Četvrt veka pošto je od ruku pripadnika zloglasne Jedinice za specijalne operacije (JSO) izgubila poslednjeg predsednika socijalističke Srbije Ivana Stambolića, a potom i prvog demokratski izabranog predsednika vlade Zorana Đinđića, Srbija je dobila jedinicu upadljivo sličnog akronima – JZO, koja na ulicama Beograda teroriše građane u protestu. Formirana posle atentata na Đinđića zbog propusta u njegovom obezbeđenju kao uprava za zaštitu ličnosti od nekoliko stotina ljudi, pod vlašću bivših radikala prerasla je u samostalnu jedinicu, koja progoni, hapsi i zastrašuje protivnike režima.
Njen komandant, nekadašnji prodavac automobila i kontraobaveštajac, sada potpukovnik policije Marko Kričak izvan svakog nagoveštaja nadležnosti na intervencije protiv demonstranata, dovozi se superluksuznim crnim mercedesom brabus, vrednim više od pola miliona evra. Upravo onako kako od dolaska na vlast ovaj režim lojalnost u bezakonju nagrađuje novcem i privilegijama i onako kako se nesrećnim narodima istorijska tragedija uvek ponavlja kao farsa.
Ovaj skupoceni automobil, oduzet od prethodnog vlasnika tokom sudskog procesa, a koji je po svoj prilici Ministarstvo pravde dodelilo direkciji policije, danas predstavlja neku vrstu statusnog simbola u hijerarhiji neformalnog centra moći koji upravlja organizovanim nasiljem.
Ključna karika
Naime, prethodno je u ovom istom automobilu bio viđan Zlatibor Lončar poznat po svojim kumovskim vezama sa pripadnicima BIA i poslovnim poznanstvima sa pripadnicima zemunskog klana, a potom Aleksandar Vulin, što je bilo predmet burne skupštinske rasprave. Podsetimo, Vulin je tokom svog upravljanja Bezbednosno-informativnom agencijom u njoj oformio posebnu jedinicu za hapšenje, takozvanu 10. upravu za koju i dan-danas niko ne zna šta joj je svrha, sem otimanja farmera u protestu.
Kričak je unutar jedinice formirao takozvanu Antiterorističku grupu, u kojoj su svi oni koji učestvuju u akcijama kojima smo svedočili. Njih viđate kako otimaju ljude sa ulice, svedoči izvor Radara
Poslednju demonstraciju nezakonitog nasilja i postupanja JZO iskusili su građani ispred Vlade Srbije, ali i u drugim delovima grada, kada su se tokom protesta ispred prostorija gradskog odbora SNS, ali i Pravnog fakulteta, u dugoj koloni pojavljivala vozila ove jedinice, na čelu sa crnim brabusom, kojim je upravljao komandant Kričak. Tokom istih protesta 15. avgusta crni audi A8 kojim je upravljao Nenad Zafirović, jedan od rukovodilaca JZO, pratio je kolonu gađana u protestu koja se kretala od Novog Beograda do centra grada, ponovo izvan svakog zakonskog okvira delovanja JZO.
Ipak takvo „šire“ shvatanje nadležnosti je ono što se danas traži, a zbog bliskosti sa vrhom vlasti i poslovima obezbeđenja institucija JZO je postala ključna karika u rukovođenju nasiljem, najpre na beogradskim ulicama. Naime, budući da su u Beogradu sve ključne institucije, u njemu su sada prema saznanjima Radara, koncentrisane bitno jače snage aparata represije, formalnog i neformalnog.
Tako je polovina kraljevačkog i novosadskog odreda žandarmerije tokom većeg dela tekućeg meseca bila pridružena onom beogradskom, čineći tako već ozloglašenu batinašku brigadu policije sa Banovog brda. Nad njima, svedoče izvori Radara, kontrolu ima JZO kao operativna jedinica u civilu, u direktnoj (i nelegalnoj) koordinaciji sa političkim vrhom.
Prema izvorima našeg nedeljnika, unutar same jedinice koja je poslednjih godina narasla na 1.300 ljudi oformljena je posebna grupa, koja se prethodnih nedelja mogli videti na ulicama Beograda kako hapsi i prebija.
O rastu uticaja JZO govori i činjenica da je ova jedinica preuzela deo posla obezbeđenja Ambasade SAD u Srbiji, što je do sada bio domen isključivo Specijalne antiterorističke jedinice
„Jedan deo ljudi iz Jedinice, a posebno oni sa dugogodišnjim stažom koji poznaju zakonske okvire, suprotstavio se na indirektan način zahtevajući pismene naloge za ovakva očigledno nezakonita postupanja, koja su pravdana navodnim ugrožavanjem bezbednosti pripadnika Vlade“, govori izvor Radara koji insistira na anonimnosti. „To je Krička primoralo da unutar jedinice formira takozvanu Antiterorističku grupu – ATG, u kojoj su sada svi oni koji učestvuju u akcijama kojima smo svi svedočili. To je nekih 150-200 ljudi. Njih viđate kako otimaju ljude sa ulice.“
Policajci ili kriminalci
O rastu uticaja JZO svedoči i činjenica da je ova jedinica preuzela deo posla obezbeđenja Ambasade SAD u Srbiji, što je do sada bio domen isključivo Specijalne antiterorističke jedinice SAJ, ali i nauralgična tačka vrha vlasti, baš kao što je ambivalentan i njen odnos sa Amerikom.
