Srbija se nalazi na kritičnom geopolitičkom raskršću. Iako je ekonomija vitalno integrisana u EU, jer na to tržište plasira skoro 70 odsto izvoza, a država računa na milijarde evra iz pretpristupnih fondova za kritičnu infrastrukturu i zelenu tranziciju, njena energetska kičma još je nepokolebljivo prikovana za Rusiju. Otuda američke sankcije NIS-u, zbog većinskog vlasništva ruskog Gasproma i najava nove regulative EU o uvozu ruskog gasa, imaju potencijal da dodatno uspore rast BDP-a i gurnu privredu u stagnaciju, ako vlast hitno ne pronađe strateški odgovor na te ključne izazove.
Nafta pokreće više od dva i po miliona vozila, ali i mnoge industrije. Srbija godišnje troši oko četiri miliona tona derivata. Za normalno poslovanje transportnih preduzeća neophodno je 2,65 miliona tona, industrija i domaćinstva troše 670.000 tona, a neenergetski sektor 608.000 tona. Potrošnja od 2021. stabilno raste za tri-četiri procenta godišnje, a procenjuje se da bi do 2030. mogla da dostigne 4,5 miliona tona.
Sve je jači pritisak Vašingtona na Beograd da ubedi partnere iz Moskve da dobrovoljno prodaju svoj udeo u NIS-u, ili da nacionalizuje ruski paket, što bi moglo da dovede do pogoršanja odnosa sa Moskvom, sa kojom Beograd još nema dugoročni gasni aranžman
S obzirom na to da za sopstvene potrebe uvozi 80 odsto sirove nafte, zemlja je potpuno izložena svim globalnim šokovima, a manjak derivata od osam do deset odsto direktno ugrožava sigurnost snabdevanja. Situaciju dodatno komplikuju sankcije NIS-u, čiji je većinski paket od 51 odsto još 2008. za samo 400 miliona evra, direktnom pogodbom, prodat ruskom Gaspromnjeftu. NIS, naime, raspolaže jedinom rafinerijom, koja je lane, uprkos padu od 11 odsto, zbog planskih remonta, proizvela 3,6 miliona tona derivata, pokrivajući tako 92 odsto domaćih potreba. Deo goriva NIS je izvezao, a sa ostatkom je snabdeo 80 odsto ovdašnjeg tržišta.
NIS u minusu i pre stupanja sankcija na snagu
Iako su sankcije stupile na snagu 9. oktobra, već su nanele ozbiljan udarac NIS-u, koji je u prvih devet meseci ove godine tržištu isporučio 2,4 miliona tona derivata, za 10 odsto manje nego u istom periodu lane. Kompanija je i pre stupanja sankcija na snagu iskazala gubitak od 300 miliona dinara, a državi je do početka oktobra uplatila 167,7 milijardi dinara ili 1,43 milijarde evra. Pri tome je HIP Petrohemija, takođe u većinskom vlasništvu Gasproma, iskazala minus od čak 63 miliona evra.
Otuda i ne čudi najnovija procena MMF-a da će srpski BDP ove godine porasti samo 2,1 odsto, upola manje nego što je Vlada Srbije prvobitno planirala. Uz to, MMF procenjuje da će i 2026. Srbija rasti sporije od svetskog proseka, po stopi od tri odsto, uz upozorenje da bi „prolongiranje rešavanja pitanja NIS-a i domaćih političkih tenzija moglo da oslabi ekonomsku aktivnost“.
Situacija bi se dodatno mogla zakomplikovati ako posle uvoza sirove nafte NIS bude suočen i sa blokadom svih finansijskih transakcija, zbog straha banaka da bi i one mogle zbog saradnje sa NIS-om da se nađu na udaru „sekundarnih“ sankcija. Za sada većih problema sa snabdevanjem gorivom nema, ali bi ih moglo biti kada 25. novembra rafinerija preradi poslednje zalihe sirove nafte, koje je NIS od decembra 2022. uvozio uglavnom iz Iraka i drugih bliskoistočnih zemalja, preko hrvatskog JANAF-a, koji je u međuvremenu morao da zavrne slavine.
2,1 odsto
će ove godine porasti srpski BDP, a i naredne će rasti sporije od svetskog proseka, procenjuje MMF i upozorava da bi „prolongiranje rešavanja pitanja NIS-a i domaćih političkih tenzija moglo da oslabi ekonomsku aktivnost“
Posle gašenja rafinerije u Pančevu, koja je do sada pokrivala 80 odsto tržišta, ne mogu se isključiti nestašice, a druga strana iste medalje bi mogao biti rast cena goriva. I sve to zbog stava Gasproma koji je, bar do sada, odbijao svaku pomisao da proda svoj udeo u NIS-u. S druge strane, sve je jači pritisak SAD na Beograd da ubedi ruske partnere da dobrovoljno prodaju svoj udeo u NIS-u, ili da nacionalizuje ruski paket, potez koji bi tehnički zaštitio kompaniju od sankcija, ali otvorio vrata međunarodnim arbitražama i ozbiljnim diplomatskim tenzijama sa Rusijom, sa kojom Srbija još nema dugoročni gasni aranžman.
