Egzodus iskusnih operativaca iz Beogradskog centra BIA koji je koincidirao sa instaliranjem Aleksandra Vulina na njeno čelo, nastavljen pod njegovim naslednikom Tomislavom Radovanovićem, dovršava se pod novim stranačkim šefom ove agencije, Vladimirom Orlićem. Naime, poslednjih nedelja i meseci Bezbednosno-informativnu agenciju napustilo je više rukovodilaca, istini za volju, na veoma različite načine, i sa sasvim različitim motivima. Sagovornici Radara ističu da iz BIA svojom odlukom odlaze poslednji preostali profesionalci, dok je prisilno napuštaju oni kojima u njoj nikada nije ni bilo mesto, a posao su dobili po stranačkoj liniji tokom poslednje decenije. Istovremeno, vlast nastavlja da odvaja sve više novca za ovu službu koja završava svoju regresiju u partijsku policiju, posvećenu u potpunosti i jedino zaštiti interesa vladajuće stranke.
Odavanje tajni narko-kartelu i hapšenja
Tako je u nedavno usvojenom budžetu Republike Srbije za BIA opredeljeno 9,8 milijardi dinara odnosno oko 84 miliona evra, što je povećanje od gotovo čak 15 miliona evra u odnosu na prethodnu godinu. Ovolika suma novca je prema javno iznesenom, „ekspertskom mišljenju“ predsednika Srbije Aleksandra Vučića – previše mala, dok upućeni sagovornici Radara svedoče da on odlazi na nabavku opreme za praćenje, ili specijalizovanih softvera za nadzor mobilnih telefona poput programa Pegaz ili Predator. Ali, novac ne može da zameni ljude, pogotovo iskusne profesionalce.
Kako iz pouzdanih izvora saznaje Radar, pre nešto više od mesec dana u hodnicima zgrade u Kraljice Ane na Banjičkom visu, snažno je odjeknula neočekivana vest da je nekadašnji zamenik načelnika Pete uprave BIA, Marko Božović, podneo ostavku zbog namere da rad nastavi u privatnom sektoru.
Božović je inače važio za jednog od najiskusnijih ljudi u čitavoj agenciji, sa dve i po decenije staža i u punoj profesionalnoj snazi. Peta uprava BIA bavi se kontraobaveštajnom zaštitom same agencije ali i najvažnijih državnih institucija, pa se često posmatra kao „služba u službi“ u koju dolaze najbolji radnici agencije, posle godina iskustva u operativnom radu. Ipak juna prošle godine, do javnosti je stigla informacija da je uhapšena Dušica Jovanović, zaposlena u pomenutoj Petoj upravi, optužena da je tajne informacije predavala jednom od crnogorskih narko-kartela.
Pre dve nedelje uhapšen je i Branislav Pavlović, zamenik načelnika uprave za tehniku BIA, i čovek od poverenja ranijeg direktora, Bratislava Gašića. Pavlović, koji je posao dobio kao IT stručnjak, sumnjiči se za prevare u proračunu internet saobraćaja, čime je sebi pribavljao veliku materijalnu dobit.
Pre dve nedelje uhapšen je Branislav Pavlović, zamenik načelnika uprave za tehniku BIA, i čovek od poverenja ranijeg direktora, Bratislava Gašića. Pavlović, koji je posao dobio kao IT stručnjak, sumnjiči se za prevare u proračunu internet saobraćaja, čime je sebi pribavljao veliku materijalnu dobit
Kuriozitet je da je Pavlović jedini od „Gašićevih ljudi“ koji se posle kratkotrajnog boravka u MUP Srbije (u pratnji bivšeg šefa), vratio u BIA, na višu poziciju od one na kojoj je bio. Pavlović je inače najviše rangirani aktivni radnik BIA koji je uhapšen još od vremena Radeta Markovića i kraja devedesetih godina, kada su se dogodile najveće zloupotrebe službe bezbednosti i likvidacije političkih protivnika režima. Goran Colić koji je takođe važio za čoveka bliskog Gašiću i nekadašnji načelnik pomenute Pete uprave, takođe se vratio u BIA, ali na mesto internog kontrolora, praktično protokolarnu funkciju, bez značajnih ovlašćenja.
Vladimir Orlić, kao čovek iz drugog ešalona SNS koji se dokazao u nadvikivanju sa opozicionim poslanicima, i lojalnošću stranačkom šefu, sigurno neće imati svoje ljude u BIA i značajan uticaj na njen rad, što je bio slučaj i sa nekadašnjim v. d. direktora BIA Tomislavom Radovanovićem, koji je sada zamenik direktora. U toj konstelaciji najmoćnija figura Bezbednosno-informativne agencije ostaje Marko Parezanović, sveprisutni šef operative, javnosti poznat po javnom nastupu u kome je kao najveću pretnju bezbednosti države izdvojio nevladine organizacije.
Parezanović je inače doktorirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu sa tezom Politički prevrat: moderan pristup, a oni koji ga poznaju ukazuju da je reč o čoveku velikih, čak i političkih ambicija. U svetlu te ocene vredi pomenuti da su pre nekoliko meseci Večernje novosti objavile hvalospev njegovom liku i delu u kome se posebno ističe informacija da je Parezanovićevim radom sačuvan život aktuelnog, „uvek ugroženog“, predsednika republike.