„Naši policajci, čak i po fizičkom izgledu, tetovažama, ophođenju, sve više liče na kriminalce, a komandir te jedinice Marko Kričak spada u domen psihijatrije, sudeći po načinu na koji je zlostavljao mlade ljude koji su bili privedeni u tu garažu Vlade Srbije“, govori za Radar advokat Aleksandar Olenik, zastupnik jednog od studenata koje je u Vladu Srbije privodila JZO. „To je za pet nivoa gore od svega što smo do sada imali. Ja bih u slučaju da se on nađe pred sudom kao optuženi, a nadamo se da će do toga doći, prvo tražio psihijatrijsko veštačenje da vidimo šta je sa tim čovekom, pa onda da vidimo da li je sposoban za suđenje, jer u svedočenju jednog od ljudi koji su bili tamo zatočeni, u jednom trenutku mu je krenula pena na usta.“
Sagovornik Radara podvlači da je teško razumeti razloge za lomljenje telefona svim uhapšenima jer preko njih policija može da dobije skoro dve trećine tragova za potvrdu nekog krivičnog dela.
„To je isto neobjašnjivo ponašanje, odnosno možda su oni znali da tu nema nikakvog krivičnog dela pa su to radili kao neki vid odmazde. Ono čime su se oni tog dana bavili je teror i to državni jer je sve bilo usmereno na to da se ljudima utera strah. Ne postoji policijska logika u onome što oni rade. Svakoj ženskoj osobi koju je privela JZO prećeno je silovanjem. To je dakle bezumno uterivanje straha batinama, javnim poniženjem“, kaže Olenik.
Ne postoji policijska logika u onome što oni rade. Svakoj ženskoj osobi koju je privela JZO prećeno je silovanjem. To je, dakle, bezumno uterivanje straha
Aleksandar Olenik
Inače, bezbednost najviših funkcionera vlasti, poput Aleksandra Vučića i sprečavanje nebrojenih atentata na njega, posredno spada u delokrug rada Pete uprave BIA (kontraobaveštajna zaštita) u kojoj je Kričak bio zaposlen pre sadašnje pozicije u MUP, u vreme dok je na njenom čelu bio Goran Colić. Colić je čovek koji je postao poznat kao bezbednjak koji je viđen prilikom predaje Darka Šarića, ali i koordinator navijačkih grupa koje su učestvovale u razbijanju demonstracija 2023.
„Svaki čas je prijavljivan potencijalni atentat, da bi se pokazalo da iza svega toga nema ničega sem praznih priča“, govori izvor Radara, nekadašnji pripadnik službe bezbednosti. „Najčešće bi se time bavila Peta uprava, iako je poznato da se za pravu istragu, ukoliko se ista želela, mogao mnogo efikasnije upotrebiti Beogradski centar BIA. Naravno, onda bi se otkrilo da od svega toga nema ništa, osim propagande.“
Strah i moć
Posle prelaska u MUP zajedno sa Bratislavom Gašićem i Kričkom, Colić se kratko zadržao na mestu pomoćnika direktora policije. Nakon Gašićevog odlaska na mesto ministra odbrane, vraćen je u BIA na mesto generalnog inspektora, protokolarnu funkciju, praktično bez ovlašćenja. Kričak se, zahvaljujući vezama sa vrhom režima, ali i volji da se uključuje u najneobičnije zadatke, zadržao i napredovao u MUP. Izvori Radara navode da se pored već poznatih upotreba JZO, sasvim izvan ovlašćenja o zaštiti objekata i štićenih ličnosti, poput hapšenja kosovskih policajaca na administrativnoj liniji sa Kosovom ili migranata u jednoj od novopazarskih džamija, uključivao i u druge poduhvate koji su imali za cilj direktnu, ali ne i legalnu zaštitu interesa predstavnika vlasti.
Ipak da napredovanje u službi ima svoju cenu, postalo je izgleda jasno i samom Kričku. Ugledni beogradski advokat Nikola Lakić objavio je na društvenim mrežama da mu je komandant JZO, dajući iskaz na suđenju pred jednim od beogradskih sudova, delovao kao uplašena i nesigurna osoba, čiji je misaoni proces prilično otežan. U pomenutom iskazu čiji je deo Lakić objavio na društvenoj mreži Iks, stoji da je Kričak pred sudom rekao da „oseća kao da se crta meta na čelu njemu i njegovoj porodici“, te da se zbog emisije koja je prikazana na jednoj od televizija oseća uznemireno i ugroženo. Možda ne bi bilo zgoreg da se komandant Kričak tog osećaja ugroženosti i uznemirenosti priseti pre nego što ponovo odluči da zbog napredovanja u službi prekrši zakon, jer strah, kao i moć, ume lako da promeni stranu.
