Anketna komisija za utvrđivanje odgovornosti za pad nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024, zaključila je da je država Srbija povredila pravo na život 17 svojih građana, od kojih je 16 preminulo. Država je odgovorna za to jer nije uspostavila pravni okvir koji bi sprečio ovakve rizike, što već godinama urušava standarde u građevinarstvu i sistematski u međunarodnim ugovorima ozbegava javne nabavke, što ukazuje na moguću korupciju, rekao je član Anektne komisije, profesor Pravnog fakulteta Tanasije Marinković, predstavljajući njen završni izveštaj na konferenciji za novinare 15. oktobra.
Republika Srbija propustila je da u celosti uspostavi zakonski i upravni okvir kojim se delotvorno sprečava ugrožavanje prava na život, a posebno da preduzme odgovarajuće regulatorne mere, prilagođene posebnostima predmetne aktivnosti poput gradnje i građevine kao opasne delatnosti i opasne stvari, s naročitim brigom za stepen mogućeg rizika po ljudske živote
Dan pre nego što će Anketna komisija svoj završni izveštaj predstaviti i u Evropskom parlamentu u Strazburu, Radar objavljuje autorski tekst u kom profesor Marinković detaljnije objašnjava propuste države, zbog čega je Anektna komisija zaključila da je urušavanje nadstrešnice posledica delovanja udružene kriminalne grupe i da postoje osnovi sumnje da se na čelu te kriminalne grupe nalazi predsednik Srbije, zbog čega je javno pozvao Tužilaštvo za organizovani kriminal da proširi istragu i da neke saradnike Aleksandra Vučića sasluša kao svedoke, a neke i kao osumnjičene.
Opasni radovi bez odgovarajućeg nadzora
Republika Srbija je provedila pravo na život u njegovom supstancijalnom aspektu i to:
1) Konstantnim snižavanjem građevinskih standarda u Zakonu o planiranju i izgradnji tokom niza godina, i izuzimanjem od primene Zakona o javnim nabavkama u Aneksu broj 2 Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Republike Srbije i Narodne Republike Kine (2013) i u Komercijalnom ugovoru o modernizaciji i rekonstrukciji mađarsko-srpske železničke veze (2018).
Time je Republika Srbija propustila da u celosti uspostavi zakonski i upravni okvir kojim se delotvorno sprečava ugrožavanje prava na život, a posebno da preduzme odgovarajuće regulatorne mere, prilagođene posebnostima predmetne aktivnosti poput gradnje i građevine kao opasne delatnosti i opasne stvari, s naročitim brigom za stepen mogućeg rizika po ljudske živote.
2) Zanemarivanjem Zakona o javnoj svojini, tokom niza godina, u vezi s obavezom održavanja zgrade Železničke stanice u Novom Sadu, Zakona o planiranju i izgradnji u vezi s pripremom i kontrolom tehničke dokumentacije koja se odnosi na modernizaciju i rekonstrukciju mađarsko-srpske železničke veze, a posebno u pogledu rekonstrukcije Železničke stanice u Novom Sadu, samom rekonstrukcijom i inspekcijskim nadzorom nad njom, kao i Zakona o javnim nabavkama, usled čega se ne može utvrditi da su izvođači, podizvođači i pod-podizvođači imali potrebne stručne kvalifikacije, kapacitete i licence za izvođenje radova (re)konstrukcije za koje su angažovani.
Time je Republika Srbija propustila da sprovede u delo one oblasti svog zakonskog i upravnog okvira kojima se teorijski delotvorno sprečava ugrožavanje prava na život a koje se odnose na licenciranje, uspostavljanje, rad i bezbednost aktivnosti, koje se smatraju za opasne delatnosti, kao i na nadzor nad njima, i da prinudi sve obveznike da preduzmu praktične mere kako bi pružili delotvornu zaštitu građanima čiji bi životi mogli biti ugroženi datim opasnostima.
3) Netransparentnim angažovanjem izvođača, podizvođača i pod-podizvođača koji su rekonstruisali Železničku stanicu u Novom Sadu, i nepoštovanjem nalazâ istraživačkih novinara i nevladinih organizacija u kojima se ukazivalo na građevinske i koruptivne probleme (a koji se dovode u vezu s predsednikom Republike, njegovim kabinetom i drugim visokim javnim funkcionerima) u pogledu modernizacije i rekonstrukcije mađarsko-srpske železničke veze, uključujući i Železničku stanicu u Novom Sadu, ili čak opstruiranjem rada tih novinara i organizacija, dok se istovremeno angažuju radiodifuzni servisi javni i privatni s nacionalnom frekvencijom u manipulisanju građanima Srbije kada je reč o kvalitetu i bezbednosti rekonstruisane Železničke stanice u Novom Sadu, sve suprotno Ustavu Republike Srbije, Zakonu o javnim nabavkama, Zakonu o javnom informisanju, Zakonu o elektronskim medijima, Zakonu o pristupanju informacijama od javnog značaja i Zakonu o sprečavanju korupcije.
