profimedia 0897563716 copy
Foto: Armend NIMANI / AFP / Profimedia
Beleške sa severa Kosova

Otpisani i nevidljivi

U najnovijoj sinhronoj akciji Kosovske policije u prošli petak su u sve četiri opštine na severu zatvoreni objekti u kojima su funkcionisale preostale srpske institucije. Slično su, prethodnog meseca zatvorene pošte Srbije, banke, ukinut dinar, preregistrovana vozila sa KM na RKS, poništene srpske vozačke dozvole…

za Radar iz Kosovske Mitrovice

Prvog dana nove školske godine, 2. septembra, prištinska televizija Kanal 10 izmestila je iz studija svoju poznatu debatnu emisiju Politiko na dno mitrovičkog šetališta. U skoro petosatnom specijalnom programu sa severne strane ulice, koju je svojevremeno Marko Đurić najavio kao mitrovičku Knez Mihailovu, novinar Kuštrim Sadiku entuzijastično je posle letnje pauze ugostio desetak gostiju. Od predstavnika policije, preko bivšeg ministra, odbornika, analitičara, do poslanika koji je svojevremeno u skupštini Kosova kazao da mu je žao što nije ubio više Srba u ratu i da bi od njih pravio sudžuk. Poručivali su da je emisija „dokaz mira i slobode“. Žučna rasprava na albanskom nadvikivala je dečju graju možda i jedinog, a svakako najomiljenijeg mesta za dečju igru i roditelje u petini jedinog grada na Kosovu koji su većinski zadržali Srbi.

Prizor fotelja postavljenih na polumračnom šetalištu, u kojima sede neki ljudi dok u žaru debate fejkuju kako je sve u redu, jer je Mitrovica slobodan grad, oslobođen od kriminalnih grupa i kako mostovi spajaju ljude, bio je neukusan. Kako tupo izgleda pogled na televiziju iz ugla autsajdera! Sa podjednakom nelagodom na opskurnu scenu zafalio mi je pogled i iz drugog ugla – jednog prosečnog albanskog gledaoca. Da li i on, baš kao i Srbi, kao klen guta mamac lažne dolče vite i sa nepresušnim entuzijazmom biva omamljen večitim predizbornim, sve primitivnijim sadržajem?

Prištinska televizija Kanal 10 izmestila je iz studija svoju poznatu debatnu emisiju Politiko na dnu mitrovičkog šetališta. Kako tupo izgleda pogled na televiziju iz ugla autsajdera! Da li i prosečan albanski gledalac, baš kao i Srbi, kao klen guta mamac lažne dolce vite i sa nepresušnim entuzijazmom biva omamljen večitim predizbornim, sve primitivnijim sadržajem

Televizija je opsena. Istina se događa iza kamere. U tamnom prostoru odvija se stvaran život, gorak i sladak. Posmatrajući kolegu Sadikua, videla sam da su građani iz ovih mračnih kutaka njima nevidljivi. I zato se ne slažem sa lavinom komentara sugrađana da su „došli da provociraju“. Ne, mi smo otpisani.

***

„Može jedna distanca?“ Ovako je 12. avgusta mojoj mladoj koleginici odgovorio kosovski ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja na pitanje šta je razlog njegove posete. Na njeno upadljivo ljubazno ponašanje i uporno insistiranje da uradi svoj posao, upućujući je na ministarku pravde Aljbuljenu Hadžiju, koja je bila deo ministarskog trojca tog dana, osobu iz tima koja je primila kraću instrukciju od Hadžiju, upitala je novinarka: „Da li govorite srpski?“ Kada je dobila odričan odgovor, Hadžiju je kazala kratko, i sa olakšanjem „Sorry“ i produžila dalje, odbijajući da nešto izjavi srpskoj novinarki, makar i na engleskom.

profimedia 0783572504
Dželjalj Svečlja Foto: Erkin Keci / Anadolu Agency/ABACAPRESS.COM
10574726
Aljbuljena Hadžiju Foto: EPA-EFE/VALDRIN XHEMAJ

Lokalne redakcije na srpskom jeziku, kosovski zvaničnici u većini ignorišu, sasvim suprotno od očaranosti severom Kosova. Oni su u svojim medijskim nastupima – bilo preko promotivnih objava i filmova na društvenim mrežama, bilo preko medijskih ekipa koje sa sobom dovode iz Prištine, ili Južne Mitrovice – domaćini ovog dragulja koji sada bruse. Da li je to pokazivanje turističkih, kulturno-istorijskih, poljoprivrednih i strateških potencijala jezera Gazivode, planinskog masiva Rogozne, Bajgore ili Mokre, Ibra, ili povratak Albanaca, otvaranje Ibarskog mosta, poznatih maloprivrednih lanaca, pošta, telekomunikacionog operatora, ili otvaranje filijala ministarstava, ili makar samo da prošetaju na kafu ili bozu, ministri krstare, pred svojom publikom ushićeno proslavljajući lepote oslobođenog dela domovine.

Pola godine uoči novih izbora, nije vreme da sada govore srpski, ili da odgovaraju na pitanja, osim ukoliko to, u proporciji statističke greške, ne mogu da izbegnu radi ostavljanja nametnutog utiska da su obavili „outreach“. Takvi mediji, kao i građani koji ih čitaju, za njih su ionako neprimetni baš kao i statistička greška.

***

Koliko su zaista neprimetni ljudi koji žive od primanja zato što su na nekim spiskovima, a bez fizičkog radnog mesta?

