Te subotnje večeri, 28. novembra 1959. na Trgu Croci u Palermu radnici su užurbano dovozili bagere oko parka koji je vodio ka raskošnoj Ville Deliella izgrađenoj u stilu secesije, 1909. godine, po zamisli arhitekte Ernesta Basilea. Komšiluk koji je krenuo u večernju šetnju je u čudu posmatrao gomilanje bučne mehanizacije oko svog omiljenog parka.
Mafijaškim bosovima se ovaj prostor jako dopadao.
Tokom savezničkog bombardovanja Sicilije, bez domova je ostalo 14000 ljudi. Seosko stanovništvo se masovno selilo u grad. Vlada u Rimu je obilno subvencionisala izgradnju novih stanova u Palermu a mafija videla priliku za odličnu zaradu. U Palermu su već duže vreme neki ljudi bili iznad zakona. Mafija je vladala preko korumpiranih političara a bili su važni samo zakoni Cosa Nostre.
Zanemarljivo malo primitivnih, bahatih mafijaških političara iz Palerma je ikada procesuirano. Narušavanje kulturne baštine nije se smatralo zločinom. Ipak Vito Ciancimino bio je prvi političar kome je dokazana direktna sprega sa mafijom
Korumpirano Gradsko veće Palerma je lako svojinu Engleskog vrta preimenovalo iz javne u privatnu i skinulo mu zaštitu. Ipak, postojao je mali problem. Lepotica iz doba secesije bi za „srećnu novu 1960. godinu“ dobila zakonsku zaštitu kao svi objekti u Palermu stariji od 50 godina. I ta novembarska noć je bila poslednji trenutak da Ville Deliella bude sravljena sa zemljom. Šok građana Palerma bio je potpun. Nisu ni stigli da se okupe i organizuju proteste.
Pod okriljem noći „kompletni idioti“ iz mafije su izveli bagere. Zvuči poznato?
Skupoceni nameštaj i majolika iz Ville Deliella završili su narednih dana kao plen lopova na buvljacima. Vila je postala simbol decenijskog urbanističkog stradanja Palerma poznatog kao „Il sacco di Palermo“ („Pljačka Palerma“).
***
Ako iz pravca Via Roma u Palermu prolazite centralnom turističkom ulicom Via Vittorio Emanuele, vrlo brzo ćete sa desne strane ulice naići na NO MAFIA memorijal. Ako ste radoznali kao autor filma „Vidimo se u čitulji“ biće to prilika da saznate mnogo toga o istoriji sicilijanske mafije.
Imao sam sreću da ovog juna prođem tuda u vreme vođene, multimedijalne ture prilikom koje vas ubace u pravi mafijaški podrum sa dinamitom, buradima i spravama za mučenje. Tamo vas sa raznih televizijskih ekrana izbombarduju desetinama arhivskih snimaka i informacija o viševekovnom ratu Sicilijanaca sa mafijom. Srušena su mi neka predubeđenja koje sam imao, uvideo sam i faktografske greške aktera „Čitulje“.
Sudija Đuzepe Falkone nije ubijen sa „tonu dinamita“ kako je u filmu tvrdio Kristijan Golubović. Dinamita je bilo oko 400 kilograma. Sve ostalo, uključujući uništen autoput, kao i nestvaran ukupan broj žrtava mafije kroz decenije je zastrašujuće i bolno istinit. Koreni mafije sežu do srednjeg veka, a borba protiv Cosa Nostre je pravi maraton koji je trenutno utihnuo ali u svesti Sicilijanaca ova opasnost nikada neće proći. I zato oni imaju potrebu da ovakvim memorijalom stalno podsećaju i sebe i turiste na pritajeno zlo svoje istorije.
Istorijskom ironijom ta aprilska noć 2016. u Hercegovačkoj ulici u Beogradu izgledala je gotovo identično kao novembarska noć u Palermu 1959. kada je stradanjem Vile Deliella otpočela mafijaška pljačka Palerma
Ipak, pod utiscima prilika u mojoj domovini, na mene je ubedljivo najjači i najbizarniji utisak ostavila upravo epizoda poznata kao „Pljačka Palerma“. Od svih žrtava mafije najviše empatije imao sam prema jednom parku i jednoj vili – Ville Deliella od koje su ostale samo razglednice. Valjda zato što sam se setio da će i od onoga što smo do skora u Beogradu zvali Starim savskim mostom ostati samo požutele razglednice.
„Palermo je lep, učinimo ga još lepšim!“, bila je krilatica novopečenih mafijaških bogataša koji su promenili izgled grada.
Zvuči poznato?
U propratnoj dokumentaciji pisalo je da treba „napustiti, stare, sramotne načine gradnje“. Mislilo se na vile, crkve i palate. Mafijaška estetika nije videla ništa u dometima istorijskih lepotica. Remek-dela secesije su rušena bez milosti a umesto njih građeni brutalistički kvartovi i bulevari.
Kvalitet gradnje je bio užasan, ugrađivalo se na svakom koraku i na prevaru zgrtali milioni. Nastajale su su višespratnice, škole, bolnice i mostovi izgrađene od „neojačanog betona“ koji je sadržao mnogo peska i vode a malo cementa. Za deset godina grad je potpuno unakažen. Šut od rušenja i građevinski materijal odlagani su na obalu, uzrokujući zagađenje plaža, od kojih su mnoge i danas nedostupne kupačima.
Zidovi su se mrvili, balkoni otpadali, padale nadstrešnice.
