Ne bi trebalo isključiti mogućnost da je Aleksandar Vučić zapamtio imena svih 434 građana Kosjerića upisanih na biračkom mestu 25 („Elan“) na kome će u utorak 1. jula biti ponovljeni lokalni izbori prethodno održani 8. juna. I da je, pride, izučio izveštaje o njihovim potrebama i slabim tačkama, zahvaljujući kojima bi možda bilo moguće uticati na predstojeće izražavanje biračke volje.
Ogroman ulog
Ulog je ogroman – u slučaju da opozicija, koja je na tom mestu pobedila i na junskom glasanju, dodatno popravi rezultat i osvoji ona 52 glasa koliko joj fali u ukupnom zbiru, poraz SNS bio bi prilično dramatičan. I mogao bi imati dalekosežne posledice po već narušeni rejting, oslonjen na imidž pobednika.
Tačnije bi, zapravo, bilo reći da bi debakl vlasti bio skoro isti kakav je već zabeležen na junskom glasanju, samo bi ga bilo mnogo teže propagandno zakamuflirati, ukoliko bi konačni ishod jasno pokazao da je na referendumskom glasanju opozicija dobila više odbornika.
Kosjerićki ujedinjeni opozicionari 1. jul dočekuju uvereni u mogućnost pobede, a u prilog tom optimizmu mogla bi da govori i potreba vlasti da umanji odziv zakazivanjem glasanja za radni dan
I bez toga, izbori u Kosjeriću (a dobrim delom i u Zaječaru, gde postizborna bitka ima drugačiji tok) već su pokazali da je gubitak naprednjačke moći toliki da im ni maksimalna zloupotreba državnih resursa, udružena sa brojnim manipulacijama i pritiscima, više nije dovoljna za pobedu nad građanima koje je ujedinio bes.
A pokazali su i još nešto, što je primetila pravnica Sofija Mandić u tekstu „Čudo u Kosjeriću“ objavljenom na Peščaniku. Odluka troje sudija Višeg suda u Užicu da primene zakon i nalože ponavljanje izbora na biračkom mestu na kome je glasala osoba koja nije upisana u birački spisak pokazala je, tvrdi, da se „nešto menja u društvu, pa i među sudijama“. Tu, za aktuelne srpske uslove sasvim optimističnu tvrdnju, ona potkrepljuje podsećanjem da je isto tročlano sudijsko veće nepuna dva meseca ranije odbilo žalbu birača iz Kosjerića koji je tvrdio da je manjinska lista „Ruska stranka – Srbija u BRIKSU! – Slobodan Nikolić“ predstavljala izigravanje propisa o kandidovanju nacionalnih manjina i nije naložilo izbornoj komisiji da ispita okolnosti pod kojima je lista proglašena.
U snagu društvenih promena veruju i kosjerićki ujedinjeni opozicionari, koji 1. jul dočekuju uvereni u mogućnost pobede, iako bi se moglo pomisliti da fokusiranje celog državnog aparata na ponašanje malog broja ljudi ne ostavlja mnogo prostora za ishod koji ne zadovoljava interese naprednjaka. U prilog opozicionom optimizmu mogla bi da govori i potreba vlasti da umanji odziv time što je glasanje zakazano za radni dan, a možda čak i najava Aleksandra Vučića da će dan nakon izbora predstaviti „dokaze“ o pokušaju „blokadera“ da pokradu rezultate lokalnih izbora u Kosjeriću, data uz kategoričnu tvrdnju da u tom gradu neće doći do promene izbornog rezultata.
Na spornom biračkom mestu 8. juna opoziciona lista osvojila je 220, a SNS 125 glasova, a u opozicionim krugovima govori se o „rezervoaru“ od oko 80 građana koji nisu glasali 8. juna. Prema ukupnim preliminarnim rezultatima za taj grad, lista vlasti osvojila je 3.686 glasova (49,23 odsto, odnosno 14 mandata), a lista „Ujedinjeni za Kosjerić“ 3.635 glasova (48,54 posto, što je 13 mandata). Treća lista koja je učestvovala na izborima, lista Ruske stranke, osvojila je 48 glasova, odnosno 0,64 odsto i ostala ispod cenzusa.
Teška bitka za Zaječar
Prema izveštaju posmatračke misije Crta, izborni dan u Kosjeriću nije bio ni slobodan ni pošten, a još gore je bilo u Zaječaru, gde „rezultat ne odražava volju građana zato što su na čak 19 odsto biračkih mesta zabeleženi teški oblici nepravilnosti“.
Opoziciona lista „Promena u koju verujemo“ u Zaječaru je podnela 71 prigovor, Gradska izborna komisija ih je sve odbila, ali je Viši sud u tom gradu usvojio žalbu opozicije koja se odnosi na biračko mesto 13 i poništio rešenje GIK
Tamošnja opoziciona lista „Promena u koju verujemo“ podnela je 71 prigovor, Gradska izborna komisija ih je sve odbila, ali je Viši sud u tom gradu 20. juna usvojio žalbu opozicije koja se odnosi na biračko mesto 13 i poništio rešenje GIK. Od objavljivanja presude, GIK ima 10 dana da odlučuje o prigovorima. Ukoliko ih opet odbije, postoji ponovo pravo žalbe sudu, a u tom slučaju, konačnu odluku doneće Viši sud u Zaječaru.
Bitka je za opoziciju teža nego u Kosjeriću: prema preliminarnim rezultatima glasanja od 8. juna, najviše glasova u Zaječaru osvojila je lista SNS – 47, 13 posto (27 odborničkih mandata). Lista Promena u koju verujemo dobila je 34,23 odsto glasova (19 mandata), a takođe opoziciona lista Ujedinjeni za spas Zaječara 7,58 odsto glasova (četiri mandata). Posebnu zanimljivost izbora u Zaječaru predstavlja činjenica da su socijalisti ostali ispod cenzusa. Rejting u Kosjeriću im je ostao neutvrđen, jer su nastupili na listi SNS (uz standardne satelite SDPS, PUPS, PS i SNP).
