Da sve i nije tako sjajno moglo se naslutiti kada je predsednik Aleksandar Vučić požurio da uhvati muštuluk i gledaocima Ćirilice saopšti „radosnu vest“ o povećanju plata u javnom sektoru od 1. januara. Ne, plate neće biti povećane za četiri odsto, kako je to navodno tražio MMF, već „mnogo više“ – za 5,1 odsto.
Elem, da je Vlada poslušala MMF, više od polovine zaposlenih bi u januaru dobilo povišicu od 3.341 dinar, jer bi uvećana za četiri odsto medijalna neto zarada iz avgusta od 83.535 porasla na 86.876 dinara. Ovako, sa povećanjem od 5,1 odsto mogu da računaju na dodatnih 919 ili oko 30 dinara dnevno. A za taj novac više ne bi mogli da kupe ni dva jajeta dok je ministar trgovine bio Tomislav Momirović i pre nego što je završena akcija „Najbolja cena“.
Rekao je Vučić, doduše, i da bi to povećanje plata bilo sedam odsto da je Srbija ove godine imala veću stopu rasta BDP-a. Ali nije. MMF procenjuje da će Srbija u 2025. rasti za trećinu sporije od celog sveta, kome prognozira rast od 3,2 odsto, dok će zemlje u razvoju, slične nama, u proseku rasti duplo brže, po stopi od 4,2 odsto. Očito brže, jače, bolje rastu neke druge ekonomije.
Zašto građani neće videti ni cent od 1.000 evra za koliko će porasti BDP po stanovniku
U takvom ambijentu Vlada je usvojila predlog budžeta za 2026, kojim planira minus u državnoj kasi od 2,9 milijardi evra. Za taj deficit ministar finansija Siniša Mali kaže da će biti oko tri odsto BDP-a, što znači da on i neformalni premijer Aleksandar Vučić očekuju da će vrednost svega što će se naredne godine stvoriti u Srbiji dostići 96 milijardi evra.
Umesto 250 miliona, kao što je vlast prvobitno obećala, izgradnja Nacionalnog stadiona koštaće građane Srbije više od 900 miliona evra, a ako se uračunaju i troškovi pruge od Zemun Polja do stadiona, ukupni ceh se penje na skoro 1,3 milijarde evra
Poređenja radi, BDP je lane bio 83,3 milijarde, a već dogodine biće veći za skoro 13 milijardi evra. Uz realni rast ove i naredne godine od 2,1 i tri odsto, kao što procenjuje MMF, i potpuno stabilne cene BDP bi se u 2026. zaustavio na 87,6 milijardi evra. Za nedostajućih 8,4 milijarde evra postaraće se inflacija. Za devet meseci ove godine prosečne cene bile su veće za 4,3 odsto nego u istom periodu prošle, a za narednu Vlada planira inflaciju od 3,7 odsto. Samo zbog toga, uz isti kurs dinara, BDP će nominalno da poraste za oko 6,8 milijardi evra.
Veštački će, dakle, uz pomoć inflacije, BDP po stanovniku samo u ovoj i narednoj godini biti povećan za više od 1.000 evra. Baš u to će vlast pokušati da uveri građane, naročito kad i ako raspiše izbore. Samo, građani bi trebalo da budu svesni da im od tih 1.000 evra, za koliko su navodno postali bogatiji, neće ostati nijedan evro, jer će im za toliko porasti i troškovi života.
Nova magija fiskalnih iluzionista iz Nemanjine 11 i sa Andrićevog venca
Kućni budžeti, dakle, neće biti mnogo puniji nego do sada, a minus u državnoj kasi će porasti na 2,9 milijardi evra i biće za 7,3 odsto veći od planiranog za ovu godinu. Zbog toga što je krajem septembra minus u republičkom budžetu bio samo 646 miliona evra mogao bi se steći pogrešan utisak i da je skoro nemoguće da u poslednjem kvartalu deficit može da bude 4,5 puta veći nego u prva tri. Nažalost, to je samo još jedna „magija“ fiskalnih iluzionista iz Nemanjine 11 i sa Andrićevog venca.
Iako je Vučić otvaranje Moravskog koridora najavio za sledeći Vidovdan, u Ministarstvu finansija za taj auto-put planiraju 63 miliona evra i u budžetu za 2027, čime se ukupni trošak sa 900 miliona povećava na više od 2,1 milijardu evra
Uostalom, i krajem septembra 2024. vlast se hvalila viškom od 160 miliona evra. I dve godine ranije, na kraju trećeg kvartala 2022. budžet je bio u suficitu od 80 miliona evra, dok su na kraju avgusta 2023. prihodi bili za 270 miliona evra veći od rashoda. A onda za samo par meseci plus pređe u minus, pa deficit na kraju 2022. nagura na dve milijarde evra, godinu kasnije na milijardu i po, a lane na 1,8 milijardi.
