Kad siđete s vlasti – za vek, dva – koliko imate nameru da vladate, ne brinem za vaše zanimanje. Bićete vidovita Vanga, ili onaj Ljubiša koji je, tokom devedesetih, svoja predviđanja počinjao rečenicom – javlja mi se! Pred svaki protest koji organizuju studenti i građani, njihov plan javlja vam se – u minut. Sve znate šta će se događati. Po našoj proceni, oko petnaest do devet, do petnaest do deset očekujte početak nasilja, ali spremni smo – poručili ste građanima putem vaših medija pred Vidovdan. Prvo ćemo malo da ih pustimo, oni će da nas gađaju, da nas napadaju, mi ćemo da ćutimo… Počeće onda da lome i da uništavaju grad… Mi ćemo opet da ćutimo. Nećemo reagovati, da građani Srbije doooobro vide – ko su blokaderi i kako izgleda ta njihova obojena revolucija. Eeee, onda, kad to građani širom zemlje vide i kad se uvere u ovo što pričam mesecima, krenućemo u odlučnu akciju. Napašćemo huligane svim silama i sve ćemo ih pohapsiti –pretili ste sa ekrana pred naš nacionalni i verski praznik.
I bi tako – ali drugačije. Po Bibliji, u Prvoj Mojsijevoj knjizi, u poglavlju broj jedan, piše: I stvori Bog svod, i rastavi vodu pod svodom od vode nad svodom. A po vašem zakonu – vi od sebe stvoriste boga i rastaviste narod pod vama od naroda nad vama… Neki vole da ih gazite, neki ne pristaju.
Zastrašivanje građana
Stotine hiljada građana, na poziv studenata, protestovalo je na Vidovdan protiv vas. Nakon završetka protesta, većina je krenula svojim kućama, s transparentima i pištaljkama. Sprečili su ih u tome kordoni policije, pod punom ratnom opremom. Mnogi zamaskirani i bez ikakvog obeležja na uniformi.
Zašto ste mirne proteste pretvorili u horor sliku? Zašto ste od mirnih građana napravili huligane, kad nijednim gestom na zbornom mestu, na Slaviji, a ni kasnije, na ulicama, ništa ružno nisu uradili? Zašto ste u Ćacilendu štitili ljude sumnjivog morala, koje ste do juče hapsili, pa ih oslobađali, ne objašnjavajući svoje nelogične postupke, a sve pod plaštom ćacija koje štitite, a koje niko ne napada? Vi napadate i mlade i stare, kad vam se suprotstave. Na nervnoj bazi kupujete najskuplje trešnje, čime se hvalite, jedući ih na radnom mestu, pred kamerama. Time iritirate većinu građana, koji jedva sastavljaju kraj s krajem, pa trešnje može samo da sanja.
Zašto ste u Ćacilendu štitili ljude sumnjivog morala, koje ste do juče hapsili, pa ih oslobađali, ne objašnjavajući svoje nelogične postupke, a sve pod plaštom ćacija koje štitite, a koje niko ne napada? Vi napadate i mlade i stare, kad vam se suprotstave
Da li su kordoni na beogradskim ulicama bili zaista policija, ili neko ko to nije a naučen je da udara bez milosti, u ime vaše želje – da ne omanete u svojoj proceni? Da se ono što vam se pred Vidovdan javilo i ostvari. Meni se javlja da je bilo baš tako. Sa policijom koja nosi uniforme, više crne nego plave – svesno ste zastrašivali građane. Izgledali su kao crni gavrani, koji po ulicama jure nevine ptiće, dok vi ponosno klikćete. Čemu ste se radovali? Već sutradan, svi su bili ponovo na ulicama.
Doveli ste u Beograd, iz cele zemlje, one najbrutalnije – da tuku i stare i mlade. Kad ne mogu palicama, onda hamerima – gas do daske. Na veliku žalost vašeg saradnika, koji zaključuje da svi koji su se pred naletom teških policijskih vozila sklonili, a nisu legli pod točkove, nisu spremni ni da ginu za svoje ideale. Da! Tu morbidariju izjavio je vaš ostrašćeni navijač, član vaše stranke. Kad on bude pokazao da je spreman da gine za vas, kad on legne pod točkove zahuktalog hamera, poučeni njegovim primerom iskazivanja rodoljublja, možda legnemo i mi za ideale naših mladih. I mame, i tate, i bake, i deke… Nek svi izginemo, ako je to cena da naša deca i unuci žive u mirnoj zemlji. U zemlji bez vas. Ali, pre toga, neka nam vaš odani saradnik svojim primerom to pokaže.
