1655217119 Brojilo 241012 RAS foto Vladislav Mitic 005 scaled copy
Foto: Vladislav Mitić
Uvoz struje veći nego posle havarije u vreme Milorada Grčića

Mićin duh trese EPS

Samo za 19 dana jula EPS je uvezao struje za 5,2 milijarde dinara, pri čemu je u kritičnim satima plaćao od 7,5 do 14 puta skuplje nego što je naplaćuje potrošačima. Dok vlast i nova uprava za sve krive rekordnu potrošnju, stručnjaci tvrde da se sve moglo predvideti i šteta smanjiti

Svaki četvrti kilovat, koji je zbog male proizvodnje morala da uveze 17. jula, Elektroprivreda Srbije plaćala je u proseku 110 evra za megavat-sat, s tim što je u „pikovima“ koštao i 693 evra, od 7,5 do skoro 14 puta skuplje nego što EPS naplaćuje privredi i stanovništvu. Tog dana EPS je uvezao 29 gigavata za oko pet miliona evra. „Neko bi rekao skupo, ali je skuplje kada struje nema“, tvitnuo je tim povodom Nenad Jovanović, konsultant za energetiku, koji je na Erazmus Mundus programu više svetski poznatih univerziteta doktorirao održive energetske tehnologije i strategije.

Dan kasnije, 18. jula uhvatio je „muštuluk“ da je situacija još gora, da je u 9 sati uvoz bio veći od proizvodnje svih termoelektrana u Srbiji, da veleprodajna cena megavata u 20 časova dostiže 746 evra i da se očekuje uvoz 1.164 megavata. Kao „šlag na tortu“ objavio je i da je od 1. do 19. jula EPS uvezao 300 gigavata i već za 26 odsto nadmašio dosadašnji letnji rekord iz jula 2022, kada je uvezeno 240 gigavata.

Grčić našao novi posao, a EPS gura po starom

Taj stari letnji rekord postavljen je nakon havarije pred kraj 2021, dok je EPS-om rukovodio Milorad Grčić, što je čak i predsednika Aleksandra Vučića nateralo da izgovori: „Da ti ovo Mićo stabilizuješ, a onda nešto drugo da radiš“, dok je Fiskalni savet izračunao da je ta avantura poreske obveznike koštala oko dve milijarde evra. Iako EPS nije stabilizovao Mića, već njegov naslednik, lane smenjeni Miodrag Tomašević, Grčić je poslušao Vučića i našao novi posao, kao kadar SNS-a izabran je za predsednika Opštine Obrenovac.

Za poznavaoce prilika visoke cene u julu nisu veliko iznenađenje, jer se manje-više zna kako će se one kretati nekoliko narednih meseci, kaže Jovanović za Radar. „Krajnje uprošćeno, cene su visoke jer zbog nedostatka prenosnih kapaciteta struja ne može da se transportuje iz država u kojima je jeftinija do zemalja u kojima proizvodnja, zbog remonta elektrana ili nekog drugog razloga, ne može da podmiri domaće potrebe. U takvim situacijama dolazi do `razdvajanja tržišta` i u našem slučaju se to dešava na granici između Austrije i Mađarske, pa je 19. jula cena megavata u Austriji bila 70-80, a u Mađarskoj 700-800 evra“, precizira Jovanović.

1667309190 11104521 scaled copy
Foto: EPA-EFE/HANNIBAL HANSCHKE

On ukazuje da su u zemljama u kojima su temperature više i gde je toplotni talas duže trajao i cene bile više, jer je veća bila i potrošnja, pa i potreba za uvozom. Upitan da li ovo što se sada dešava EPS-u može da se objasni naslovom njegovog teksta iz 2021. Neplaniranje je planiranje neuspeha, kaže da pojačan uvoz nije samo posledica lošeg planiranja.

