Vlasti Srbije, koje se neprekidno hvale navodnim ekonomskim uspesima, od javnosti pokušavaju da sakriju kolaps državnog preduzeća Srbija Kargo za železnički prevoz robe, zbog čega se planira otpuštanje većeg broja radnika. Resorna ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević donela je rešenje o formiranju Radne grupe za takozvanu „optimizaciju broja zaposlenih“, tačnije otpuštanje većeg broja zaposlenih.
Iz dokumenata u koje je Radar imao uvid vidi se da je ministarka Sofronijević 16. januara donela, a 18. februara i dopunila rešenje o „optimizaciji“, a za šefa Radne grupe imenovan je Milan Petrović, njen pomoćnik u Sektoru za železnice i intermodelarni transport. Petrović je široj javnosti postao poznat kada je nedavno, na društvenim mrežama, objavljena njegova fotografija iz Ćacilenda, na kojoj se grli sa izvršnim direktorom Infrastrukture železnice Srbije Draganom Zlatkovićem.
Dok su oni bili u Ćacilendu, Sindikat Srbija Karga je, takođe na društvenim mrežama, objavio predlog da se otpusti skoro svaki treći ili čak 679 od ukupno 1.929 zaposlenih u tom preduzeću, a Radar saznaje da im je za sada ponuđena mizerna otpremnina od 300 evra po godini staža. Odlukom Vlade Srbije, naime, za otpremnine radnika koji će biti otpušteni predviđeno je 600 miliona dinara. Drugim rečima, za svakog od „prekobrojnih“ radnika, prema ukupno planiranoj brojci otpuštenih, koju je objavio Sindikat, u proseku je predviđeno 890.000 dinara ili oko 7.580 evra. S obzirom na to da najveći broj radnika Srbija Karga ima oko četvrt veka radnog staža, to se poklapa sa našim saznanjem da im je ponuđena otpremnina od 300 evra po godini rada.
Železnica se modernizuje, a Srbija Kargo pravi sve veći minus
Prema poslednjim zvaničnim podacima, dostupnim na sajtu APR-a, ovo državno preduzeće je 2023. završilo sa neto gubitkom od 1,7 milijardi dinara, a već u 2024. minus je uvećalo za čak milijardu, na oko 2,7 milijardi dinara ili na oko 23 miliona evra. Očito da se strmoglavi rast gubitaka nastavio i prošle godine, jer je Vlada Srbije 26. decembra 2025. donela zaključak o „optimizaciji“ radnih mesta i opredelila za to 600 miliona dinara.
600 miliona dinara
opredelila je Vlada „za realizaciju socijalnog programa u cilju rešavanja viška zaposlenih“, praktično za otpremnine onima koji će uskoro biti otpušteni
Prema dopuni rešenja ministarke Sofronijević, osim predsednika, njenog pomoćnika Milana Petrovića, Radna grupa ima još 13 članova, od kojih je troje iz preduzeća Srbija Kargo – Jasmina Popović, Siniša Todorović i Zvezdan Pavićević. Osim njih čine je i predstavnici više ministarstava: Boško Latković iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Vesna Laković i Ivana Božić iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Dragan Ugričić iz Ministarstva privrede i Ljiljana Manojlović i Maja Marković iz Ministarstva finansija. Članovi Radne grupe su i predstavnici četiri sindikata: Branislav Petrović iz Sindikata izvršnih službi srpskih železnica, Ivan Leštanin iz Sindikata železničara Srbija Karga, Zoran Dašić iz Sindikata Srbija Karga i Saša Jocić iz Saveza sindikata železničara Srbije.
Aktuelna vlast krenula je u restrukturiranje železnice 2015, kada su formirana četiri posebna preduzeća, od kojih je jedno Srbija Kargo. Nepunih 11 godina kasnije Vlada je odlučila da restrukturira samo jedno od četiri novoformirana privredna društva, čiju dubiozu više nisu mogle da pokriju i sakriju ni obilne subvencije, deljene od 2020, što baš i nije u skladu sa važećim zakonom, kojim se uređuje državna pomoć.
