Iako nam je predsednik već mnogo puta objasnio da ima daleko bolje informacije od nas i da nije uvek u mogućnosti da ih deli, ipak nas je iznenadio podatkom da je tokom njegovog mandata Slovenija napala Srbiju. Koliko god da su mediji loše radili svoj posao teško je ne primetiti rat, a po njegovim rečima bio je baš žestok i uključivao je napad na srpsku vojsku. „Rušili ste predsednika, rušili ste vojsku, pa hajde sad da srušite patrijarha i srpsku crkvu“, podviknuo je, zatim se malo nadurio jer nam Slovenci nisu prijatelji, a potom je i svečano najavio da će se „država baviti tim“. Okružno državno tužilaštvo u Ljubljani se nije ni osvrnulo na Vučićev bes jer u uređenim državama ni sopstveni a ne tuđi predsednik nema prava da se umeša u radni spor (podnet je optužni predlog protiv patrijarha Porfirija zbog mobinga nad bivšim sveštenikom Željkom Lubardom), ali oni i nisu bili predsednikova interesna grupa. Najava bitke za srpstvo i srpsku crkvu je bila motivacioni govor za građane Smederevske Palanke, ne bi li masovno na lokalnim izborima podržali Vučića i njegovu porodicu (naprednjaci u tom gradu nastupaju pod nazivom „Aleksandar Vučić – Smederevska Palanka, naša porodica“) u pravednom ratu protiv Slovenije.
Tim pretnjama je jedna opština zbrinuta, ali je problem što se glasa u 10 i potrebno je baš mnogo ratova, katastrofa, zemljotresa i velikih talasa, uz crne džipove i batinaše, da bi se obezbedio rezultat koji je predsednik svih građana najavio kao jedini prihvatljiv u njegovoj „demokratiji“ – 10:0 za SNS. Zbog toga je otišao na RTS i najavio kataklizmični scenario za sve opštine – oružani napad od strane Hrvatske, Albanije i Kosova, koji je sasvim izvestan nakon što je formiran vojni savez između Zagreba, Tirane i Prištine. Uzaludno ga je premijer Hrvatske Andrej Plenković lično tešio i ubeđivao da to nema apsolutno nikakve veze sa Srbijom, Vučić je morao da najavi strašni rat koji će jedino on moći da spreči.
Tačan datum nije precizirao, ali je dao opis – napad će se dogoditi u trenutku kada izbije veći sukob između Evrope i Rusije i kada dodatno eskalira situacija na Bliskom istoku. Čak je na komentar novinara da ne izaziva strah, uzvratio: „Što vas ja plašim, pa to sam vam već rekao pre mesec i dva.“ Srećom se nije izdrao jer se nacija i novinar nisu uplašili još pre dva meseca, kada je počeo da ih plaši, već je na pitanje da li će se napad stvarno dogoditi edukativno uzvratio: „Pa naravno, oni čekaju trenutak.“ I onda u duhu velikog stratega objavio iznenađenje koje priprema za njih i taksativno naveo čime će se sve braniti kada se to dogodi: „U čudu su se našli kad su videli da mi imamo te rakete. Imamo stvari koje ne pokazujemo. Reč je o raketama vazduh-zemlja. Te su rakete razorne moći. Idu i do 950 kg, i do 400 kilometara. Mi imamo značajan broj tih raketa i imaćemo ih još više. Upotrebljene su u sukobu Pakistana i Indije. Uspeli su da sruše francuski radar i radarski sistem S-400.“ Ali da ne bi bilo da je baš sve karte stavio na sto, zagonetno je dodao: „Mnogo toga imamo što niste videli i nastavićemo da nabavljamo.“
Potrebno je baš mnogo ratova, katastrofa, zemljotresa i velikih talasa, uz crne džipove i batinaše, da bi se obezbedio rezultat koji je predsednik svih građana najavio kao jedini prihvatljiv u njegovoj „demokratiji“ – 10:0 za SNS
A onda je u istoj rečenici najednom usledio preokret, pa nas je Vučić obavestio da nikakvog rata i napada neće biti i da smo svi samo gubili vreme slušajući ga do tog trenutka. Jer napali bi oni, baš bi to voleli, ali ne smeju. „Ljudi ne moraju da brinu, samo ću reći da Srbija ima dovoljno odvraćajuće snage za sva ta tri entiteta. Možete mirno da spavate, građani Srbije, Srbija je dovoljno snažna da sačuva svoj teritorijalni integritet, suverenitet, slobodu i bezbednost svojih građana. Neće nas napasti, ne zato što ne žele, već zato što znaju kakav bi bio odgovor“, zaključio je svoje ne baš usredsređeno obraćanje. Ali je, valjda, ciljna grupa kojoj je to bilo namenjeno shvatila poruku – mirno spavajte, pod uslovom da SNS dobije u svih 10 opština.