Prijem bez provera
Paralelno sa odlaskom iskusnih ljudi, odvija se prijem „novih kadrova“. Sagovornik Radara, dugogodišnji radnik službe bezbednosti, koji je želeo da ostane anoniman, svedoči da je često reč o osobama koje u normalnim okolnostima ne bi prošle osnovnu, a kamoli potpunu bezbednosnu proveru:
„Primaju se na posao ljudi koji su osuđivani i ne bi smeli da se približe zgradi BIA, a ne da u njoj rade. Ne mogu da pronađem razumevanje ni za one koji znaju šta je njihov posao, a pristaju da rade to što rade“, govori sagovornik Radara. „Praćenje opozicionih lidera i istraživačkih novinara nije njihov posao. Bezbednosna služba ne treba da istražuje ko je pisao grafite protiv predsednika. Njihova obaveza je da brane državu, ne vladajuću stranku.“
Praćenje opozicionih lidera i istraživačkih novinara nije posao BIA. Bezbednosna služba ne treba da istražuje ko je pisao grafite protiv predsednika. Njihova obaveza je da brane državu, ne vladajuću stranku, kaže dugogodišnji radnik službe bezbednosti koji je želeo da ostane anoniman
Član parlamentarnog odbora za kontrolu službi bezbednosti Miroslav Aleksić u razgovoru za Radar naglašava da ovo telo nadležno za nadzor nad radom bezbednosnih službi taj posao ne radi.
„Tokom čitavog ovog saziva Skupštine održane su ukupno tri sednice Odbora za kontrolu službi bezbednosti, od kojih je jedna bila konstitutivna. Preostale dve bile su protokolarnog tipa.“
Aleksić ističe da nikakvog nadzora nad radom BIA nema, jer je Skupština uzurpirana, što se jasno videlo na poslednjoj sednici koja je okončana incidentima.
„Sa kolegama iz opozicije podneo sam zahtev za održavanje sednice odbora gde je trebalo da analiziramo ponašanje i postupanje policije i bezbednosnih službi tokom protesta u Novom Sadu. Iako u poslovniku jasno piše da se sednica odbora mora održati ukoliko je zatraži trećina poslanika, dobili smo odgovor od predsednika odbora (Igor Bečić) da on to neće učiniti, jer smatra da nema potrebe za to. Sistem je postavljen tako da više nema nikakve kontrole nad bezbednosnim službama, koje, to je u ovom trenutku potpuno jasno, štite kriminal i protivustavno delovanje izvršne vlasti. Mimo svojih ovlašćenja oni proganjaju poljoprivrednike, studente i svakog ko se politički suprotstavlja ovom režimu. Sa druge strane, te službe ne rade ono što je njihov posao – zaštita države i građana Srbije.“
Iako je jedna od retkih dobrih praksi prethodnih saziva Skupštine Srbije (pre 2012. godine) bila da se mesto predsednika Odbora za kontrolu službi bezbednosti prepušta opoziciji, od dolaska SNS na vlast ona je zaboravljena i – ukinuta. Aleksić podvlači da su sednice ovog odbora zatvorene za javnost i da njegovi članovi imaju obavezu da poverljive informacije ne dele ni sa kim, ali da oni nikakve konkretne informacije i ne dobijaju:
„Sve se svodi na čist protokol. Najviše što su uradili u tom smislu je da organizuju turističke ture za članove odbora zgradama BIA, ili VBA, koji tamo odlaze da vide kako one izgledaju. Službe bezbednosti štite samo režim Aleksandra Vučića a ne državu i to je potpuno jasno. Budžet je sve veći, a nepostojanje kontrole nad radom tih službi je apsolutno.“
Legalizovanje kriminala
Sagovornik Radara podseća da je jedna od informacija koje su zahtevane i izveštaj o privođenju Zlatka Kokanovića i Nebojše Petkovića povodom protesta protiv iskopavanja litijuma i postupanju BIA. Odgovor koji su dobili sadržao je lakonsku ocenu da su ta privođenja u skladu sa zakonom:
„BIA je potpuno kriminalizovana. To je legalizovana kriminalna grupa. Oni su kapuljaši, ljudi sa maskama, oni koji hapse poljoprivrednike, studente i profesore. Gledamo reprizu najgoreg doba Miloševićeve vladavine, kada je Služba bezbednosti ubijala. Sledeća faza ovakve uzurpacije je da službe bezbednosti počnu da fizički uklanjaju lidere opozicije. To je, nažalost, nešto što možemo da očekujemo u narednom periodu“, zaključuje Aleksić.
Gledamo reprizu najgoreg doba Miloševićeve vladavine, kada je Služba bezbednosti ubijala. Sledeća faza ovakve uzurpacije je da službe počnu da fizički uklanjaju lidere opozicije
Miroslav Aleksić
Promenom imena nekadašnjeg Resora državne bezbednosti i smenama rukovodilaca koji su učestvovali u političkim likvidacijama u kratkotrajnom vremenskom periodu između 2001. i 2003, država je pokušala da reformiše ovu službu, pokazalo se bezuspešno.