Ministarka Sofronijević je januarskim rešenjem i njegovom dopunom od 18. februara formirala Radnu grupa sa zadatkom da se utvrde kriterijumi za izradu plana „optimizacije“ broja zaposlenih u Srbija Kargu, u skladu sa zaključkom Vlade, koja je pred kraj prošle godine opredelila 600 miliona dinara „za realizaciju socijalnog programa u cilju rešavanja viška zaposlenih“.
Otkazi se spremaju u tišini
Restrukturiranja državnih kompanija do sada su najčešće bila uslovljena zahtevima međunarodnih finansijskih organizacija, poput MMF-a ili Svetske banke i uglavnom su se odnosila na sva preduzeća iz te delatnosti. Ovoga puta, u najvećoj tišini spremaju se otkazi samo radnicima u jednom državnom preduzeću iz železničkog sektora, koje po svim pokazateljima podseća na firme koje su ispunile sve uslove za stečaj, ali ga još niko nije zvanično pokrenuo.
Na predlog Zorane Mihajlović, Vlada je usvojila zaključak da se Infrastruktura železnice kod Poštanske štedionice zaduži za 923 miliona dinara, da taj dug vrati Vlada, a da Infrastruktura za taj iznos otpiše dug Srbija Kargu, ali ni to nije zaustavilo gomilanje gubitaka
Kada je sprovedena statusna reforma i kada su 10. avgusta 2015. formirane četiri nezavisne firme, jedan od glavnih ciljeva bio je da Srbija Kargo uspešno posluje na tek otvorenom tržištu železničkog robnog transporta. Prve tri godine, od 2015. do 2017, činilo se da je taj cilj i ostvaren, jer je preduzeće iskazivalo neto dobit. Nažalost, od 2018, kada je poslednji put iskazana doduše simbolična dobit od oko 49.000 evra, počeo je „slobodni pad“ i od tada je samo u jednoj godini, 2019, neto gubitak bio manji od 10 miliona evra.
Već u 2020, što je i očekivano zbog pandemije, minus se produbio na 19,2 miliona evra. Od te godine, po odobrenju tadašnje resorne ministarke Zorane Mihajlović, počele su obilne donacije države, pa je, zahvaljujući toj infuziji iz budžeta Srbija Kargo 2021. završio sa gubitkom od nepunih 1,4 miliona evra. Ispostavilo se da je to bila samo kratka pauza na putu u jednom pravcu, pa je već u 2022. neto gubitak porastao na 12, 2 miliona evra, naredne godine na 14,2 miliona i lane na rekordnih 22,8 miliona evra. Za samo šest godina, od 2019. do 2024, Srbija Kargo je napravio ukupan gubitak veći od 9,4 milijarde dinara ili 80 miliona evra.
Sunovrat se poklopio sa dolaskom Dušana Garibovića na mesto direktora
Taj strmoglavi pad poklapa se sa smenom menadžmenta, jer je 22. septembra 2017. za novog v. d. generalnog direktora postavljen Dušan Garibović, dotadašnji v. d. direktora Infrastrukture železnice Srbije, o čijim je poslovnim „poduhvatima“, dok je bio na čelu Infrastrukture Radar već pisao. Posebno o sumnji da je prouzrokovao štetu od oko 40 miliona evra, kada je naložio projektantu, Saobraćajnom institutu CIP, da se za već ugovorenu izgradnju kineske deonice brze pruge od Beograd Centra do Stare Pazove iz projekta za izvođenje izbaci rekonstrukcija Hajdinovog mosta i Bežanijskog tunela.
Pored toga, za vreme njegovog mandata na čelu Infrastrukture železnice Srbije, deo brze pruge od Beograda do granice sa Mađarskom, koji su gradili Rusi, kasnio je 18 meseci, zbog čega je pretila opasnost da se odloži i početak radova na drugoj deonici, za koju su angažovani Kinezi. Za vreme njegovog mandata nijedan metar regionalnih pruga nije remontovan, a posebno je upadljivo da je u svim infrastrukturnim projektima, osim brze pruge, za vreme Garibovićevog mandata, deo poslova dobijala i već čuvena firma Bauvezen, o čijim smo sumnjivim poslovima više puta pisali.
