U senci uzurpacije bioskopa Dvorane Kulturnog centra Beograda, koji su 18. februara zauzeli članovi neformalne skupine Kultura u blokadi, tekle su dve izložbe u ovoj ustanovi. O jednoj smo pisali, Dnevniku diskontinuiteta Nine Todorović, u Likovnoj galeriji, dok drugu, Obnavljanje smisla Šejme Fere, Saše Stojanovića i Marije Tasić, promovisanu u Galeriji Poodrom, sada posmatramo.
Postavkom crteža, kolaža, fotografija, objekata i video radova, to troje umetnika predložilo je publici da „svoje živote ne vezuju za robovlasnički sistem države, te da izađu iz tog kaveza i organizuju se po načelima društvene solidarnosti”, kako kaže Stojanović. Tako će se osvestiti da im život ne zavisi od bilo kakve vlasti, već od vlastitih kapaciteta za samoodrživost u kreaciji.
“Verujući da umetnici i naučnici moraju biti neka vrsta konstruktivnih buntovnika koji tragaju za alternativama dominantnom poretku, Fere, Stojanović i Tasić žele da preispitaju moguće strategije otpora u trenutnim uslovima neizvesnosti i nesigurnosti“, o izložbi kaže kustos Vladimir Bjeličić. Tako izložbeni prostor postaje laboratorija, gde medijaciju istovremeno vrše i autori i posetioci. Tačka njihovog susreta je ekološka problematika, sa možda i najvidljivijim posledicama kapitalističke proizvodnje.
Šta bi sa naukom?
„Ova izložba je za sada jedino mesto na kome se govori protiv izgradnje nuklearne elektrane u Srbiji”, Stojanović referiše na jedan od svojih crteža. Kroz performanse (snimljene), umetnik spočitava i tehnologiju koja nas je otuđila i međusobno, i od produkata svoga rada. “Religiozni ljudi zaboravili su boga, dok političari sa svojim poslodavcima tajkunima, neguju isključivo kapital i profit”, Stojanović poručuje. U atmosferi stalne zabave i spektakla, usamljenom i uplašenom čoveku ponuđeno je sve osim mogućnosti izbora, on poentira.
„Iz osećaja da živimo u društvu koje je izgubilo svoj integritet, kroz prisustvo na ovoj izložbi ukazujem na odsustvo humanističkog aspekta nauke u današnjem vremenu“, dodaje Marija Tasić. „Srbija je, nažalost, kolonija i još nas razni intelektualci uveravaju da je to dobro i da treba da uživamo status zlatnog doba u kojem navodno živimo. Naučnici za malo komfora prodaju svoje dostojanstvo, na šta je prvi upozoravao fizičar Fred Hojl, pa ga je to koštalo Nobelove nagrade“, Tasić zapaža.
Hojlova rečenica, ispisana u galeriji, tvrdi da „ako nauku hranite velikim novcem, ona postaje troma i debela“, a lišena etike, pa se svodi „na skupu metodologiju, čije se posledice ne razmatraju“, kako ova autorka navodi. „Za savremene materijalističke naučnike, planine, šume, mora, vazduh i livade su prirodni resursi, a ne staništa naših evolucionih rođaka bakterija, virusa, insekata, biljaka i životinja“, ona ističe.
Apsurd današnjice
Za Šejmu Fere polazište je bila „opšta situacija obojena nesigurnošću, represijom, ugroženom slobodom i prostorom za izražavanje”. Taj nemir i pokušaj izlaska iz trpnog stanja, ona je prenela u instalaciju, kolaže i animirane forme- gifove. Krećući iz pozicije žene-umetnice, ona se poigrala apsurdnim aspektima društva, kao i poplavom slika u potrošačkoj kulturi. Metodom slobodnih asocijacija, kao i kontrasnim odnosima reči i fotografija u ograničenom prostoru, Fere stvara “zbrku pukotina, fragmenata i slojeva”, čime pokazuje da je sistem otvoren, i da se vrednost dobija kroz upotrebu.
Organizujući i radionicu kolaža u Artget galeriji, trenutno van izložbene funkcije, Fere je sprovela feminističku akciju, dajući svoje “besplatno bogatstvo” – sakupljene publikacije, papire, materijale, alate. Ponešto su poneli i sami polaznici, pa su zajednički radovi umnožavani na fotokopir-mašini, kako se pravi fanzin, kao novo mesto komunikacije.
Ljudi u fokusu
U opisanu avanturu, troje umetnika ušlo je još 2023, inspirisani naučnim istraživanjima o proizvodnji energenata od otpada iz fabrika voćnih sokova, koje je sprovela Tasićeva. Kao ekspertkinja za biogoriva i tehnologiju „0 otpada“, tada je pravila dizel od tropa jagoda koji kada motor radi, miriše na voće. “I ne zagađuje prirodu”, Fere apostrofira.
Kako se situacija usložnjavala u međuvremenu, od ekoloških intriga, fokus troje umetnika proširio se na šira socijalna zbivanja, povlačeći nove radove “u duhu aktuelnih gibanja”, kako Fere navodi. Nadajući se da se ovo videlo i „čulo“ na njihovoj izložbi, kako ističe za Radar.