U najnovijoj sinhronoj akciji Kosovske policije u prošli petak su u sve četiri opštine na severu zatvoreni objekti u kojima su funkcionisale preostale srpske institucije, pre svega opštinske službe, kao i Kancelarija za KiM, Fond PIO, javno komunalno preduzeće. Zatvorena je zgrada Privremenog opštinskog organa Kosovske Mitrovice, godinu dana nakon što su oduzete i zgrade ovih organa u preostale tri opštine na severu. Istovremeno, zatvorene su i prostorije u kojima se verovalo da su opštinske službe izmešteno funkcionisale prethodnih meseci.

profimedia 0896757117 copy
Foto: AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Iako tvrde da to nije bio sastavni deo operacije, Kosovska policija je istog dana ušla i u kotlarnicu KBC u Kosovskoj Mitrovici, gde je, kako su saopštili, pronašla vojnu jaknu, ranac, nekoliko šaržera, dva noža i futrolu za lovačko oružje.

U pretresu ukupno osam objekata (bez kotlarnice), u sve četiri opštine, zatvorena su četiri – dva u Severnoj Mitrovici, te po jedan u Zvečanu i Leposaviću. U Zubinom Potoku, kako je potvrdila KP u Severnoj Mitrovici, nisu pronašli službe koje su tražili.

U pretresu ukupno osam objekata (bez kotlarnice KBC u Kosovskoj Mitrovici, za koju tvrde da nije bila sastavni deo operacije), u sve četiri opštine na severu Kosova zatvorena su četiri – dva u Severnoj Mitrovici, te po jedan u Zvečanu i Leposaviću. U Zubinom Potoku su saopštili da nisu pronašli službe koje su tražili

Iz plombiranih objekata prethodno su izneseni oprema i dokumentacija, pre svega računari, skinuti simboli srpske države. Objavljen je promotivni video Kosovske policije o upadu u ove objekte, sa dramatičnom muzikom, premda nisu naišli ni na kakav otpor, dok se na filmu vide pedantno uređeni kancelarijski prostori. Brže-bolje, na plombiranim zgradama zalepljeni su papiri sa trojezičnim nazivima tri ministarstva, na standardno nepravilnom srpskom jeziku.

Na sličan način prethodnog meseca zatvorene su pošte Srbije, prethodno i preostale finansijske institucije RS. Pre toga, ukinut je promet dinara, preregistrovana su vozila sa KM na RKS, poništene srpske vozačke dozvole, i više od godinu dana traje zabrana uvoza srpske robe.

Uz napuštanje kosovskih institucija pre dve godine, sa zatvaranjem ovih srpskih, u kojima su mahom bili zaposleni Srbi, procene su da je na desetine hiljada ljudi na severu sada ostalo bez svojih fizičkih radnih mesta.

***

Politika Prištine za Srbe na severu je politika spiskova: spiskovi ekstremista, spiskovi terorista, spiskovi ratnih zločinaca, spiskovi za hapšenje, zaplenjeni spiskovi zaposlenih u paralelnim institucijama, dotureni spiskovi, spiskovi putnika preko prelaza, spiskovi penzionera za čišćenje od primanja duplih penzija, iako kosovskih 100 evra nije stečena penzija…

Politika Srbije za Kosovo je politika spiskova: spisak za humanitarnu pomoć, spisak za socijalna davanja, dečji, spisak zaposlenih, spisak za glasanje, za miting.

Politika i Prištine i Beograda za Srbe na severu svodi se na spiskove. Prvi prave spiskove ekstremista, terorista, ratnih zločinaca, za hapšenje, spiskove ljudi koji često prelaze granicu… Drugi pak, uz spiskove za humanitarnu pomoć, socijalna davanja, dečji dodatak, prave i liste za glasanje i učešće na mitinzima

One koje su svi režimi u Beogradu deklarativno odredili da brane Kosovo svojim životom na njemu, pretvorili su u humanitarnu kategoriju, ili u radni invaliditet. To su getoizirani ljudi kojima se udeljuje pokoja privilegija, novčana, zaposlenje, stan ili poslić, ali od kojih se ne očekuje radni integritet, odgovornost i razvijanje društvenih sloboda.

Istine radi, izuzeću vladu pokojnog premijera Zorana Đinđića, koja nije potrajala dovoljno dugo da bih ocenile plodove njegove politike za Kosovo.

***

Kada sledeći put odlučite da povedete hejtersku kampanju dok gledate novu muku Srba sa Kosova, sladeći se mudrolijama tipa „šta hoćete, eto vam, glasali ste i mitingovali za njih“, setite se da je od oko 24.000 ljudi sa Kosova oko 17.000 glasova bilo za SNS, ali je to ništa u odnosu na više od 1,7 miliona glasova koliko je ta stranka dobila na nivou Srbije. Ako se tako posmatra, onda je i tih 17.000 srazmerno snazi tog, za većinu nevidljivog i otpisanog življa koje tamo živi.

***

Televizija je opsena. Istina se događa u mračnom prostoru iza scene.

Vaše mišljenje nam je važno!

Učestvujte u diskusiji na ovu temu, ili pročitajte šta naši čitaoci misle.

16 komentara
Poslednje izdanje
Iva Čukić
| Društvo | 16

Da li smo živi isključivo zahvaljujući pukoj sreći

Dok građani na ulicama traže odgovornost za smrt 15 ljudi stradalih usled obrušavanja nadstrešnice na rekonstruisanoj železničkoj stanici u Novom Sadu, vlast je ujedinjena u odricanju odgovornosti. Pokrajinska premijerka Maja Gojković, koja nas je na svečanom otvaranju stanice uveravala da ćemo putovati bezbedno, sada političku i moralnu odgovornost očekuje na nekim drugim, neimenovanim adresama. Goran […]