Do sada sam pročitao ukupno dva teksta autora Siniše Malog i, u neku ruku, veoma su slični. Od studenata sam naučio da je česta upotreba sintagmi pod navodnicima karakteristika primene veštačke inteligencije. Na primer, pod navodnicima se nalaze sintagme koje nisam upotrebio u odgovoru na moj autorski tekst, a opet su stavljeni navodnici – „razotkrivanje opsene“, „sve samo nominalno“, „u ozbiljnim analizama“, „samo posledica inflacije“, „ne osećaju nikakav napredak“, „kolonijalna zavisnost“…
Možda grešim, ali rečenica sa istorijskom čitankom pod navodnicima mi je baš upadljiva: „Pritom, ako bismo se, radi potpune slike, vratili i korak dalje u ‘istorijsku čitanku’, morali bismo…“ Taman toliko da sam u Gugl ukucao „siniša mali istorijsku čitanku“ i pretraga mi je izbacila isključivo autorovu reakciju na moj tekst na njegovom fejsbuk profilu i sajtu Radara. Nigde više, barem prema Guglu, ministar finansija nije upotrebio ovu, ne tako čestu, sintagmu.
Takođe, ako ne grešim, imam utisak da je veštačka inteligencija upotrebljena ne samo da bi skratila vreme pisanja i bila pametnija, već i da bi se dala instrukcija za jedan pristojan i odmeren odgovor. To definitivno nije njihova karakteristika. Tu se možda i krije odgovor na pitanje zašto je ministar finansija u ovom svom reagovanju odustao od principa Nemo tenetur se ipsum accusare (niko nije dužan da sam sebe optuži).
Konstatacija da se pomoću realnog BDP-a po stanovniku meri dohodovna moć po stanovniku i da je ona danas znatno veća nego pre dvanaest godina je laž. Realni BDP po stanovniku meri realnu proizvodnu moć neke ekonomije po stanovniku, a ne dohodovnu moć, koja pokazuje koliko dobara i usluga možemo realno kupiti za naš dohodak
Ministar finansija: „Drugi problem odnosi se na tumačenje cifre od 15.800 evra po glavi stanovnika. Ja sam govorio o programskom cilju, odnosno projekciji za 2027. godinu u okviru važećeg srednjoročnog makro-fiskalnog okvira. Autor me, međutim, „demantuje“ poređenjem sa procenom MMF-a za 2025. godinu od oko 13.500 evra. U istoj rečenici, dakle, spajaju se različite godine (2025. i 2027.) i različiti izvori (projekcija MMF-a i nacionalni programski cilj), a zatim se to predstavlja kao jedan isti pokazatelj.“
Odgovor: Laž. Pronašao sam i pregledao snimak govora ministra finansija na Beltalks forumu – ministar je doslovno rekao da je BDP po stanovniku porastao sa 4.800 evra 2012. na 15.800 evra plus-minus danas (snimak 1) i isto to napisao na svom fejsbuk profilu (slika 1). Štaviše, malo se zbunio i konstatovao da je u pitanju kumulativan rast od 160 odsto, odnosno da se BDP po stanovniku više nego udvostručio (pogledati snimak od 23:47). Istini za volju, rast sa 4.800 na 15.800 evra plus-minus više je nego trostruki skok, odnosno porast od 230 odsto.
Snimak 1. BELTALKS forum, 9.12.2025.
Ministar finansija: „Prema podacima Evrostata, realni BDP per capita Srbije je u periodu od 2012. do 2024. porastao za blizu 50 odsto.“
Odgovor: Priznanje manipulisanja javnošću. Nije prema podacima Evrostata, već sam ja na bazi podataka Evrostata izračunao kumulativni rast. No, poenta je u tome da kada u javnosti baratate nominalnim BDP-om, a ne pomenete realni, kao što to ministar finansija uvek čini, onda je to eklatantan primer opsene i manipulisanja javnim mnjenjem (propaganda). Notorno je da prvo duplo bolje zvuči od drugog jer ako, na primer, imamo proizvodnju od sto dinara 2012. i kažemo da je ona porasla na 330 dinara u 2024. (porast od 230 odsto), to mnogo impresivnije deluje od rasta za 50 odsto, sa 100 na 150 dinara.
