Predsednik Aleksandar Vučić poručio je 20. februara iz Bora da će zamoliti predsednika Kine Si Đinpinga da utiče na rudarsku kompaniju Ziđin Srbija da obrati pažnju na zagađenje vazduha u tom gradu. Nije ga odmah pozvao mobilnim, kao što neretko sa terena poziva i proziva ministre i direktore javnih preduzeća i izdaje im direktive da odmah obezbede pare, reše neki komunalni problem ili asfaltiraju put do prve njive ili štale, ali je pred aktivistima SNS-a implicite unapredio kineskog predsednika u prvog srpskog ekologa, s obzirom na to da je taj deo Srbije ekološki najugroženiji.
Tri nedelje ranije, najveći kineski proizvođač električnih vozila, kompanija BYD, u Segedinu, tik uz granicu sa Srbijom, počela je proizvodnju za evropska tržišta. Uz to, BYD je evropsko sedište iz Holandije preselio u Budimpeštu, a u Mađarskoj od 2017. proizvode i autobuse „na struju“. Iako se ovdašnja vlast hvali „čeličnim prijateljstvom sa Kinom“, BYD je umesto Srbije izabrao Mađarsku, gde će proizvoditi 200.000 do 300.000 električnih vozila godišnje, a tokom ove godine planira da otvori i drugu fabriku u Turskoj, a kasnije još jednu u Španiji.
Domovi i imanja se otkupljuju zbog širenja rudarske aktivnosti, ali tek kada se postigne dogovor sa svakim vlasnikom nekretnina, što se overava kod javnog beležnika, a rušenju se pristupa tek po dobijanju rešenja nadležnog inspektorata, tvrde iz Ziđin kopera
Srbija je za sada kineskim investitorima dobra samo za fabriku gume Linglong, u Zrenjaninu, izgrađenu na skoro 100 hektara plodne zemlje. Iako je zvanično počela da radi u septembru 2024, već krajem prošle godine zabranjen joj je izvoz u SAD, zbog „prinudnog rada u fabrici“.
Odranije u Srbiji su prisutne i dve rudarske kompanije, Ziđin koper i Ziđin majning u Boru i HBIS grupa, od 2016. vlasnik Železare u Smederevu. Zajedničko svima je da ih međunarodni i domaći eksperti, deo nevladinog sektora i domicilno stanovništvo optužuju da prekomerno zagađuju životnu sredinu.
Za sedam kazni ukupan ceh samo osam miliona dinara
Upravo je uoči Vučićeve posete Boru, portal Politiko objavio tekst u kojem navodi da kineski Ziđin koper od decembra 2018, kad je postao većinski vlasnik 63 odsto RTB-a Bor, „menja pejzaž i živote stanovnika“, da Vlada Srbije nije obezbedila smislene uslove i alternativu za preseljenje dela stanovništva, da se ležišta bakra, zlata, srebra i drugih metala ubrzano eksploatišu, da Ziđin sve to nekontrolisano izvozi… Tome u prilog govori i podatak da su Ziđin majning – koji je od kanadskog Nevsun resursa i američkog Frimont Mekmorana kupio rudnik Čukaru Peki – i Ziđin koper, vlasnik RTB-a Bor, 2023. izvezli rudne koncentrate bakra, zlata i srebra za skoro 1,8 milijardi evra i to najvećim delom u Kinu, gde je sedište matične kompanije.
Država Srbija je najodgovornija za ponašanje kineskih kompanija. Argument za uništavanje životne sredine i ugrožavanje zdravlja ljudi ne može da bude prosečna zarada. I švajcarska plata je beznačajna ako se potroši na lečenje i bolničke troškove
Jovan Rajić
Zbog kršenja Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima i gradnje rudarskog objekta na jalovištu, bez odobrenja resornog ministarstva, Ziđin koper je kažnjen sedam puta, ali je ukupna novčana kazna od osam miliona dinara za njih više nego simbolična. Menadžment Ziđin kopera u odgovorima na pitanja Radara tvrdi da posluju u skladu sa zakonima Srbije i relevantnim podzakonskim aktima.
„Sve naše aktivnosti podložne su redovnim i vanrednim inspekcijskim nadzorima nadležnih organa, a kompanija postupa po izdatim nalozima i u predviđenim rokovima otklanja eventualne nepravilnosti. Optužbe o prekomernom i nekontrolisanom otkupu i rušenju domova, imanja i čitavih naselja i potonjem raseljavanju ljudi iz Borskog okruga, te dramatičnom menjanju pejzaža, života i tradicije žitelja tog dela istočne Srbije su proizvoljne tvrdnje i takve optužbe obično dolaze od pojedinaca ili dela nevladinog sektora. Do otkupa domova i imanja dolazi zbog širenja rudarske aktivnosti, ali tek onda kada kompanija postigne dogovor sa svakim pojedinačnim vlasnikom nekretnina, što se zatim overava kod javnog beležnika, dok se rušenju objekata pristupa tek po dobijanju rešenja nadležnog inspektorata“, odgovaraju iz Ziđin kopera.