Zašto za Gasprom nije prihvatljiv recept Lukoila
Dramu na srpskom tržištu derivata delimično je, brzim manevrom, ublažio drugi veliki ruski igrač, Lukoil Srbija, koji je 2003. preuzeo Beopetrol i od tada je za 112 pumpi derivate uglavnom uvozio iz svojih rafinerija u Bugarskoj i Rumuniji. Čim su joj SAD uvele sankcije, matična ruska kompanija je ekspresno prihvatila ponudu Gunvor grupe, kojoj je prodala sve firme izvan Rusije, uključujući srpske pumpe i skladišta. Ukoliko američki OFAC da saglasnost na tu transakciju, može se očekivati da će Lukoil nastaviti normalno da posluje. U suprotnom bi poremećaji na tržištu bili još veći, jer sankcije NIS-u i Lukoilu drugi distributeri, grčki EKO, mađarski MOL, austrijski OMV, slovenački Petrol i vlasnici domaćih benzinskih pumpi ne bi mogli da nadomeste.
Dramu na srpskom tržištu derivata delimično je ublažio drugi veliki ruski igrač, Lukoil, koji u Srbiji ima 112 pumpi. Čim su joj SAD uvele sankcije, matična ruska kompanija je ekspresno prihvatila ponudu Gunvor grupe, kojoj je prodala sve firme izvan Rusije
Suočena sa sve izvesnijom naftnom, a uskoro i gasnom krizom, vlast u Srbiji morala bi što pre da usvoji novu strategiju, kojom bi spremnije dočekala 2028, kada bi, definitivno, mogle biti prekinute isporuke jeftinijeg ruskog gasa preko Turskog toka. Kratkoročni cilj je da se što pre nadomesti manjak od 500.000 do 700.000 tona sirove nafte i derivata. Najelegantnije bi bilo da Srbija otkupi ruski paket akcija u NIS-u, jer bi se time izbegli pravni sporovi s Moskvom, a možda bi u tom slučaju mogla da računa u na finansijsku podršku EU. Problem ostaje eventualno rusko „njet“, jer da je Gasprom to hteo, problem je mogao davno da bude rešen, pre nego što su sankcije i formalno stupile na snagu. Tim pre neophodna je brza diversifikacija uvoza derivata. Grčki Helenik petroleum bi mogao da pokrije 10 do 15 odsto, a mađarski MOL 10 do 20 odsto potreba, koje je do sada podmirivao NIS, jer te kompanije poseduju sopstvene rafinerije. Uz to, strateški imperativ je i povećanje obaveznih rezervi, koje su trenutno dovoljne za samo 20 do 30 na 90 dana, po EU standardima, za šta je potrebna investicija od 200 miliona evra.
U svojevrsnoj partiji šaha, od čijeg ishoda zavisi uredno snabdevanje naftnim derivatima i gasom, Srbija protiv sebe nema jednog, već tri rivala, Moskvu, Vašington i Brisel. Za nju bi i remi bio pobeda, jer u suprotnom prete nestašice i poskupljenje goriva, što bi moglo da uspori i kamione sa srpskom robom i fabrike koje je proizvode. Sve to cena je dugo podgrevane iluzije da se bez posledica beskonačno može balansirati između Istoka i Zapada.
Umesto što pokušava da uveri građane kako je Srbija žrtva geopolitike, bilo bi bolje da vlast shvati da je igrač koji još nije odigrao potez. I da ne očekuje da naše probleme rešavaju ni Moskva, ni Vašington, ni Brisel. Ako se vlast ne probudi sada, svi građani će se sutra probuditi u mraku
Brisel uslovljava korišćenje šest milijardi evra u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan ubrzanjem reformi, Moskva drži NIS kao svoj poslednji adut u regionu, Beograd ćuti, a vreme ističe. Ako tako i ostane 2026, nažalost, neće biti godina oporavka, već bi mogla postati godina još većeg kolapsa. Umesto što pokušava da uveri građane kako je Srbija žrtva geopolitike, bilo bi bolje da vlast shvati da je igrač koji još nije odigrao potez. I da ne očekuje da naše probleme rešavaju ni Moskva, ni Vašington, ni Brisel. Ako se vlast ne probudi sada, svi građani će se sutra probuditi u mraku, bez energenata neophodnih za normalan život.
