bio prvi test za novoizabrani Savet, nakon gotovo dve godine regulatornog vakuuma. Nastavićemo da pratimo njegov rad i izveštavamo o tome u okviru narednog Paketa o proširenju, a u potpunosti se slažem i sa stavovima koje je o ovim pitanjima izneo Jan Bratu, predstavnik OEBS-a za slobodu medija.
REM mora da pokaže u praksi svoju punu nezavisnost i funkcionalnost. U tom smislu, za žaljenje je što, zbog glasova pojedinih članova Saveta, nije doneta odluka o proširenju liste medija i na one sa najvećim brojem pritužbi
Srpski zvaničnici predstavljaju Brisel kao izvor pritisaka, ucena i štetnih uslova, iako je EU najveći donator, investitor i trgovinski partner Srbije. Zašto EU nije uspela da se suprotstavi takvom narativu?
Ne bih rekao da EU nije uspela da se suprotstavi tom narativu. Oni ne predstavljaju opšte javno mnjenje. Iz mog iskustva putujući po Srbiji, a i sudeći po istraživanjima javnog mnjenja, veliki deo građana, naročito mladi ljudi, želi budućnost Srbije u EU. Građani su svesni da je EU mesto gde se garantuju najviši standardi, ljudska prava i pravna sigurnost.
Već godinama EU poziva na javnu debatu i javni diskurs o EU zasnovanim na činjenicama i naglašava da nosioci vlasti moraju u javnoj komunikaciji da odražavaju deklarisanu posvećenost evropskom putu. To će i dalje ostati visoko na našoj agendi.
I zvaničnici i provladini mediji optužuju EU i države članice da organizuju „obojenu revoluciju“ u Srbiji. Kako ta kampanja utiče na bezbednost vaših zaposlenih i osoba koje su poslom u kontaktu sa misijom EU?
Duboko nas zabrinjavaju rasprostranjene dezinformacije u vidu takvih zlonamernih narativa. Takve neosnovane tvrdnje i neprijateljska retorika nikome ne donose ništa dobro i ne bi smele da imaju mesta u zemljama kandidatima za članstvo u EU. Oni koji ih promovišu, svesno ili ne, nanose štetu mnogim ljudima, uključujući predstavnike civilnog društva i medija. Nažalost, svedoci smo čestih kampanja blaćenja i targetiranja pripadnika civilnog društva i medijske zajednice, kao i političkih predstavnika i aktivista. Takva praksa je izuzetno opasna i lako prerasta u fizičke pretnje i napade na te ljude i njihove porodice.
Medijima koji krše etički kodeks i zakone treba uskratiti svaki vid javnog finansiranja. Takva zapaljiva retorika stvorila je duboku polarizaciju u društvu
Više puta smo pozivali nadležne organe da se uzdrže od svakog targetiranja, da javno osude takve slučajeve i da reaguju na sve pretnje i napade. Mediji igraju podjednako važnu ulogu u oblikovanju javnog diskursa, a govor mržnje, kampanje blaćenja i dezinformacije ne predstavljaju slobodu izražavanja. Medijima koji krše etički kodeks i zakone treba uskratiti svaki vid javnog finansiranja. Takva zapaljiva retorika stvorila je duboku polarizaciju u društvu, te bih i ovom prilikom ponovo pozvao sve strane da je ublaže i pokažu poštovanje prema političkim protivnicima i neistomišljenicima. Oni koji su na vlasti, kao i mediji, snose dodatnu odgovornost u tom pogledu.
Evropski parlament zabrinut je zbog ilegalnog nadzora bezbednosnih službi nad demonstrantima. Amnesti internešenal je utvrdio da BIA koristi špijunski softver NoviSpy, protiv novinara i aktivista. Kao budući šef obaveštajne službe kako gledate na saradnju sa službom koja je optužena da špijunira novinare i aktiviste u sopstvenoj zemlji?
Po ovom pitanju stav EU je jasan: nezakonit pristup podacima novinara, branilaca ljudskih prava ili političkih protivnika nije prihvatljiv. Zabrinuti smo zbog izveštaja o mogućoj zloupotrebi špijunskog softvera i forenzičkih alata za mobilne telefone radi nezakonitog targetiranja novinara, branilaca ljudskih prava i drugih pojedinaca u Srbiji. Ako se to potvrdi, to je neprihvatljivo. Kao što se navodi u našem izveštaju o Srbiji za 2025. godinu, takav nadzor ima zastrašujući efekat i može dovesti do autocenzure.
Unutar EU, istraga takvih slučajeva je odgovornost svake države članice pojedinačno, a Komisija očekuje od nacionalnih vlasti da temeljno ispitaju sve navode i da obnove poverenje građana. Isti principi važe i za Srbiju, kao zemlju kandidata koja se obavezala da će da se uskladi sa pravnim tekovinama EU, kao i sa evropskim standardima i vrednostima. Komisija će nastaviti da pažljivo prati razvoj događaja u oblasti vladavine prava i osnovnih prava.
