Da nam je neko pre 10 godina rekao da će Severina Vučković u Srbiji biti državni neprijatelj broj 1, rekli bismo mu „e, ala si ti povulinio, druže“. Severina je zaustavljena na srpsko-hrvatskoj granici, na graničnom prelazu Bajakovo, a da je ispitaju u prostorijama granične policije pristigli su inspektori specijalno iz Beograda, dakle iz centrale. Jer nije Severina bilo ko, pa da je ispituju bilo koji inspektori.
Osim što je više sati zadržana kako bi je detaljno ispitali o njenim stavovima o Srebrenici, „Oluji“ i podršci protestima protiv iskopavanja litijuma, koji već neko vreme traju u Srbiji, njoj je detaljno pretresen i auto. Jer, ko zna, možda Seve u autu ima i neki od svojih problematičnih stavova, odštampanih u 10.000 primeraka i šta ako krene da ih rastura okolo čim pređe granicu? Eto revolucije niotkuda, zbog trenutka nepažnje.
Osim što smo saznali da u Srbiji u praksi izgleda, ipak, postoji kazneno delo verbalni delikt – mada vlast tvrdi da ne postoji, a nema ga ni u važećim zakonima – shvatili smo i da stranci očigledno moraju vrlo dobro da paze šta pričaju o Srbiji ako nameravaju da u Srbiju u nekom trenutku dođu ili bar kroz nju prođu. A ako si baljezgao nešto što nije trebalo, eto problema. Dobar dan, dobar dan, da vidimo mi, gosn Nemac, šta si ti to pisao o Srbiji na Fejsbuku 2014, pa ako nisi pisao ništa loše, onda nema šta da se plašiš, a ako jesi, e onda u Tursku ima da ideš preko Ukrajine, a ne preko Srbije. I nemoj ti meni „ausvajs, ausvajs“, ajde paljba.
Da nije bilo Severine ne bi se ni saznalo da verbalni delikt u Srbiji još postoji i da je u pitanju najveći greh prema vlastima, kojima je problem što i nekim domaćim javnim ličnostima ne mogu da zabrane ulazak u Srbiju, a još radije bi ih izbacili iz zemlje
Iako Severina na kraju nije popila zabranu ulaska u Srbiju, demonstrativno se vratila u Hrvatsku i poručila da nema nameru da ponovo dolazi u našu zemlju sve dok su na vlasti oni iz Čipuljića moji, znaš ti dobro koji. Tako se pridružila listi javnih ličnosti kojima je i formalno zabranjen ulazak u Srbiju, a na kojoj se nalaze još neka estradna imena – Selma Bajrami, Jala Brat i Buba Koreli, Sadik Hasanović, Jadranka Barjaktarović, ali i pisac Feđa Štukan. I to vam je maltene jedino mesto gde ćete sve ove ličnosti naći zajedno. Ni u jednom drugom univerzumu se to ne može i neće desiti.
Dodamo li tome da posebnu vrstu maltretmana i u samoj Srbiji trpe javne ličnosti, najčešće pevači i pevačice, koje sve češće i otvorenije dižu glas protiv svega što se ovde dešava, reklo bi se da verbalni delikt ne samo da u praksi i te kako postoji, već je u pitanju najveći greh prema vlastima. Problem je samo što tim domaćim javnim ličnostima ne mogu da zabrane ulazak u zemlju. Možda bi ih eventualno izbacili iz zemlje, ali bi to bilo previše radikalno. Zato mogu da im zabrane ulazak u koncertne dvorane i na bine širom Srbije, gde god se dešava nešto u šta država makar i indirektno može da umeša prste. Ako ne pevaju kako prija vlastodršcima, nema da pevaju uopšte. Ili će možda pomalo i pevuckati, ali će se vlast truditi da im i to oteža maksimalno.
I kada vidimo da se vlast – u situaciji kada se sve raspada po šavovima i kad je zemlja oštro podeljena na ogromnu većinu onih koji žele zdrav život i generalno život, i majušnu, ali vrlo ratobornu manjinu onih koji bi to pravo da im oduzmu – bavi progonom pevača i pevačica koji su rekli nešto što se vlastima ne sviđa, neko neiskusan bi možda rekao da je ta vlast potpuno izgubila kompas. Međutim, to je zapravo vlast koja predano, ozbiljno i marljivo radi ono jedino što zna i ono što radi najbolje. Jedini je problem što smo sve to već videli, samo su žrtve svaki put drugačije, a kako reče Seve, od svega starog ja bih nešto novo, sad mi treba samo da uhvatim nit, neka nova pesma, ma neki novi hit!
