Tokom petnaestominutne tišine u Vlasotincu, jedna gledateljka Pinka, Hepija i Prve (tako se predstavila) ispoljila je svu mržnju prema mladima i sav bes koji se u njoj nakupio od početka studentskih blokada, a na primedbu novinara da su to ipak naša deca, besno je uzvratila: „Da je moje, odrekla bih ga se.“ I nema sumnje da bi, baš kao što nema sumnje da nije jedina koja tako misli. Nažalost, premijer Miloš Vučević, najmoćniji čovek u ovoj zemlji koji je po važećim zakonima direktno zadužen da sanira takav jaz u društvu, ostao je uskraćen za ovu informaciju jer prezire „tajkunske medije“, pa ih kao takve i ne gleda. Zbog toga je neopterećen činjeničnim stanjem otišao na Prvu i servirao bajku da u društvu nema nikakvih podela, a da se laž o njima „fabrikuje“ na društvenim mrežama.
„Na tome se radi strateški, pravi se utisak o dubokim podelama u društvu. To se radi da bi se sve zaustavilo, osporilo, poništilo. Ne mislim da su takve podele u realnom životu, manje su podele među ljudima nego što se prikazuje na društvenim mrežama iako ima podela u smislu da ne mislimo svi na isti način“, objasnio je Vučević.
Dakle, na društvenim mrežama a ne u stvarnom životu su se tukli poslanici vlasti i opozicije dok je Milenko Jovanov pljuvao? U virtualnom a ne stvarnom prostoru su se pojavili oni koji su protiv litijuma? Ili da probamo sa najupečatljivijim trenutkom verovatno u celokupnoj a ne samo novijoj istoriji – u „realnom životu“ se nije dogodila novogodišnja noć u kojoj je jedan deo građana đuskao na trgovima i cičao uz petarde i vatromet, a drugi u tišini odavao počast preminulima?
Ipak, za one naivne koji se dezinformišu na društvenim mrežama, upriličio je umirujuću priču i topli savet za izlazak iz zablude da postoji podeljeno društvo ili bilo šta što bi moglo da se tretira kao društvena kriza, mimo dijagnoze koju je već dao – da mala grupa pravi veliku gužvu. Obratio se roditeljima srednjoškolaca, tretirajući ih kao blago zaostale: „Posebno molim roditelje maturanata, i to ih molim kao roditelj, pa tek onda kao predsednik Vlade, nemojte da vas neko zloupotrebi u nekim političkim igrama, pošto ćete vaša deca i vi biti odgovorni za upis na fakultete sutra i za sudbinu i karijeru vašeg deteta. Pustite političke igre i rasprave na društvenim mrežama, vrlo brzo ćemo doći do pripreme za prijemne ispite i odluke države da li ćemo imati državnu maturu ili ponovo prijemne ispite na fakultetima. Pa kako vas to pitanje ne interesuje? To treba da bude pitanje, a ne da se bavite visokom politikom, hoće li ili neće biti prelazne vlade, a neće biti, i ko će smenjivati direktore škola… Pustite to.“
Pustite gluposti poput pada nadstrešnice, 15 ili 1.555 mrtvih, zloupotrebe BIA, pretnji Kobrama, najavljivanja otkaza „neposlušnima“ i divljanja SNS batinaša nad svakim ko se usudi da pita da li korupcija ubija, već se zamislite nad suštinskim problemom – matura ili prijemni, šta ćemo sad?
Dakle, pustite gluposti poput pada nadstrešnice, 15 ili 1.555 mrtvih, zloupotrebe BIA, pretnji Kobrama, najavljivanja otkaza „neposlušnima“ i divljanja SNS batinaša nad svakim ko se usudi da pita da li korupcija ubija, već se zamislite nad suštinskim problemom – matura ili prijemni, šta ćemo sad? A da njegova očinska briga ide i šire od fundamentalnog problema forme mature demonstrirao je stavom da „škole moraju da rade, a fakulteti kako budu želeli“, ali da smatra da bi bilo fer da omoguće polaganje ispita onima koji to žele, ili da vrate školarine onima koji su platili. Nije mu palo na pamet da doda da bi takođe bilo fer i da oni koji su platili i završili studije dobiju posao u javnoj službi čak iako nisu članovi SNS-a, ali se nekako dosetio da veoma ozbiljno zapreti u nepodeljenoj Srbiji onom delu koji ne kliče njegovoj stranci. Uz upozorenje da je vreme da se svi uozbilje, poentirao je: „I nemojte da budete u zanosu nekakve revolucije, pa da se setite čuvene sintagme da revolucija ‘jede‘ svoju decu“.
