Po svemu sudeći Sretenje je za Đura Macuta bio baš poseban praznik jer se već u ranim jutarnjim satima, ni 10 meseci nakon što je stupio na funkciju, iznenadno suočio sa spoznajom da je premijer i da ima štošta po tom pitanju da uradi. Baš kao što i dolikuje njegovoj funkciji, prvo je otišao na RTS, demonstrirajući da se tu a ne u tabloidima saopštavaju važne odluke, i najavio da će rekonstruisati Vladu i smeniti lenje ministre. Uzdržao se od primitivnih napada kakve smo u prethodnom periodu slušali od dosadašnjeg v. d. premijera Aleksandra Vučića tipa da ministri nisu bogomdani da uživaju u „automobilima i sekretaricama“, kao i da mu je muka od njihovog „brčkanja nogu“ na Sejšelima, već je pohvalio „odgovornu“ Vladu i najavio da će je učiniti još odgovornijom smenom onih ministara koje znamo sa fotografija objavljenih na Instagramu. A potom je pohitao u Orašac da bi se posvetio slavnoj prošlosti Srba i veličanstvenoj sadašnjici, oličenoj u slozi i jedinstvu.
Dan državnosti obeležili su tamo gde se ko zatekao: Valjevci na ulicama svog grada prisećajući se masakra koji su šest meseci ranije doživeli zahvaljujući sadistima u policijskim uniformama, poljoprivrednici na velikim saobraćajnicama, Čačani ispred bolnice u kojoj ljudi umiru nakon rutinskih intervencija, a mlekari u Mrčajevcima
I stvarno je vladala sloga, skoro svi su se skupili na Karađorđevom grobu, samo u različitim terminima – režim u udarnom dnevnom, studenti u udarnom večernjem, a naslednici Vožda predvođeni starešinom Kraljevskog doma Aleksandrom Karađorđevićem u terminu koji im je preostao. Ko nije stigao do Orašca obeležio je Dan državnosti tamo gde se zatekao: Valjevci na ulicama svog grada prisećajući se masakra koji su šest meseci ranije doživeli zahvaljujući slozi državnih organa i njihovih sadista u policijskim uniformama, poljoprivrednici na velikim saobraćajnicama, Čačani ispred bolnice u kojoj ljudi umiru nakon rutinskih intervencija, a mlekari u Mrčajevcima.
Na činjenicu da su bar mlekari mogli da mu se pridruže u demonstraciji „nacionalnog jedinstva“, Macut se nije ni osvrnuo iako je još u decembru sa njima održao istorijski sastanak na kom ih je obavestio da se „neće tolerisati bilo koja vrsta ugrožavanja domaće proizvodnje“, i tom prilikom im se zahvalio što su se odazvali pozivu za razgovor, rekavši da je „dijalog jedini pravi put koji daje rezultate, kojima će biti zadovoljne sve strane“. Možda je prolivanje mleka doživeo kao „zalivanje“ uspešnog dogovora, a možda je preokupiran velikim obimom posla jednostavno zaboravio na njih. Jer za razliku od ministara koji se više slikaju nego što rade i predsednika koji po ceo dan kuka da je umoran iako nema dana radnog staža a trenutno obavlja samo protokolarnu funkciju, Đuro Macut je i profesor i premijer i lekar u državnom zdravstvu, a odnedavno i tezgaroš u privatnoj ordinaciji Experta medica 001.
Pa ko uz takav obim posla ne bi zaboravio na mlekare, na decu koja umiru posle operacije krajnika, i petnaestogodišnjake koje su besomučno gazile i šutirale psihopate koje bi Macutov ministar Ivica Dačić morao da ima pod kontrolom. Ili koje je imao pod kontrolom, a oni su samo radili tačno što je želeo. Bar se setio studenata, pa je njihov odvojen skup u „danu jedinstva“ ocenio kao dokaz da smo „kao narod tolerantni na drugačije mišljenje, što je odraz demokratije“,ali da rešenje mora da se nađe konsenzusom i na miran način. Recimo, ne damo vam izbore, ne damo vam ljudska i građanska prava, a ako to bespogovorno prihvatite nastupiće mir i nećemo vas hapsiti i ubijati od batina.