Ko god bi video vezu mafije i politike bio je optuživan za neprijatelja Sicilije. Mafijaška strategija je bila i ostala: negiranje postojanja mafije.
Zvuči poznato?
O ovom vremenu ostalo je jedno izuzetno filmsko svedočanstvo koje i danas deluje snažno. To je film „Ruke nad gradom“ („Le manni sulla cita“) Frančeska Rosija iz 1963. Politička drama s Rodom Stajgerom u glavnoj ulozi kao na tacni izlaže pogubne posledice koruptivne hobotnice kojom mafija i politika dave Siciliju
***
Vito Ciancimino, mafijaš iz nasilnog klana Korleone, ime je čoveka koga će istorija pamtiti kao „ubicu Palerma“. Bio je većnik za javne radove, operativac koji je uz demohriščanskog gradonačelnika Salvu Limu sproveo ovaj zločinački plan. Samo u jednoj noći, izdato je 3000 građevinskih dozvola potpuno anomimnim penzionerima bez prihoda koji su bili paravan za građevinsku mafiju. Fiktivne firme, pranje ogromnog keša koji je dolazio od trgovine heroinom u SAD.
Zvuči poznato?
Na kraju svoje zločinačke misije Ciancimino je 1970. kratko uspeo da postane i gradonačelnik Palerma. Demohrišćani, koji su u sprezi sa mafijom vladali Italijom sve do devedestih godina bili su otvoreno korumpirana stranka. Njihov šef i trostruki premijer Italije Đulijano Andreoti umro je na slobodi iako je osuđen na 24 godine zatvora zbog dokazanog političkog ubistva.
Sam Ciancimino je bio brutalno iskren, smatrao je da „mito jednostavno pripada Demohriščanskoj stranci“. „Ako imamo 40% glasova, pripada nam i 40% građevinskih ugovora. Italija ne bi mogla da funkcioniše bez mita“, govorio je „To je kao da automobilu pokušate da skinete jedan točak“
Zvuči poznato?
Vito Ciancimino bi, da je živ i na slobodi, sa svojim saradnicima sada stajao mirno u Beogradu i hvatao beleške od “kompletnih idiota”. Toliko je ta priča uznapredovala
Zanemarljivo malo primitivnih, bahatih mafijaških političara iz Palerma je ikada procesuirano. Narušavanje kulturne baštine nije se smatralo zločinom. Ipak Vito Ciancimino bio je prvi političar kome je dokazana direktna sprega sa mafijom. Uhapšen je 1984. godine nakon svedočenja mafijaškog prebega Tommasa Buscette. Optužen je za nezakonito dodeljivanje ugovora o javnim radovima u vrednosti od 400 miliona dolara, mafijašku zaveru, prevaru i proneveru. Otkriveno mu je ogromno bogatstvo pod izmišljenim imenima u kanadskim bankama. Povezan je sa najozlogašenijim mafijašima iz klana Korleone u njegovom rodnom gradu, Salvatoreom Rinom i Bernardom Provenzanom. 2001. godine zbog narušenog zdravlja počeo je da izdržava udobnu kaznu kučnog pritvora. Imao je šofera i išao u šoping sve do srčanog udara godinu dana kasnije. Opljačkanom imovinom koja je ostala netaknuta nastavio je da raspolaže njegov sin, kontroverzni biznismen.
Zvuči poznato?
Ko vam u Srbiji najviše liči na Vita Ciancimina, mafijaškog gradskog urbanistu koji je opljačkao dušu Palerma? Kojoj političkoj partiji je korupcija normalna kao vazduh koji udišemo? Ko betonira naše parkove i šume i zatvara poglede sa prozora zgrada? Ko gleda kako umiru neimarske, dorćolske i senjačke lepotice s početka dvadesetog veka i kada je potrebno pogura malo da se uruše? Zašto većina investitora misli da je igranje fudbala za Crvenu zvezdu najbolja kvalifikacija za viziju budućnosti grada, a huligansko navijanje za isti klub ultimativna ulaznica za dobijanje građevinskih poslova? Zašto je loptanje u bazenu najbolja preporuka za prekrajanje kružnih tokova i podizanje spomenika kvislinzima? Ko diluje s „neojačanim betonom” I “osiromašenim asfaltom”? Ko je ekspert za “legalizovanje vazduha” još nezapočetih zgrada? Ko je doktorirao ignorisanje nalaza građevinske inspekcije i “prekoračenje spratnosti”?
A sve što je otišlo dođavola padom nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu počelo je jednostavnim pitanjem: “Ko je rušio u Savamali?”
Istorijskom ironijom ta aprilska noć 2016. u Hercegovačkoj ulici u Beogradu izgledala je gotovo identično kao novembarska noć u Palermu 1959. kada je stradanjem Vile Deliella otpočela mafijaška pljačka Palerma.
Ironijom sudbine jedino na tom mestu u Palermu nikada ništa nije izgrađeno. Pritisnuti kulturom turobnih sećanja, gradske vlasti ovde godinama najavljuju Muzej secesije a kada se izbori približe aktuelizuje se ideja da bi Vile Deliella trebalo rekonstruisati.
Ipak, ružni parking i autoperionica su sve što sada stoji na mestu vrta i vile kojima se grad ponosio. Mafija prezire secesiju.
Vito Ciancimino bi, da je živ i na slobodi, sa svojim saradnicima sada stajao mirno u Beogradu i hvatao beleške od “kompletnih idiota”. Toliko je ta priča uznapredovala.
