Moj alma mater, Univerzitet u Lidsu, retko postaje tema javnosti u Srbiji. A Lids je dosta dobar univerzitet. Aktuelni premijer Velike Britanije i predsednica Irske, na primer, oboje su bivši studenti. Škola (fakultet) za medije i komunikacije Univerziteta u Lidsu svake godine je u toj kategoriji među najbolje rangiranim u Britaniji, a i na globalnim listama se solidno kotira. Upravo taj fakultet, tj. jedna diploma sa tog fakulteta dospela je u žižu javnosti u Srbiji prilikom imenovanja nove direktorke RTS. Novinarska udruženja problematizovala su broj poena koje ta diploma donosi kao nedovoljan za poziciju direktorke javnog servisa. Koliko god da želim da živim u društvu u kom se poštuju propisi, rekla bih da broj poena diplome iz Lidsa ipak nije ovde najvažnije pitanje.
To da li je Manja Grčić u Lidsu zaradila 180 a ne 240 poena nije najvažnije pitanje o njenom obrazovanju. Tragičnije je to što je obrazovanje koje je tamo dobila nije suštinski ni okrznulo
Tokom doktorskih studija na pomenutom fakultetu, prema uslovima stipendije, predavala sam i držala vežbe studentima novinarstva, i to upravo na programu Broadcast Journalism, koji je mnogo godina pre završila i Manja Grčić. Ukratko, taj program studija novinarstva napravljen je, pre svega, da studente opremi znanjima i veštinama da se odupru pritiscima sa strane i probaju da ostanu novinari sa integritetom. Terali smo ih da čitaju i diskutuju o uređivačkim politikama, profesionalnosti i etici, ekonomskim pritiscima, komercijalizaciji, politikama medijskih korporacija, odnosima sa PR industrijom i državnim institucijama, ulozi novinara u konfliktima.
Ceo jedan semestar na završnoj godini, na primer, oni provedu učeći kako da sopstvene, unutrašnje predrasude i kulturno usvojene stavove osveste i kontrolišu u svom budućem novinarskom radu. Zato me je i iznenadilo kada sam pročitala da je Manja Grčić svojevremeno prošla kroz tu obuku u Lidsu. Baš u to neko vreme, dok sam ja prolazila sa budućim novinarima te teme, bivša studentkinja Grčić je u Srbiji predano radila na tome da od kultnih, generacijski važnih medija napravi irelevantne ili ih ugasi. Rasterani su novinari kojima smo verovali još iz prethodnih decenija, urednici koji su ih štitili, ugašene su emisije, a dovođeni laki, zabavni i politički upitni sadržaji odbojni tadašnjoj publici. I tako smo ostali bez B92, a ni TV Prva nije svojevremeno bila bez uticaja dok je nisu sveli na medij po meri režima.
Sama je priznala da je od novinarstva odustala jer joj bilo važno da zarađuje pare. E sad, od pravljenja ili ućutkivanja medija i novinara, manje je važno
Kako od studentkinje novinarstva na prestižnom fakultetu nastane menadžerka medija kakva je Manja Grčić postala, nisam sigurna. Mogu samo da vas uputim na nju samu. U jednom podkastu ispričala je kako se razočarala u novinarstvo jer su joj na Bi-Bi-Si dali pravilnik po kome se (zamislite to!) ne može tek tako davati platforma teroristima, već to mora da se prijavi uredništvu i precizira. A onda je priznala i da je od novinarstva odustala jer joj bilo važno da u životu zarađuje pare. E sad, od pravljenja ili ućutkivanja medija i novinara, manje je važno. I tako smo došli do ovog trenutka. Dok mi čekamo da vidimo ko će, kako i čime otkupiti njene udele u privatnim medijima i agencijama koje sada poseduje, RTS verovatno čeka dalje umrtvljivanje. Zato i rekoh na početku da to da li je Manja Grčić u Lidsu zaradila 180 a ne 240 poena nije najvažnije pitanje o njenom obrazovanju. Tragičnije je to što je obrazovanje koje je tamo dobila nije suštinski ni okrznulo. I zato valjda i pišem ovaj komentar, da nam se svima izvinim što neki predavači u Lidsu nisu bili bolji i uticajniji. A možda i nije do nas. Znanje je kao i tehnologija, važno je ko ga i za šta koristi.