Otuda nije isključeno ni da će do kraja ove godine dostići planiranih 2,7 milijardi, a sledeće skoro tri milijarde evra, čime će, ako se izuzme pandemijska 2020, postaviti novi rekord u 21. veku. Tim pre ako se ima u vidu da je samo u decembru 2024. vlast napravila manjak od čak 1,2 milijarde evra, a može se očekivati da će i ove godine deliti javni novac kao Deda Mraz poklone uoči Nove godine ili kao Božić Bata, da bi mogao da spoji neradne dane za Novu godinu i Božić.
Osim što će naredna godina biti četvrta u nizu u kojoj budžetski deficit raste, a država planira sve veće zaduživanje, vlast namerava da obori još jedan rekord, po sumi novca koji će potrošiti za velike infrastrukturne projekte. Za te namene Vlada je u republičkom budžetu rezervisala više od 5,1 milijardu, a u lokalnim još 1,2 milijarde evra. Istine radi, ove je planirala da samo iz budžeta Srbije za te namene izdvoji još više, 5,2 milijarde evra, ali koliko god se trudila izgleda da neće baš toliko uspeti da potroši. U prva tri kvartala u kapitalne investicije usmerila je pola od te sume, pa je malo verovatno da će još 2,6 milijardi potrošiti za tri puta kraći period.
Rokovi za završetak velikih projekata se stalno odlažu, a troškovi zidaju
To, nažalost, ne znači da je vlast počela da se ponaša domaćinski. Naprotiv. Rokovi se stalno pomeraju, a troškovi rastu. Tako je i u 2026. planirano novih 140 miliona evra za brzu saobraćajnicu od Novog Sada do Rume, iako je Vučić u oktobru 2020. obećao da će Fruškogorski koridor biti završen do polovine marta 2024. Komercijalni ugovor vredan 606 miliona evra sa kineskom kompanijom CRBC potpisala je tadašnja resorna ministarka Zorana Mihajlović. Radar saznaje da je do kraja prošlog meseca za radove na toj deonici iz budžeta već isplaćeno pola milijarde evra, a sa 160 plus 132 miliona, planiranih u dve naredne godine, jasno je da će i taj put poreske obveznike koštati mnogo više nego što je vlast prvobitno dogovorila direktnom pogodbom sa kineskim izvođačem.
2,9 milijardi evra
planiran je minus u državnoj kasi za 2026. i ako se izuzme pandemijska 2020, biće to najveći budžetski deficit u 21. veku
Vlada dodatnih 45 miliona evra planira i za saobraćajnicu od Rume, preko Šapca, do Loznice, koja je, po ugovoru sa azerbejdžanskom firmom Azvirt, trebalo da bude završena još pre tri godine, do kraja 2022. Umesto toga, u novembru 2023. potpisan je aneks, kojim je prvobitno ugovorena cena od 467,5 miliona povećana na 554,7 miliona evra. Tu se, nažalost, priča ne završava. Zaključno sa oktobrom ove godine, radovi na tom infrastrukturnom projektu su državnu kasu već olakšali za skoro 860 miliona, a u naredne tri godine račun će se povećati na 980 miliona ili skoro milijardu evra, tako da će svaki kilometar na kraju biti više nego duplo skuplji od prvobitno dogovorene cene.
A da ovaj slučaj nije izuzetak, već pravilo, potvrđuje i Moravski koridor. Negova izgradnja ugovorena je sa američkim Behtelom i turskom Enkom za 745 miliona evra, plus 20 odsto za nepredviđene troškove. U decembru 2019. Vučić je obećao da će on biti gotov najkasnije do kraja 2023, a nedavno je njegovo svečano otvaranje najavio za naredni Vidovdan. Biće da mu ni u Ministarstvu finansija više ne veruju, jer su za auto-put od Pojata do Preljine, u budžetu za 2026. planirali 243 miliona, a za 2027. još 63 miliona evra. S obzirom na to da je do ovog meseca iz budžeta za taj koridor već isplaćeno više od 1,8 milijardi, konačna cena premašiće 2,1 milijardu evra i biće najmanje 2,3 puta veća od vrednosti potpisanog ugovora sa Behtelom i Enkom.
Nacionalni stadion koštaće skoro kao i Ekspo 2027
Pojedinačno najviše novca, ipak, planirano je za aktuelnoj vlasti najvažniji projekat, pripreme za specijalizovanu međunarodnu izložbu Ekspo 2027. Tu se sigurno neće štedeti, pa će Ekspo sa pristupnim saobraćajnicama poreske obveznike u naredne dve godine koštati 589 miliona evra. S obzirom na to da je do kraja prošlog meseca za Ekspo potrošeno 637 miliona i uz pretpostavku da će u narednom periodu država potrošiti i poslednji evrocent koji je za to planirala, ispada da će sama izložba koštati oko 1,4 milijarde evra.