Bivši v. d. direktora je spustio cene prevoza ispod nivoa troškova, a vagone koji su mogli najlakše da se poprave prodavao je kao staro gvožđe Bauvezenu, koji ih je izvezao u Hrvatsku kao ispravne vagone. To svi u vlasti znaju i štite ga, tvrdi jedan od bivših radnika
Sa imenovanjem Garibovića za direktora, kreće i propadanje Srbija Karga. Prihodi od transporta se smanjuju, a uporedo sa tim se značajno smanjuju i raspoloživi kapaciteti, posebno to važi za električne lokomotive i teretne vagone. Iz javno dostupnih podataka može se, naime, videti da je 2017. Srbija Kargo planirao da transport obavlja sa 45 lokomotiva na električni pogon i 2.300 ispravnih vagona. Osam godina kasnije, iako je u međuvremenu Srbija za njegove potrebe kupila 16 višesistemskih lokomotiva, koje je platila 64 miliona evra, broj planiranih upotrebljivih električnih lokomotiva pao je na 29, što znači da se od nekadašnjih 45 koristi samo 13. Uz to, za transport se sada planiraju samo 1.002 ispravna vagona. Pri tome je predviđena „minimalna planirana imobilizacija“ od 12 odsto, što znači da se planira rad sa manje od 900 vagona, dok poznavaoci prilika tvrde da će ona premašiti 30 procenata i da sa manje od 700 vagona Srbija Kargo neće moći normalno da funkcioniše.
Saradnja sa Bauvezenom na osnovu falsifikovane dokumentacije
Sa dolaskom Garibovića u Srbija Kargo, to državno preduzeće počelo je da posluje sa spornim Bauvezenom, kome je poveren i posao remonta teretnih vagona. Bauvezenu je sertifikat za to izdala Direkcija za železnice. Ispostavilo se, međutim, da je Direkcija sve sertifikate Bauvezenu izdala na osnovu falsifikovane dokumentacije, što je za Radar potvrdio jedan od bivših radnika u Srbija Kargu, koji je želeo da ostane anoniman. „Kada je 2019. otkriveno da je Direkcija sve sertifikate izdala Bauvezenu na osnovu falsifikovane dokumentacije, ovaj sertifikat nije oduzet, već se čekalo da istekne period na koji je izdat i da se zatim ugovor ne produžava“, objašnjava naš sagovornik.
Nekadašnji zaposleni i oni koji još rade tvrde da se sadašnja vlast maksimalno trudila da se stanje zataška, zbog čega Srbija Kargo, uz blagoslov državnog vrha, navodno godinama nije plaćao ni račune za struju, ni pristup infrastrukturi. Osim toga, pred kraj 2020, kada je resorna ministarka bila Zorana Mihajlović, uvedene su dotacije iz državnog budžeta, a na njen predlog Vlada Srbije je usvojila i zaključak da Infrastruktura železnice Srbije podigne kredit kod Poštanske štedionice od 923 miliona dinara, s tim što će rate te pozajmice da vraća Vlada, a prilikom otplate svake od njih Infrastruktura će da otpiše deo duga Srbija Kargu.
9,4 milijarde dinara
gubitaka nagomilalo je preduzeće Srbija Kargo za samo šest godina, od 2019. do 2024, i to uprkos subvencijama koje svake godine dobija iz državnog budžeta
Ministarka Mihajlović je tvrdila da se sve to preduzima zbog kovida, iako poznavaoci prilika tvrde da za kargo prevoz uslovi za saobraćaj nisu nikada bili bolji nego u to vreme, jer tada nisu saobraćali putnički vozovi, već samo teretni. „Sve je nezakonito, jer po Zakonu o železnici svi operateri bi trebalo da rade pod istim uslovima. Gde su onda subvencije i za privatne operatere? Dakle, samo da se Vlasi ne sete“, kaže jedan zaposleni u Srbija Kargu.
