Vladavina dinastije Al Asad Sirijom, duga 53 godine, završena je u nedelju, kada su u Damask kopnom ušle pobunjeničke trupe, a vazduhom odatle pobegao predsednik Bašar al Asad. Nije poznato gde je svrgnuti predsednik, pa ni da li je živ, jer se njegovom avionu nakon poletanja izgubio trag. U Damasku je haotično, kao što je red u ovakvim prilikama, pa svetski mediji poput Rojtersa i Gardijana izveštavaju i o hiljadama koje slave slobodu i o građanima koji imaju konkretnije ciljeve od slobode, pa odnose nameštaj iz predsedničke palate El Ravda.
Uloga svetskih slila
Građanski rat u Siriji, započet 2011. godine protestima protiv režima Bašara al Asada, jedan je od najkrvavijih ratova savremene istorije. U njemu je poginulo najmanje 600.000 ljudi, polovinom civila, a van zemlje je pobeglo osam do deset puta više stanovnika, prema podacima UNHCR, agencije Ujedinjenih nacija za pomoć izbeglicama. Pobuna protiv vlasti vremenom se razvila u neobjašnjivo kompleksan sukob, u kome su učestvovale stotine oružanih formacija, uz direktnu ili posrednu podršku skoro svake svetske sile koja je za takvo nešto sposobna. I Sjedinjene Američke Države i Rusija, i zemlje Evropske unije i Iran, i Velika Britanija i Kanada i Australija i zalivske monarhije i Turska – svako od njih je doprineo. Nakon brojnih preokreta linije fronta su se stabilizovale, i tako su izgledale čak i krajem novembra, kada je režim Asadovih imao kontrolu nad većim delom zemlje.
Ekonomija je propadala, ljudima je goli opstanak postajao sve teži. Vojnici i policajci su navodno napuštali pozicije, predavali oružje i bežali pred pobunjeničkom ofanzivom, piše Al Džazira
Posle trinaest godina pucnjave ta se varljiva stabilnost srušila za dvanaest dana. Dvadeset sedmog novembra pobunjenička koalicija predvođena pokretom Hajat tahrir el Šam (HTŠ) – koji je godinama kontrolisao provinciju Idlib na severozapadu zemlje – pokrenula je iznenadnu ofanzivu prema Alepu, jednom od najvećih sirijskih gradova. Napadu se pridružila i susedna Sirijska nacionalna armija, to jest kolekcija lokalnih oružanih grupa koje podržava Turska. Alep, Hama, Homs, gradovi na putu ka jugu, ka Damasku, padali su pred HTŠ i saveznicima brzinom koja je, čine se, iznenadila sve spoljne aktere. Pred samim Damaskom nije bilo gotovo nikakvog otpora.
Kratko objašnjenje ekspresnog kolapsa režima Bašara al Asada moglo bi da se nađe u tome što su njegovi najvažniji saveznici imali važnija posla. Moskva je zauzeta u Ukrajini. Teheran je zauzet na raznim frontovima, uključujući tu i unutrašnje. Hezbolah je ozbiljno stradao pod izraelskim udarima, pokušava da se sabere u svom glavnom uporištu, Libanu, i nema vremena za sporedne scene. Posle trinaestogodišnjeg rata ni prilike u samoj Siriji nisu takve da bi čoveka motivisale da pogine u službi režima.
„Ekonomija je propadala, ljudima je goli opstanak postajao sve teži. Vojnici i policajci su navodno napuštali pozicije, predavali oružje i bežali pred pobunjeničkom ofanzivom“, zapisala je u nedelju Al Džazira.
Ko su pobunjenici koji su zbacili Asada
Hajat tahrir el Šam ili Organizacija za oslobođenje Levanta u malome ilustruje šta se sve u Siriji od 2011. zbivalo. U prethodnoj inkarnaciji taj je pokret bio poznat kao Front el Nusra, i sarađivao je sa Al Kaidom. Godine 2016. je prekinuo tu vezu i promenio ime. Već sledeće godine je ratovao i protiv Al Kaide i protiv Islamske države, što je važno znati kako čovek ne bi pomislio da islamistički pokreti imaju jedinstven cilj. Nemaju ga, kao što ga nemaju ni bilo koje druge dve organizacije u Siriji. Od kada je ovladao provincijom Idlib, a pogotovo od početka ofanzive, HTŠ je – primećuju brojni svetski mediji – uložio nešto truda da islamističke korene potisne u drugi plan, i da istakne zastavu sirijskog nacionalizma. Nije baš izvesno da je u tome uspeo.
Glavna žrtva su Sirijci, koji će nastaviti da pate – bilo pod Asadom, bilo pod borcima Fronta el Nusra. Asad je ratni zločinac, ali ni pobunjenici koji su sarađivali sa Al Kaidom nisu ništa drugo nego zločinci
Omar el Katib
„Ovo nije fudbalska utakmica u kojoj treba da podržavamo jedan tim protiv drugog, već hronična tragedija. Glavna žrtva su Sirijci, koji će nastaviti da pate – bilo pod Asadom, bilo pod borcima Fronta el Nusra. Bašar al Asad je ratni zločinac, ali ni pobunjenici koji su sarađivali sa Al Kaidom nisu ništa drugo nego zločinci. Neki od njih imaju ekstremistička uverenja koja su pretnja sirijskoj grupnoj i etničkoj raznolikosti“, rekao je u nedelju za izraelski Harec Omar el Katib, protivnik Asadovog režima, izbeglica u Francuskoj.
El Katib smatra da će pobunjenici gurnuti Siriju u etnički građanski rat, gori od onog koji je zahvatio Irak nakon pada režima Sadama Huseina. Siriji nedostaje skoro svega, ali oružanih formacija svih boja, rekosmo već, ima napretek.