Ta taktika zastrašivanja sopstvenog naroda (čudno, ali nijedan tužilac ga do sada nije optužio za širenje panike) nije novina – korišćena je pred svake izbore i to daleko paušalnije nego danas. Recimo, uoči parlamentarnih izbora 2023. je najavio „teške dane“ i „velike i teške pritiske“, a kao pojašnjenje ponudio: „U Srbiji žele da me potpuno izoluju na političkoj sceni, mediji kao u Tri karte za Holivud, svi su postali Amerikanci, nema više Srba. Gledaju da me izoluju, ne bi li primorali Srbiju da promeni svoju politiku. Očekujem da se suočimo sa brojnim problemima“. Već sledeće godine, uoči lokalnih izbora održanih u junu 2024. pretnja je bila mnogo sveobuhvatnija. Tada se naciji obratio preko svog Instagram profila: „U ovom trenutku nije lako da kažem kakve smo vesti dobili u poslednjih 48 sati. Direktno nam ugrožavaju vitalne nacionalne interese i Srbije i Srpske… Narednih dana upoznaću narod Srbije se svim izazovima koji su pred nama. Biće teško, najteže do sada. Borićemo se, pobediće Srbija.“
Oni samo čekaju trenutak, rekao je Vučić. A onda je u istoj rečenici najednom usledio preokret, pa nas je obavestio da nikakvog rata i napada neće biti i da smo svi samo gubili vreme slušajući ga do tog trenutka. Jer napali bi oni, baš bi to voleli, ali ne smeju
Unezveren narod je tada dobro shvatio poruku i SNS je pobedio u svim opštinama sem u Medijani, a Vučić je zaboravio da nas naknadno obavesti u kojoj smo to velikoj opasnosti bili i kako ju je sprečio. S obzirom na to da su se građani malo probudili od tada i počeli da postavljaju nezgodnija pitanja, artiljerija straha je podignuta na viši nivo, pa je u svakodnevni govor uvrstio frazu da je njegova prognoza „mnogo gora i mnogo teža“ od svih koje smo čuli, ali da je on spreman i da građani ne moraju da brinu, jer „imamo nafte za još 93 dana“ (taman dok ne prođu lokalni izbori). Čak i da karma ima udela u svemu tome, što je objasnio na primeru Trampove želje da uzme Grenland: „Danska je bila prva koja je priznala kosovsku nezavisnost u Evropi i pogledajte šta im se danas događa.“ A da bi sve dobilo na još većoj dramatičnosti i „unutrašnji neprijatelj“ je avanzovao iz fašista i nacista, pa su za potrebe izborne kampanje u Aranđelovcu studenti proglašeni za talibane, a studentski pokret upoređen sa režimom Pola Pota u Kambodži.
Analizirajući Vučićev govor od dolaska na vlast, primetno je da je širenje panike i nametanja sebe kao spasitelja uvek bila izborna strategija, što nije novina u autoritarnim sistemima vlasti. Ali ono što Vučića razlikuje od njegovih populističkih i diktatorski nastrojenih kolega je plašenje naroda iz čistog sadizma. Bez ikakvih izbora na vidiku, bez meteorološke prognoze i bilo kakvog smislenog razloga, u maju 2022. je izjavio: „Zima koja dolazi biće najteža u svetu u poslednjih 70 godina, ono što je sigurno nedostajaće mnogo hrane, energenata ima dovoljno, ali će biti neverovatno skupi.“ Čak je predvideo da 25 odsto svetskog tržišta neće imati hleba, a da će nas on spasiti uz pomoć braće Kineza, a i time što je u Predsedništvu ugasio sva svetla i isključio frižider.
Predsednik nas je iznenadio podatkom da je tokom njegovog mandata Slovenija napala Srbiju. Koliko god da su mediji loše radili svoj posao teško je ne primetiti rat, a po njegovim rečima bio je baš žestok i uključivao je napad na srpsku vojsku
Ali kulminaciju svoje sadističke prirode je imao u trenutku kada su se građani borili protiv istinskog i opravdanog straha koji su imali tokom pandemije kovida i kada im je više nego ikada bio potreban smireni vođa. Umesto toga su imali predsednika koji je 6. marta 2020. izjavio „da nema mesta panici“, a onda 15. marta uveo vanredno stanje i tri dana kasnije policijski čas koji je podrazumevao da stariji od 65 godina nikada ne izlaze, a da ostali budu zaključani od 20 sati uveče do pet ujutru. Na zahtev da se penzionerima dozvoli da šetaju bar od 18 do 19 časova (uz uobičajene mere predostrožnosti u svim zemljama je to i preporučivano i zbog fizičkog i mentalnog zdravlja), on je izjavio: „Ukoliko poslušate takve predloge neće nam biti dovoljno kompletno novo groblje na Bežanijskoj kosi, Lešće, Novo groblje, ni Centralno groblje. Sva groblja će biti mala da prime sve nas ako slušate tuđe predloge, ja vas molim da slušate svoju državu.“
Pa, narod je slušao svoju „državu“ i ipak su mu bila premala sva groblja, jer smo tokom pandemije imali jednu od najvećih smrtnosti u svetu. Mesija nas nije spasao, ali nema veze – on nekažnjeno plaši i dalje.