RTB, EPS i NIS su nacionalni resurs i to niko pri zdravoj pameti ne prodaje. Država se zadužila za desetine milijardi evra, a sa jednom je mogla da osposobi RTB za eksploataciju, preradu i plasman ruda bakra, zlata, srebra i drugih metala i da profit ostane Srbiji, tvrdi bivši direktor
Na optužbe da „zagađuju reke, šume i celokupan ekosistem“, da iz Srbije „izvoze kvalitetne rudne koncentrate, a da, zauzvrat, iz sveta uvoze jeftin i opasan otpad, koji se potom topi u Topionici, u centru Bora, čime se dodatno zagađuje vazduh u tom gradu“, iz te firme odgovaraju da su „svesni činjenice da na području Bora postoji istorijsko zagađenje, prouzrokovano stogodišnjim rudarsko-metalurškim aktivnostima“ i da su u proteklih sedam godina „najveću pažnju posvetili implementaciji savremenih tehnologija“, da su od 2018, kada su preuzeli RTB, u izgradnju, amortizaciju, unapređenje najsavremenije opreme i sistema zaštite životne sredine investirali 3,7 milijardi dolara, od čega 260 miliona u modernizaciju metalurških postrojenja.
(Ne)osnovane optužbe da se izvozi kvalitetni koncentrat, a uvozi štetni otpad
„Tvrdnje da izvozimo kvalitetne rudne koncentrate, a istovremeno uvozimo jeftin i opasan otpad koji se topi u Topionici u Boru takođe su neosnovane. Kompanija izvozi rudne koncentrate isključivo u skladu sa zaključenim komercijalnim ugovorima i međunarodnim standardima, a sirovine koje uvozi podvrgavaju se svim carinskim, ekološkim i bezbednosnim kontrolama i kao takve ne predstavljaju opasan otpad, u smislu važećih propisa Srbije“, odgovaraju iz Ziđina i navode da u Srbiji imaju 5.966 zaposlenih, od kojih su „samo 3,2 odsto kineski državljani“. Kažu i da se brojka od više od 10.000 radnika u kineskim rudarskim firmama u Borskom okrugu najverovatnije odnosi i na indirektno zaposlene, na ljude koji rade kod lokalnih dobavljača, kojih ima više od 1.800, pri čemu vrednost nabavki materijala od njih premašuje tri milijarde dolara.
Za Radar su ekskluzivno otkrili da je početkom marta potpisan novi kolektivni ugovor sa reprezentativnim sindikatima, po kom će prosečna plata ove godine biti 189.000 dinara, za 15,2 odsto viša nego prošle. Iako iz Ziđina kažu da je njihovim dolaskom Bor ponovo postao grad u koji se ljudi doseljavaju, da u njemu rade i žive, nije malo Borana koji tvrde da situacija nimalo nije tako ružičasta i perspektivna. Iz inicijative „Borani se pitaju“ poručuju da žiteljima tog grada „ne treba pomoć Si Đinpinga, već samo da država Srbija poštuje i primenjuje zakone koje je donela“, a jedan od aktivista, Igor Velić je medijima izjavio da je Vučić zapravo samo priznao da „nije više problem samo sumpor, koji Borane muči odranije, nego i to što su sada u vazduhu prisutni teški metali, olovo i arsen“, da je Bor „žrtvovana sredina“, jer u Borskom okrugu godišnje 700 do 800 ljudi oboli od karcinoma.
Od 5.966 zaposlenih u Srbiji samo 3,2 odsto su kineski državljani, tvrde iz Ziđin kopera i navode da se brojka o više od 10.000 radnika u kineskim firmama u Borskom okrugu najverovatnije odnosi i na zaposlene kod oko 1.800 lokalnih dobavljača
Pred kraj prošle godine reagovali su i specijalni izvestioci UN, koji su od Srbije i Ziđina tražili da se izjasne o optužbama o visokom zagađenju koje potiče od rudarske aktivnosti. Njima su se prethodno obratili meštani sela Slatina i Krivelj, u kojima, kako tvrde, bageri Ziđina kopaju i na udaljenosti od 50 metara od prvih kuća, a da otkup imovine na kraju redovno završava „onako kako Kinezi hoće“.
Za ponašanje stranih kompanija najodgovornija je ovdašnja vlast
Advokat Jovan Rajić, osnivač Regulatornog instituta za zaštitu životne sredine i obnovljivu energiju, koji godinama prati poslovanje Ziđinovih kompanija i inicira konkretne pravne postupke protiv njihovog kontinuiranog kršenja propisa, kaže da „upravo država snosi najveću odgovornost za takvo ponašanje tih kompanija“. Ističe i da argument za uništavanje životne sredine i ugrožavanje zdravlja ljudi ne može da bude prosečna zarada u tom delu Srbije.