Minsitar finansija: „Dakle, čak i kada se u potpunosti isključi uticaj deflatora (a ne inflacije), dohodovna moć po stanovniku danas je značajno veća nego pre dvanaest godina.“
Odgovor: Besmislica i laž. Konstatacija da „kada se u potpunosti isključi uticaj deflatora (a ne inflacije)“ je besmislena, jer BDP deflator je, pored indeksa cena na malo, indikator pomoću kojeg se meri inflacija, tako da kada se on isključi, isključuje se i inflacija.
Konstatacija da se pomoću realnog BDP-a po stanovniku meri dohodovna moć po stanovniku i da je ona danas znatno veća nego pre dvanaest godina je laž. Realni BDP po stanovniku meri realnu proizvodnu moć neke ekonomije po stanovniku, a ne dohodovnu moć. Dohodovna moć govori o realnoj kupovnoj moći našeg dohotka, odnosno koliko dobara i usluga možemo realno kupiti za naš dohodak.
Realna kupovna moć
Na primer, mogli bismo da uporedimo kretanje neto prosečne zarade i cena osnovnih prehrambenih proizvoda (pošto hrana čini najznačajniji deo prosečne, a naročito minimalne potrošačke korpe). Kao što možemo videti na tabeli 1, ukupan trošak 35 prehrambenih proizvoda u 2012. iznosio je 12.196 dinara i udeo ovog troška u prosečnoj neto zaradi za tu godinu od 41.377 dinara bio je 29,5 odsto. U 2024, ukupan trošak istih tih prehrambenih proizvoda iznosi 23.264 dinara i njen udeo u prosečnoj neto zaradi od 98.143 dinara je 23,7 odsto.
Za 12 godina udeo troška 35 osnovnih prehrambenih proizvoda u prosečnoj neto zaradi smanjen je za 5,8 procentnih poena, a kupovna moć prosečne plate kumulativno je rasla za kilavih 1,8 odsto godišnje. Tako posmatrano kupovna moć rasla je deset puta sporije od nominalnog BDP-a po stanovniku
Konkretno, u posmatranom dvanaestogodišnjem periodu, smanjio se udeo troška 35 osnovnih prehrambenih proizvoda u prosečnoj neto zaradi za 5,8 procentnih poena, odnosno kupovna moć prosečne neto zarade je kumulativno porasla za 24,5 odsto iliti kilavih 1,8 odsto prosečno godišnje.
Činjenica je da je u posmatranom periodu kupovna moć prosečne neto zarade, gledano u osnovnim prehrambenim proizvodima, deset puta sporije porasla od nominalnog BDP-a po stanovniku (230 odsto), ali drugo deset puta bolje zvuči od prvog.
Cene 35 osnovnih prehrambenih proizvoda u 2012 i 2024. u dinarima i udeo ukupnog troška ovih prehrambenih proizvoda u prosečnoj neto zaradi, u procentima
Napomena: osim kifle, kokošjih jaja, mleka i jestivog ulja, ostali prehrambeni proizvodi dati su po kilogramu.
Ministar finansija: „BDP per capita u standardima kupovne snage (PPS) po podacima Evrostata porastao je sa oko 40 odsto proseka EU na nešto iznad 50 odsto. Ako se, kako autor kaže, ‘u ozbiljnim analizama’ gleda upravo PPS, onda ti isti podaci pokazuju postepenu konvergenciju – ne stagnaciju.”
Odgovor: Metodološko neznanje, laž i zamena teza. Evrostat: „Indeks obima bruto domaćeg proizvoda (BDP) po stanovniku, izražen u standardima kupovne moći (PPS), prikazuje se u odnosu na prosečnu vrednost Evropske unije… Ovi podaci se prvenstveno koriste za poređenje među zemljama, dok njihova upotreba za vremenska poređenja zahteva dodatni metodološki oprez.“ Rečju, metodološki nije opravdano porediti srpski BDP po stanovniku PPS iz 2013. i 2024. godine, što je ministar učinio.
