Deset dana bilo je potrebno pobunjenicima da se od grada Idliba na severozapadu probiju auto-putem do glavnog grada Damaska i zauzmu ga. Nekadašnja povezanost Hajat tahrir al Šama sa Al kaidom i Islamskom državom u Iraku, izaziva zabrinutost onih koji poznaju situaciju na Bliskom istoku, iako se ta organizacija rebrendirala, odnosno odbacila džihadistički diskurs. Pobunjeničke frakcije predvodio je Hajat tahrir al Šam, čiji je vođa Abu Muhamed al Golani, sunitski musliman pravog imena Ahmad al-Šara, uz koga je i Sirijska nacionalna armija (finansira i podržava Turska), kao i grupacija Sirijske demokratske snage (finansira i podržava Amerika) – u kojoj su Kurdi i druge grupe. O očekivanjima Sirijaca nakon promena, za Radar je govorio Muhamed Hadž Ibrahim, ambasador Sirije u Beogradu.
Promene koje su zadesile Siriju za ceo svet izgledaju brze i iznenađujuće. Da li su i za vas tako izgledale?
Dozvolite mi da prvo čestitam sirijskom narodu na revoluciji protiv straha, torture, protiv represije koju je primenjivao prethodni režima. Ono što se desilo je volja sirijskog naroda za promenom. Ovo je počelo pre 14 godina. Verujemo da se patnja sirijskog naroda povećavala iz godine u godinu. Na kraju krajeva, režim bi se srušio, ali niko nije znao kada. Ono što se desilo bilo je ubrzanim putem, jer je ceo sirijski narod, od početka, kada je Alepo oslobođen, pokazao svim gradovima da sloboda dolazi. Svi oni su pozdravili pokret za svrgavanje režima. Iako neki analitičari kažu da je promena brza, verujemo da ju je volja Sirijaca učinila brzom.
Ne verujem da bi libijski scenario bio primenljiv na Siriju. Jer Sirija je kosmopolitska, imamo stanovnike svih etničkih grupa i sada kada su se oslobodili straha i represije, neće prihvatiti nikoga ko će vladati njima kao do sada
Na promene se može gledati kao na svojevrsno zaokruživanje takozvanog Arapskog proleća. Promene koje su svojevremeno zadesile Libiju, donele su nove nemire. Da li era posle Asada može da podseća na eru posle Gadafija? Može li se izbeći libijski scenario?
Ne mislim da bi takav scenario bio primenjiv na Siriju. Jer Sirija je kosmopolitska, imamo stanovnike svih etničkih grupa i sada kada su se oslobodili straha i represije, oni neće prihvatiti nikoga ko će vladati njima kao do sada. Hajat tahrir al Šam je izašao sa porukom tolerancije i to ne od dana kada su oslobodili Damask, već od dana kada su krenuli u obračun sa prethodnim režimom. Počelo je u Alepu kada su otišli u crkvu kod sveštenika i rekli da mogu da žive kao i do sada i niko se neće mešati. To šalje vrlo jasnu poruku da će tolerancija, jednakost i pravda prevagnuti u izgradnji nove Sirije. Iako je gospodin Ahmad al-Šara to istakao mnogo puta – zajedno, bez isključivanja bilo koje partije, sektora sirijske zajednice, svi ćemo biti deo izgradnje nove Sirije o kojoj svi sanjaju, jer je za 54 godine bila pod ogromnim pritiskom. Niko nije mogao da izrazi svoje stavove – verujem da imamo bolju budućnost i ne može se porediti naša situacija sa libijskom.
Šta je, po vašem mišljenju, dovelo do pada režima Bašara al Asada? Represija, korupcija ili je presudno bilo odbacivanje od strane saveznika, Irana i Rusije?
Sirijski narod već 54 godine živi pod represijom i režim se oglušio o potrebe naroda, iako je bilo ranije poziva arapskih i regionalnih zemalja da se uvede bilo koja politička promena. Sirijski narod jako teško živi, stopa nezaposlenosti je velika, proširile su se bolesti, da ne govorim o gladovanju, 90 posto Sirijaca živi na ivici siromaštva. Sve to zajedno je dovelo do pada Asadovog režima. Oglušio se o savete svojih saveznika, što je i dovelo do toga da ga oni napuste.
Iz Irana smo čuli da se dešavanja u Siriji njih mnogo ne tiču i da je gubitak čelnika Hezbolaha za njih teži udarac nego pad Asada
Kako razumete ponašanje Rusije, koja isprva nije reagovala, a zatim mu dala politički azil u Moskvi? Šta će biti sa ruskim bazama na sirijskoj teritoriji?
Rusija je podržala režim u oktobru 2015. godine, kada je vojno intervenisala u Siriji. Nemam precizne informacije, ali mislim da su ruski vojni analitičari videli da je pad Asadovog režima neminovan, pa nisu pružili nikakvu pomoć. Takođe, Rusija je više zabrinuta oko situacije u Ukrajini, pa je Sirija sekundarno pitanje. Mi trenutno imamo tranzicionu vladu, a nova regularna će odlučiti o sudbini ruskih vojnih baza, naravno, prema volji sirijskog naroda.
Da li bi Hajat tahrir al Šam uveo radikalne islamske zakone, odnosno može li Sirija ostati sekularna pod novim režimom? Al Šam je na američkoj listi terorističkih organizacija.
Vođa Al Šama je bio jasan kada je izjavio da se gradi Sirija koja će da obuhvati sve manjine, sve religije – Sirija koja će se graditi na osnovu tolerancije, stoga ne mislim da će Sirija da se pretvori u islamsku radikalnu državu. Ona je poznata po umerenom islamu koji je tolerantan prema svima. Zakonodavna komisija pisaće zakon koji će biti predložen narodu na glasanje. Ta će komisija obuhvatiti sve manjine u Siriji.
Ne mislim da će se Sirija pretvoriti u islamsku radikalnu državu. Ona je poznata po umerenom islamu, koji je tolerantan prema svima
Da li je izostala reakcija Irana zbog već napetih odnosa sa Izraelom, s kojim se obračunava preko Hezbolaha? Može li sve to zajedno doprineti izbijanju građanskog rata?
Iran je vojno izgubio mnogo u Libanu, odnosno u porazima Hezbolaha. Iz Irana smo čuli da se dešavanja u Siriji njih mnogo ne tiču i da je gubitak čelnika Hezbolaha za njih teži udarac nego pad Asada. Iran je u proteklom vremenu primio dosta udaraca i želi da sačuva svoje interese, jačinu i uticaj u regionu. Što se tiče građanskog rata, ne verujem da će izbiti jer sirijski narod to odbija. Odbija podelu na osnovu bilo kakvih frakcija, etničkih manjina ili grupa – svi Sirijci hoće ujedinjenu Siriju koja živi slobodno i mirno. Onaj koji je to usadio među Sirijce je i pao.