„I švajcarska plata je beznačajna ako se potroši na lečenje i bolničke troškove“, konstatuje on. Komentarišući spekulacije da je time što Ziđin i dalje otkupljuje domove i imanja i da, shodno Zakonu o konverziji zemljišta iz 2023, na svoje firme knjiži čitava naselja u Borskom okrugu, doveden u pitanje i suverenitet države Srbije nad tim delom zemlje, Rajić kaže da postoje dva konkretna primera iz prakse koji govore u prilog tezi o delimičnom odricanju od suvereniteta u tim slučajevima.
„Kada u ugovoru koji je naša država potpisala sa ovim investitorom jasno stoji odredba da pojedini zakoni ove zemlje neće da budu primenjivani, a kompanija je registrovana u toj zemlji, šta je to nego odricanje od sopstvenog suvereniteta i sopstvenog pravnog okvira. Kada inspekcija ove države ne sme da uđe u područje rudnika ili fabrika, jer imaju status ambasada, takozvanu eksteriterijalnost, kao da predstavljaju državu iz koje dolazi vlasnik te kompanije, pa se tamo ne primenjuje naš pravni okvir, a naše institucije nemaju ingerencije, šta je to nego odricanje od suvereniteta? Meni sve to ukazuje da se radi o izdaji nacionalnih interesa i ovo nije prejaka formulacija, imajući u vidu konkretne dokaze“, naglašava Rajić.
Kinezima profit, a Srbiji jalovišta
Sličnog mišljenja je i jedan od bivših direktora RTB-a, koji smatra da to preduzeće „nije smelo da bude prodato – nikada i nikome“. RTB Bor je, uz EPS i NIS, nacionalni resurs i to niko pri zdravoj pameti ne prodaje, kaže za Radar. On je uveren da je RTB mogao da se digne na noge. Tim pre što se, kako kaže, država u poslednjih deceniju i po zadužila za više desetina milijardi evra. „Zar nije mogla da izdvoji jednu milijardu, da pokrije dubioze RTB-a i osposobi ga za eksploataciju, preradu i plasman ruda bakra, zlata, srebra i drugih metala i da profit od toga ostane Srbiji? A ne da ga odavde odnose Kinezi, koji brutalno eksploatišu ležišta i nekontrolisano u Kinu izvoze bakar, zlato i srebro, dok Srbiji ostaju jalovišta i otrovi u zemlji i vodi. Najveća tragedija je što će Kinezi sve da izvuku na brzinu“, kaže jedan od bivših direktora koji je želeo da ostane anoniman.
I Dušan Nikezić, funkcioner SSP-a, tvrdi da Ziđin „nemilice kopa i izvozi rudu bakra i zlata iz Srbije“ i predlaže da se toj kineskoj kompaniji „ograniči eksploatacija, zabrani izvoz rude i koncentrata, poveća rudna renta, naplati ekstraprofit i revitalizuje metaloprerađivačka industrija“
I ekonomista Dušan Nikezić, funkcioner SSP-a, tvrdi da Ziđin „nemilice kopa i izvozi rudu bakra i zlata iz Srbije“ i predlaže da se toj kineskoj kompaniji „ograniči eksploatacija, zabrani izvoz rude i koncentrata, poveća rudna renta, naplati ekstraprofit i revitalizuje metaloprerađivačka industrija“.
Umesto toga, nije isključeno da će Ziđin koper, Ziđin majning i Linglong uskoro dobiti novo društvo iz matice. Vlada Srbije sa Kinezima je potpisala i okvirni sporazum o izgradnji nove, 2.8 milijardi evra vredne rafinerije, pored Železare u Smederevu. Zalud upozorenja stručnjaka da je Srbiji dovoljna i ona jedna u Pančevu, koju bi uskoro, ako se nešto nepredviđeno ne dogodi, od ruskog Gaspromnjefta trebalo da preuzme zajednička firma mađarskog MOL-a i ADNOC-a iz UAE.
Nedavno je obznanjeno i da u kineskoj fabrici Mint u Loznici radnici iz Kine i još nekih zemalja rade „na crno“, bez radnih dozvola, na osnovu jednomesečnih turističkih viza, nakon čijeg isteka stranci nakratko prelaze obližnji granični prelaz i odmah se vraćaju u Srbiju. Granični službenici se prave nevešti, a nadležne inspekcije „ne znaju“ da se u Mintu, prema svedočenju pojedinih trudbenika, radi po 12 sati u jednoj smeni, bez dana pauze i bez ikakvih beneficija i zaštite. I ko da ne poželi takav posao?