Drž’te lopova
U svom tekstu nisam nigde napisao da Srbija ne konvergira sa prosekom EU, kamoli da stagnira. Štaviše, izračunao sam da ukoliko Srbija i EU u budućnosti nastave da realno rastu tempom kojim su rasli u prethodnih dvanaest godina, da će Srbija sustići EU za 67 godina. Dakle, konvergencija, ali višedecenijska.
Ministar finansija: „Kritika revizija BDP-a kao ‘dubioznih’ takođe zanemaruje činjenicu da su revizije nivoa i strukture BDP-a standardna praksa u svim zemljama koje primenjuju ESA 2010 i SNA 2008. Kada se uključe novi izvori podataka, bolje obuhvate usluge, IT sektor, istraživanje i razvoj ili procene neformalnog sektora, nivo BDP-a se pomera, ponekad i za nekoliko procenata… Kada se, uprkos tome, govori da se u Srbiji ‘manipuliše BDP-om’, implicitno se tvrdi da su i Evrostat, i MMF, i Svetska banka deo iste ‘opsene’, budući da se koriste njihove tabele, definicije i metodološki okviri.“
U evrozoni je revizijama u periodu od 1995. do 2023. nominalni BDP pomeran naviše u proseku za 0,6 odsto, a u Evropskoj uniji za 0,5 odsto za Evropsku uniju, dok je u Srbiji svaka revizija značila snažno povećanje BDP-a u rasponu od pet do sedam procenata
Odgovor: Laž i zamena teza. Evrostat proverava doslednost metodologije, a ne ekonomske pretpostavke i domaće ulazne podatke. Dakle, odobrenje primenjene metodologije i procedure ne znači verifikaciju sadržaja revizije. Štaviše, nasuprot našem iskustvu (nivo BDP-a snažno povećan, od pet do sedam procenata), zvanični podaci govore da je nominalni BDP za period od 1995. do 2023. revidiran naviše, u proseku za 0,6 odsto za evrozonu i 0,5 odsto za Evropsku uniju, što predstavlja upadljivu razliku. Doskočica da onaj ko sumnja u adekvatnost primene propisane metodologije od strane Republičkog zavoda za statistiku implicitno optužuje Evrostat i MMF da su deo iste opsene je klasična naprednjačka podmetačina po principu „držte lopova“.
Ministar finansija: Visok udeo SDI u BDP Srbije (šest odsto) „više liči na model male otvorene ekonomije koja SDI koristi kao dopunu domaćim investicijama, nego na sliku ‘kolonijalne zavisnosti’“.
Odgovor: Laž. Na Beltalks forumu je na pitanje voditelja o glavnim izvorima rasta srpske privrede odgovorio da se među tri ključna motora nalaze i strane direktne investicije (pogledati snimak gore). Strane direktne investicije, koje čine oko 25 odsto ukupnih ulaganja u Srbiji, ne predstavljaju dopunu domaćim investicijama, već svojom visinom jasno upućuju na stratešku zavisnost, a ne na sporednu korekciju.
„Ako bismo se, radi potpune slike, vratili i korak dalje u ‘istorijsku čitanku’, morali bismo da se podsetimo i perioda masovne privatizacije, zatvaranja i rasprodaje preduzeća“, poručuje Mali. Baš on je početkom 2000-tih bio jedan od kreatora modela masovne privatizacije i to sa pozicije pomoćnika ministra za privatizaciju i direktora Centra za tendere
Ministar finansija: „Pritom, ako bismo se, radi potpune slike, vratili i korak dalje u ‘istorijsku čitanku’, morali bismo da se podsetimo i perioda masovne privatizacije, zatvaranja i rasprodaje preduzeća“.
Odgovor: Šlag na torti. Autor je početkom 2000-tih bio jedan je od kreatora modela masovne privatizacije i to sa pozicije pomoćnika ministra za privatizaciju i direktora Centra za tendere. Kao podsetnik na te dane, evo jedne slatke fotografije konferencije za štampu sa „žutim lopovima” Aleksandrom Vlahovićem i Mirkom Cvetkovićem (slika 2).
Fotografija sa konferencije za štampu Agencije za privatizaciju.
Imao bih još dosta toga da napišem u vezi ministrovih samohvalospeva vezanih za kretanje zaposlenosti, platnog bilansa, javnog duga, deficita budžeta… Nego, ako je sve tako super, raspišite izbore!