Pa ko uz takav obim posla ne bi zaboravio na mlekare, na decu koja umiru posle operacije krajnika, i petnaestogodišnjake koje su besomučno gazile i šutirale psihopate koje bi Macutov ministar Ivica Dačić morao da ima pod kontrolom
Rasterećen od takvih trivijalnosti, Macut je stupio na govornicu u Orašcu i svečanim glasom saopštio: „Sećamo se trenutaka kada je srpski narod, kroz vekove, pokazao istorijsku hrabrost i kada je pod vođstvom vožda Karađorđa krenuo putem očuvanja i oslobođenja naše zemlje“. Ako zanemarimo činjenicu da niko ne može da se seća nečega što se dogodilo pre 222 godine, kao i da trenutak ne može da traje vekovima, ostaje nam da mu poverujemo da je ozbiljan kada „slobodom“ naziva ono što nam je ovih dana na repertoaru. Recimo aktuelni Ustav koji ni vlast ni Ustavni sud ne doživljavaju kao nešto vredno poštovanja, iako se u nastavku Macut „setio“ da se „Sretenjem nije desilo samo buđenje nacionalnog duha i jedinstva, već da su zahvaljujući jednom od najslobodoumnijih ustava – Sretenjskom ustavu donetom 1835. godine – postavljeni temelji moderne države i funkcionisanja državnih organa“.
Biće da je ozbiljan jer je saopštio da „naša ekonomija raste, a zahvaljujući svim sprovedenim reformama, građani imaju više prilika za posao i obrazovanje“, kao i da su „penzije i plate najviše u istoriji“, iz čega bismo mogli da zaključimo da i dalje slušamo v. d. premijera, a ne tek probuđenog Macuta. Tačno je da se slične retorike držao i ranije, dok još nije shvatao da je na najvišoj političkoj poziciji u zemlji (na toj funkciji je bio tačno šest meseci kada se Ani Brnabić u Skupštini obratio rečima: „Poštovana gospođo, predsedniče Vlade“), ali je čak i tada ipak imao i neku dozu kritičnosti. Recimo, podržao je priču o ekonomskom tigru, ali je pokušao da je svede na meru u kojoj ne deluje samo kao groteskno hvalisanje, pa je rekao da Srbija jeste tigar, ali sa elementima medveda koji je trenutno u zimskom snu, koji se odmara i koji će posle toga biti još jači.
Za razliku od dosadašnjeg v. d. premijera Aleksandra Vučića tipa da ministri nisu bogomdani da uživaju u „automobilima i sekretaricama“, kao i da mu je muka od njihovog „brčkanja nogu“ na Sejšelima, Macut je pohvalio „odgovornu“ Vladu i najavio da će je učiniti još odgovornijom
Izgleda da se tigar konačno probudio, a probudio se i Macut. I odlučio da iskoristi sav svoj autoritet, koga je naprasno postao svestan, da bi dok se setno sećao slavne prošlosti, napravio i most zajedništva za srećnu budućnost. „Posebno želim da se obratim mladima. Vi ste nosioci budućnosti, stub naše otadžbine i snaga koja će uvek držati Srbiju uspravnom i neće dozvoliti da joj bilo ko oduzme slobodu i ponos. Razlike među nama postoje i to je prirodno, ali ljubav prema otadžbini mora nadmašiti sve razlike“, poručio je.
Šteta što ga to nadahnuće nije držalo i drugog dana praznika u kom „slavimo jedinstvo“ (možda se prvog previše posvetio samo premijerskoj funkciji, pa je sledećeg dana morao da odradi i preostale tri), tako da nije došao u Novi Sad da sa mladošću Srbije proslavi jubilej Matice srpske. Zamenili su ga naprednjački batinaši u poznim godinama koji su bokserima prozvanoj „mladosti“ razlupali glave.