Ukoliko je mislio na pravo značenje pomenute sintagme formulisano nakon Francuske revolucije i seče glava njenih učesnika, onda nam to poruka deluje monstruoznije i od samog pada nadstrešnice, a i od svega što je bilo ko iz SNS-a do sada pripretio ili poželeo da uradi „nepodeljenom delu“ Srbije. Jedina misao koja bi mogla da nas uteši je da baš i nije tačno znao šta je izgovorio imajući u vidu njegovo skromno znanje. Ipak se radi o čoveku koji je pre samo nekoliko dana „šireći srpsko jedinstvo“ na proslavi godišnjice Republike Srpske recitovao „Moju otadžbinu“ Alekse Šantića uz tvrdnju da izgovara stihove Đure Jakšića.
Uz pomoć nebeske sile
Ali samo delimično da uteši – nesporno je da imamo premijera kome je prva asocijacija na pobunu učenika i studenata da će nepodobna deca na kraju biti „pojedena“. Takođe je nesporno da imamo premijera koji patriotske pesme recituje u zemlji iz koje uvozi birače, dok u zemlji koja bi trebalo da bude njegova grmi: „U Srbiji neće biti obojene revolucije i vlast će se menjati samo i isključivo na izborima (sa već pomenutim uvezenim biračima). To je moja ključna poruka. Neće biti nikakve privremene vlade – ne postoji nikakva zemaljska i nebeska sila koja bi nas naterala na to“.
Prizivanje nebeskih sila u nepodeljenoj Srbiji samo zbog trača koji postoji na društvenim mrežama?!
Pre će biti da Vučević ovih dana ili laže samog sebe ili laže nas, imajući u vidu da je i sam dao sve od sebe da između njegovih i ne njegovih građana podigne Kineski zid. Ne samo da su Srbi u RS bolji od Srba u Srbiji, već su i na Kosovu jedini pravi Srbi oni koji su deo Srpske liste. Ostale može da vređa koliko god želi, pa i to čini: „Kurti nema problema sa drugim takozvanim srpskim strankama koje učestvuju na izborima, kažem takozvanim, zato što su na kasi kod istog Kurtija i on drži daljinski upravljač za te kvazisrpske, ili tobože srpske stranke i srpske liderčiće.“
Takođe, može da prezire i sindikalne vođe, pa da tokom pregovora sa prosvetnim sindikatima licitira hoće li pobediti on ili oni, ali može i da traži njihovu zabranu kao u slučaju sindikata u vojsci i MUP-u, uz obrazloženje da su oni najveća glupost, jer je vojska tu da brani državu i narod, a ne da joj sindikalci određuju gde će i kako vojnik da „zalegne“. A može i da očajava nad podelama u društvu kada njemu odgovara: „Ono što ostavlja gorak ukus jeste ta podela koja je urađena među decom, đacima, roditeljima, profesorima, to nikada niko nije radio. A u gimnaziji u Novom Sadu imaju drvo srama kao novogodišnju jelku (valjda u dvorištu a ne na društvenim mrežama), gde kače slike profesora koji ih nisu podržali, sa najgorim porukama.“
Ali, u duhu funkcije koju obavlja nudi i rešenje za krizu, koje po njegovom mišljenju nema: „Taj koji misli da pokaže neki prkos ili inat, moram da vam kažem, tu će država da pokaže da funkcioniše i da postoji.“
Autoritet premijera smo imali priliku da vidimo tokom sednice Vlade kojoj je navodno predsedavao i na koju je navodno pozvao Vučića koji ga je odmah demantovao i saopštio da je lično zahtevao da bude pozvan. Na njoj je Vučević ne samo statirao već je bio i džak za udaranje
Da li Miloš Vučević vidi ili ne vidi podele i da li će pretiti „državom“, moglo bi kao u prethodnih 12 godina da se gurne u stranu i da kažemo kako je on, kao i svi ostali naprednjaci, u svemu tome nebitan – piončić koga Aleksandar Vučić vuče prema sopstvenim potrebama. Uostalom, to smo pre samo nedelju dana imali priliku da vidimo tokom sednice Vlade kojoj je navodno predsedavao i na koju je navodno pozvao Vučića koji ga je odmah demantovao i saopštio da je lično zahtevao da bude pozvan. Na njoj je Vučević ne samo statirao već je bio i džak za udaranje, ukoren jer ne ume da predsedava i jer ne kontroliše svoje ministre kada uzimaju reč, a samim tim mu ne omogućava da on bude apsolutno jedini koji će govoriti tokom cele sednice.
Međutim, on jeste bitan – predsednik je najveće stranke i nalazi se na najvišoj državnoj poziciji. I kao takav je dužan da ne produbljuje društvene podele tako što će na sednici njegove vlade dozvoliti da neko ko ima samo protokolarna ovlašćenja gazi i ponižava njegove ministre, pa i njega lično. To je posao institucije na čije se čelo stavio i ako to ne uviđa onda bi morao i da oslušne šta su zahtevi studenata i šta je ono što mu poručuju – radi svoj posao, a ako nemaš kičmu oni će ti je dati.
