Nema toliko velike nadstrešnice da bi se pod njom sakrili svi oni koji su odgovorni za tragediju u Novom Sadu. Nažalost, kao što smo navikli, od svake odgovornosti aboliraće ih beskonačno odlaganje, uz vladajući princip nekažnjivosti naprednjačkog sveta. Barem tako je bilo do sada u desetinama tragedija i stotinama afera tokom vladavine dinastije AV.
Setimo se samo pada vojnog helikoptera, kada su u Surčinu šest ljudi i jedna beba izgubili život samo zato da bi dva ministra uradila selfi u cilju sticanja političkih poena. Ili, nesreće na naplatnoj rampi Doljevac koju je izazvala persona kodnog imena Vazduplohov, a žrtva je bila Stanika Gligorijević. Ili,starijeg vodnika prve klase Dejana Stojkovića, koji je preminuo pod sumnjivim okolnostima 24. juna 2021. godine tokom izvođenja vojne vežbe na Pešterskoj visoravni. Njegova smrt nikada nije rasvetljena. Sahranjen je bez vojnih počasti iako je poginuo na radnom zadatku. Sve su to nesreće koje su mogle biti izbegnute da je postojao minimum odgovornosti. I da je bilo istinske volje da se zaustavi pošast po Srbiju pogubne naprednjačke vladavine.
Oprobana strategija
Kad god se dogode tragedije, strategija naprednjaka uvek je ista: skrenuti pažnju sa suštine, uspavati pozornost građana ubacivanjem izmišljotina, od kojih je uvek aktuelna navodna ugroženost predsednika. Nije trebalo čekati dugo pa da se oglasi Darko Glišić, Vučićev kum sa Uba, glavni operativac SNS-a. Povod njegovom vapaju je navodni poziv na ubistvo srpskog predsednika na hrvatskom radiju.
Kad god se dogode tragedije, strategija naprednjaka uvek je ista: skrenuti pažnju sa suštine, uspavati pozornost građana ubacivanjem izmišljotina, od kojih je uvek aktuelna navodna ugroženost predsednika. Nije trebalo čekati dugo pa da se oglasi Darko Glišić, Vučićev kum sa Uba, glavni operativac SNS-a
„Jednom fašisti, zauvek fašisti!“, baca fatvu ministar Glišić, i poziva ni manje ni više nego na prekid diplomatskih odnosa sa Hrvatskom, „sa tim Hitlerovim čedom“, kako je imenovao susednu državu, i zatražio javno izvinjenje za predsednika Republike Srbije.
Kakva rokada! Darkov poklič: „Jednom fašisti, zauvek fašisti!“ sasvim dobro pristaje na domaćem terenu aktuelnoj vlasti. I nema tog hrvatskog radija koji može indukovati toliko mržnje kao što to već trinaest godina čini glavni vinovnik tragedija u Srbiji – Aleksandar Vučić.
Tačka ključanja
Međutim, nesreća, zapravo zločin u Novom Sadu, koji je ugasio 14 života, dešava se u trenutku kada Srbija počinje da ključa. Puca polako po svim šavovima. Voda još uvek nije provrila, ali tačka vrenja sasvim je blizu. Mislim, verujem, nadam se da ovog puta građani neće moći da zaborave zločin, i da se neće sve završiti na negodovanju i protestima. I da će se u samicama svojih glava probuditi svi oni koji još uvek imaju natruhe zdravog razuma, i zapitati se da li je ovo što živimo život? Ili je košmar, koji je postao naša normalnost? Sa svakom nesrećom, koja je mogla biti izbegnuta da smo država, a ne poljana gde vladaju nedoučeni nesposobnjakovići kriminogene provinijencije, plaćamo danak kukavičluku. Zar je trebalo da se ugasi 14 života da bismo progledali? I zato neka novosadska tragedija bude graničnik koji neće moći preći botovski zagađivači.
Darko sa Uba može do mile volje da osluškuje stanice hrvatskog radija. Problem nije u komšiluku, već u našem dvorištu. A ono je zagađeno kriminalom i korupcijom. Pod naprednjačkom vlašću Srbija je postala deponija na kojoj svako ko plati harač radi šta hoće. Odavno smo usvojili kineske standarde u oblasti građevinarstva, i ruske u oblasti ljudskih prava.
Vlast samo silom može da uspori, ali ne i da spreči promene. Vrlo brzo odnesen je sav materijal koji je bio sastavni deo nadstrešnice novosadske stanice. U tom materijalu je i dokaz o zločinu.
Mrači se nebo nad Srbijom punih trinaest godina.
Izgleda da sviće.