Sloboda i otpor
Umesto da siđete s vlasti, kad jasno vidite da vas većina neće i da podršku plaćate, vi izvirujete iz šatora u Ćacilendu i po ko zna koji put proglašavate pobedu. Dokle narod da farbate? Dokle šarene laži narodu da pričate? Obojenu revoluciju – kako je nazivate, vi u stvari izvodite. Jer, vi narod svim bojama mažete.
Te večeri, među ljude koji su bili na protestu, ubacili ste provokatore sa bakljama i kamenicama. Vaša proverena taktika. Većina građana se nije upecala. Neki nisu skapirali o čemu se radi, pa su u toj gužvi premlaćeni i pohapšeni. Te noći i bukvalno ste opravdali značenje Vidovdana – sloboda, otpor tuđinu, negovanje patriotizma, nacionalnog bića, viteštva i herojstva… Sve ono što piše u knjigama, vi ste pokazali na ulicama Beograda. Studenti i građani koji ih podržavaju, za koje tvrdite da su srpski neprijatelji, završili su u Urgentnom i u zatvoru. A, vi ste s najcrnjim slojem društva sedeli u šatoru. Uz nekoliko studenata koje ste uvukli u svoje prljave igre, bili ste vitezovi, heroji… Pružili ste otpor tuđinu – nacistima, kako nazivate studente u blokadi, i zemlji ste doneli slobodu. I sve to, uz batinaše koje ste angažovali – da naši protiv naših ratuju, bez uplitanja Turaka. Usred Beograda, vodila se Kosovska bitka. Od Kralja Milana, preko Kneza Miloša, pa do Kosovske ulice, gde je granica vaše novoustanovljene Ćacilend države. Naša cela istorija izlistana je u toj noći crnih gavrana – simbolima naših vladara kroz vekove, čija imena su u nazivu ulica glavnog grada. Svi su se u grobu prevrtali i naricali, jer je brat udario na brata, da biste vi bili pobednik.
Umesto da siđete s vlasti, kad jasno vidite da vas većina neće i da podršku plaćate, vi izvirujete iz šatora u Ćacilendu i po ko zna koji put proglašavate pobedu. Dokle narod da farbate? Dokle šarene laži narodu da pričate? Obojenu revoluciju – kako je nazivate, vi u stvari izvodite. Jer, vi narod svim bojama mažete
Koliko je tih obojenih revolucija bilo od novembra? Koliko puta ste pobedili? Pet, osam, deset…?
Pobeđujete svaki put iznova. Ali, posle svake vaše pobede, slede vaše lične greške. Osveta nacistima – u vidu hapšenja i primene nedozvoljene sile – uz vaše zdušno odobravanje. Umesto da cveće koje boji njihovu revoluciju uvene, svaki put kad napravite faul nikne novo – još živopisnije… Vi sadite seme zla, sa željom da se narod međusobno ubija. Zahvaljujući pameti mladih, iz tog vašeg zlog semena niče najlepša cvetna bašta, prepuna ljubavi i razumevanja – za ljude svih političkih opredeljenja i vera. Tu je vaša nemoć najvidljivija.
Bez te konačne pobede, nema ni vaše najavljene knjige. Bilo je mnogo datuma, krajnji je bio Vidovdan. Baš ovaj – u kojem se sve jasno videlo, iako je pod belim šatorima bio mrkli mrak. U Ćacilendu, te praznične večeri, uz pesmu godine bola, godine tuge – koju ste s pajtašima pevali – stavili ste konačno tačku, misleći da je kraj. Sutradan, kad je trebalo da vaš bestseler krene u štampu, krenule su nove blokade. Predvodili su ih naši mirni nacisti, koje su nemilosrdno prebijali i hapsili vaši rodoljubi u uniformi… Ne, nisu to bili policajci. Većini policajaca svi građani su isti. I ne kriju se iza fantomki. Lica onih koji se kriju, vi dobro znate. Nama – nacistima i huliganima su nepoznata.
I zato – udri jače, manijače…Najjače što znaš…