Država je omogućila netransparentno angažovanje izvođača, podizvođača i pod-podizvođača koji su rekonstruisali Železničku stanicu u Novom Sadu, a odbijala je i da istraži sve navode o građevinskim i koruptivnim problemima, koji se dovode u vezu s predsednikom Republike, njegovim kabinetom i drugim visokim javnim funkcionerima
Time je Republika Srbija propustila da izvrši svoju pozitivnu obavezu da obezbedi pristup ključnim informacijama koje omogućavaju pojedincima da procene opasnosti po svoje zdravlje i život, obavezu koja, u kontekstu opasnih delatnosti kao što je građevinarstvo, obuhvata i dužnost pružanja takvih informacija.
Različiti tretman osumnjičenih
Republika Srbija je povredila pravo na život u njegovom proceduralnom aspektu:
1) Vođenjem tri različite javnotužilačke istrage – koje sprovode Više tužilaštvo u Novom Sadu, Više tužilaštvo u Beogradu (posebno odeljenje za borbu protiv korupcije) i Javno tužilaštvo za organizovani kriminal – od kojih je ona koju sprovodi Više tužilaštvo u Novom Sadu kompromitovana kontroverzama u vezi s veštačenjem uzroka urušavanja nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, ona koju sprovodi Više tužilaštvo u Beogradu direktno usmerena na ometanje pravde (do koje makar prividno pokušavaju da dođu druge dve istrage), dok ona koju sprovodi Tužilaštvo za organizovani kriminal propušta da ispita postojanje „organizovane kriminalne grupe“ (član 346 Krivičnog zakonika), za koju postoje osnovi sumnje da je organizuje predsednik Republike, da je oštetila Republiku Srbiju za oko 700 miliona evra i da je u srži lanca događaja koji su doveli do urušavanja nadstrešnice.
Poseban vid ometanja pravde jeste rasformiranje Udarne grupe Tužilaštva za organizovani kriminal, odnosno povlačenje saglasnosti državnih organa i agencija za učestvovanje njihovih stručnjaka u njoj. Time je Republika Srbija propustila: a) da utvrdi celokupnost okolnosti koje su dovele do nesrećnog događaja i sve nedostatke u funkcionisanju zakonskog i upravnog okvira; i, b) da utvrdi ko su državni službenici i organi vlasti koji su bili uključeni u lanac predmetnih događaja.
2) Određivanjem mera obezbeđivanja prisustva okrivljenih, pravljenjem razlikâ među njima koje se ne temelje na Zakoniku o krivičnom postupku, i koje mogu biti od značaja ne samo za nepristrasnost već i delotvornost istrage, tako što je u postupku koji vodi Više javno tužilaštvo u Novom Sadu deset osumnjičenih građevinskih inženjera pritvoreno, dvema javnim funkcionerkama, od kojih je jedna prvookrivljena u ovom predmetu, izrečena mera zabrane napuštanja stana, a drugookrivljenom, nekadašnjem ministru građevinarstva, omogućeno je da se brani sa slobode, dok je u postupku koji vodi Javno tužilaštvo za organizovani kriminal prvobitno za svih 13 okrivljenih određena mera zabrane napuštanja stana, da bi potom dvojici okrivljenih, suvlasniku i osnivaču preduzeća pod-podizvođačima radova na Železničkoj stanici u Novom Sadu, bilo omogućeno da se brane sa slobode.
Neprestano su pravdu ometali nosici najviših javnih funkcija i tabloidni elektronski mediji, iznošenjem neistina da je urušavanje nadstrešnice posledica terorističkog čina ili da je Naredba za sprovođenje istrage Tužilaštva za organizovani kriminal vid državnog udara
Time je Republika Srbija propustila da obezbedi pravičnu, sveobuhvatnu i nepristrasnu javnotužilačku istragu koja zadovoljava minimalne standarde efikasnosti i u kojoj postoje uslovi da se odrede mere za nesmetano vođenje krivičnog postupka kako nalažu potrebe pravde.
3) Tolerisanjem ili čak orkestriranjem govora mržnje, na kanalima s nacionalnom frekvencijom, protiv postupajućeg tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu, a posebno protiv glavnog tužioca Javnog tužilaštva za organizovani kriminal i sudije Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu, koja je odredila pritvor svim okrivljenima u postupku pred Tužilaštvom za organizovani kriminal. Ovome treba dodati i neprestano ometanje pravde nosilaca najviših javnih funkcija i tabloidnih elektronskih medija iznošenjem neistina da je urušavanje nadstrešnice posledica terorističkog čina ili da je Naredba za sprovođenje istrage Tužilaštva za organizovani kriminal vid državnog udara. Time, Republika Srbija nije uspela da obezbedi atmosferu u medijima i društvu u kojoj bi nadležni pravosudni organi mogli stručno, nepristrasno, odgovorno i bez straha da obavljaju svoju javnu funkciju.
Sutra: Autorski tekst članova Medijske potkomisije Dubravke Valić Nedeljković i Zorana Gavrilovića