2,3 milijarde evra
predviđeno je u budžetima za naredne tri godine samo za otplatu rata za nabavku francuskih borbenih aviona, rafala
Ostatak do 17 ili 18 milijardi evra, koliko su u okviru nepostojećeg programa „Skok u budućnost – Srbija 2027“, najavljivali Vučić i Mali, nema direktne veze sa Ekspom. Osim Nacionalnog stadiona, za koji je u budžetu za 2026. rezervisano 180 miliona, godinu kasnije 140 miliona, а u 2028. još 60 miliona. Ove godine za stadion je planirano skoro 154 miliona, ali je do kraja oktobra potrošeno tek nešto više od milion evra, pa je i po tome jasno da radovi prilično kasne.
Bez obzira na to kad će biti gotov, stadion je do početka novembra državnu kasu olakšao za 368 miliona evra. Ako vlast uspe da u sudijskoj nadoknadi vremena, pre kraja godine, potroši još 153 miliona, koliko je planirala, ceh će narasti na 521 milion evra. Kada se toj sumi doda još 380 miliona iz budžeta za naredne tri godine, ukupni ceh se penje na preko 900 miliona evra, kao što je autor ovog teksta tvrdio još pre tri godine.
I to bez pruge od Zemun Polja do Nacionalnog stadiona, za čiju je izgradnju do početka ovog meseca već potrošeno 168 miliona, a u budžetima za naredne dve godine je planirano još 153 plus 70 miliona evra. Ako se i taj trošak doda planiranoj sumi za sam stadion, ukupna cena ovog projekta penje se na skoro 1,3 milijarde evra. I biće pet puta veća od 250 miliona evra, koliko je Vučić tvrdio da će koštati, kada je po drugi put lansirao tu ideju, u julu 2018.
Istine radi, prvi put taj projekat pomenuo je u oktobru 2015. Tada je kao premijer, posle pobede Srbije nad Albanijom od 2:0, rekao da je Vlada spremna da izdvoji 150 miliona za Nacionalni stadion. Deceniju kasnije stadion se i dalje gradi, ali mu je cena u međuvremenu nazidana osam i po puta. Pride je Srbija porazom od Albanije zadržala samo teorijske šanse da se plasira na naredno Svetsko prvenstvo u fudbalu.
Ministar Mali je RTS-u izjavio da je Srbija prošle godine bila treća najbrže rastuća ekonomija u Evropi, „ove smo planirali da budemo prva, ali nećemo uspeti zbog blokada, naredne očekujemo rast BDP-a od najmanje tri odsto, a već 2027. da ubrzamo na 4,5 do pet odsto“. Logično, za ovu godinu izbegao je poređenja sa drugima, jer će većina suseda imati veće stope – BiH 2,4 odsto, Hrvatska 3,1, Crna Gora 3,2, Severna Makedonija 3,4 i Bugarska tri odsto.
Dok je pravila planove za 2026, vlast je očito pošla od pretpostavke da je upola manji priliv stranih investicija ove u odnosu na prošlu godinu samo prolazna epizoda, a ne nova realnost, na koju mora da računa. A nije računala ni na probleme sa kojima bi mogao da se suoči NIS
Dok je pravio plan za 2026, prvi blagajnik i njegov šef su očito pošli od pretpostavke da je upola manji priliv stranih investicija ove u odnosu na prošlu godinu samo prolazna epizoda, a ne nova realnost, na koju moraju da računaju. U svojim projekcijama nisu računali ni na probleme koje bi za srpsku ekonomiju i državnu kasu mogao da ima prekid rada jedine rafinerije ako ne nađu rešenje za većinsko rusko vlasništvo u NIS-u. Iz predloga novog budžeta jasno je da nisu uvažili ni upozorenje MMF-a da bi „prolongiranje rešavanje pitanja NIS-a i domaćih političkih tenzija moglo da oslabi ekonomsku aktivnost“.
Uprkos tome, vlast računa da će se i u 2026. u državnu kasu samo od akciza na naftne derivate sliti oko 1,9 milijardi evra. Kao da nije računala na pad potrošnje goriva u slučaju nestašica ili poskupljenja. Ili prosto nije želela da dodatno prekraja ionako tesno skrojeno budžetsko odelo. Tim pre što Zakon o budžetu svakako ne ograničava aktuelnu vlast, jer odluke o tome za šta će i kako da troši javni novac često donosi naprečac. A i ko će se držati bilo kog zakona ako 2026. bude izborna godina. Osim što će poreski obveznici za francuske borbene avione, rafale, čiju je kupovinu ugovorio „vrhovni komandant“, naredne tri godine morati da iskeširaju skoro 2,3 milijarde evra. Hoće li zbog toga neko morati da leti, ostaje da se vidi.