Kako su sumnjivi poslovi Srbija Kargo doveli do gubitaka, Radar je opisao još prošle jeseni, u tekstu Vagone iznajmljuju po šest puta nižim cenama, a sadašnji i bivši radnici tog preduzeća tvrde da takvi poražavajući rezultati ne bi mogli da budu plod racionalnog menadžmenta, pa sumnjaju da su „rezultat namernog pravljenja štete“. Garibović, uz neprikosnovene Dušana Bajatovića i Zorana Drobnjaka, jedan od najdugovečnijih v. d. direktora državnih preduzeća, u međuvremenu je smenjen, ali njegova uloga u propasti Srbija Karga nije ispitivana.
Ispravne vagone prodavali kao staro gvožđe
„Odmah po dolasku u Kargo Garibović je spustio cene prevoza ispod nivoa troškova, zatvorio najbolje kolske radionice u Kikindi i Velikoj Plani. Vagone koji su mogli najlakše da se poprave prodavao je kao staro gvožđe Bauvezenu, a ta firma ih izvozila u Hrvatsku kao ispravne vagone. To svi u vlasti znaju i štite ga. Ovde strada samo onaj ko spreči kriminal ili o tome govori“, kaže jedan od bivših zaposlenih u tom preduzeću.
A koliko je bivši prvi čovek Srbija Karga bio značajan ljudima bliskim vlasti govori i podatak da je ta firma 2018. oročila 550 miliona dinara na godinu dana i 110 miliona dinara na pet godina kod tadašnje državne Jubmes banke, koju je kasnije kupio Davor Macura i promenio joj ime u Alta banka.
Sada se zaposlenima nudi socijalni program. Na društvenim mrežama je osvanula i tabela sa određenim viškovima po delatnostima zaposlenih u Srbija Kargu, pa se stiče utisak da Radna grupa sada treba samo da utvrdi kriterijume kako da opravda već donete odluke. Prema tim neformalnim i neproverenim informacijama, u Sektoru za vuču vozova i TKP od 717 zaposlenih predviđeno je da bez posla ostane 140. U Sektoru za saobraćaj i transport predviđa se otkaz za 391 od 652 zaposlena, u Sektoru za održavanje voznih sredstava prekobrojnih je 109 od 367, a u preostalim sektorima od 193 zaposlena planiran je otkaz za njih 39. Isti izvori navode da se od ukupno 679 otkaza samo 29 odnosi na rukovodeće pozicije.
Bauvezenu je poveren i remont teretnih vagona, iako mu je Direkcija za železnice sertifikat za to izdala na osnovu falsifikovane dokumentacije. Ni kada je to otkriveno sertifikat mu nije oduzet, već se čekalo da istekne period na koji je izdat i da se zatim ugovor ne produžava
Dok sa zebnjom čekaju ishod, zaposleni ističu da sa ponuđenom otpremninom od 300 evra po godini staža ne mogu da računaju na bilo kakvu sigurnost ili da započnu neki svoj biznis. „Neki zaposleni ćute i umesto radnih zaduženja čekaju poziv menadžmenta za odlazak u Ćacilend ili za siguran glas. Drugi pričaju da će im vratiti sva ova poniženja, na izborima. Uglavnom, radnici ćute, a vlast ne popušta. Ništa od kneza Miloša nisu naučili. Vladi ne pada na pamet da formira Radnu grupu, sastavljenu od eksperata, koji bi našli rešenje za normalno funkcionisanje Srbija Kargo, a još manje da formira neku udarnu grupu da otkrije ko je proneverio milijarde dinara. Očigledna je intencija Vlade da pripremi prodaju Srbija Karga kao najbolji način za uklanjanje tragova kriminala“, zaključuje jedan od bivših zaposlenih.
Mnoge njegove kolege, koji su još na platnom spisku tog državnog preduzeća, strahuju da je on u pravu i da je to najrealniji scenario. Nažalost, za državu i društvo u celini najgori.