Struja je skupa i zbog nedostatka prenosnih kapaciteta, pa ne može da se transportuje iz država u kojima je jeftinija do zemalja u kojima proizvodnja ne može da podmiri potrebe. Tada dolazi do „razdvajanja tržišta“ i 19. jula megavat je u Austriji koštao 70-80, a u Mađarskoj 700-800 evra

„Do sada je najveća potrošnja bila zimi, kada su svi kapaciteti morali da budu na raspolaganju, pa su se u ovo doba radili veliki remonti i termoelektrana i hidroelektrana. Situacija se promenila i sada zbog toplotnih talasa raste potrošnja i leti i više za jedan sat nisu dovoljna tri i po ili četiri gigavata iz domaće proizvodnje, nego još gigavat mora da se uveze. U EPS-u su verovatno mislili da će i ovog leta toplotni talas trajati dva-tri dana, ali je u julu trajao mnogo duže, a dodatni problem je što je slično bilo i u celom regionu“, objašnjava Jovanović.

Do pre nekoliko meseci EPS struju uvozio besplatno, kada su cene u Evropi bile čak i negativne

Ako u ovoj nesreći ima bar malo sreće, krajem prošle sedmice završen je remont jednog agregata od 300 megavata u reverzibilnoj hidroelektrani Bajina Bašta, koji je nekoliko sati pumpao vodu, koristeći uvoznu struju od 100 evra za megavat-čas i ta elektrana će moći da se koristi kad cene uvozne struje dramatično skoče, objašnjava Jovanović, po čijim se rečima EPS tako trudi da umanji efekat ovako visokih cena uvozne struje.

Sagovornik Radara ističe i da su i EPS i ostali trgovci strujom u prvih šest meseci, dok su cene bile znatno niže, iz Srbije izvezli značajne količine, za oko 70 miliona evra, dok je za samo 19 dana jula na uvoz potrošeno oko 45 miliona evra. Da li će drugi deo jula „pojesti“ tu razliku od 25 miliona ostaje da se vidi, s tim što bi najavljeni pad temperatura mogao da smanji potrošnju i uvoz.

EPS je teoretski i u martu ili aprilu mogao po nižim cenama, koje su tada važile, da ugovori određene isporuke tokom letnjih meseci, ali to nije uradio i sada je prinuđen da je kupuje svakog dana, pa koliko god da košta. No, takvo terminsko trgovanje podrazumeva i uplatu depozita i čvrste finansijske garancije. Oni koji misle da je EPS-u to bio problem u prilog te tvrdnje navode da će se Skupština ovih dana izjasniti o sporazumu sa italijanskom Cassa Depositi e Prestiti, kojim država preuzima garancije za 100 miliona evra vredan zajam za likvidnost EPS-a.

„To nije javni podatak, ali se zna da svako ko hoće unapred da ugovori kupovinu mora položiti veliki kolateral i nisam siguran da je EPS imao novca da ga plati“, kaže Jovanović. On ističe i da je pre nekoliko meseci EPS struju uvozio praktično besplatno, za nula dinara po megavatu.

EPS je u prvih šest meseci, dok su cene bile znatno niže, iz Srbije izvezao struje za 70 miliona, dok je samo za 19 dana jula na uvoz potrošio 45 miliona i ostaje da se vidi da li će drugi deo jula „pojesti“ tu razliku od 25 miliona evra

Nenad Jovanović

Na pojedinim evropskim berzama, zbog velike proizvodnje iz obnovljivih izvora, u solarnim i vetroparkovima, cene struje bile su negativne, pa je kupac uz preuzeti megavat još dobijao i po 20 evra, da se prenosna mreža ne bi raspala zbog hiperprodukcije iz OIE. Tada je EPS 20-30 odsto domaćih potreba podmirivao uvozom besplatne struje, koju je koristio da pumpama napuni akumulaciona jezera reverzibilnih hidroelektrana, a uz to je beležio i dobre finansijske rezultate.

FIL 4652 01 scaled 1
Elektroprivreda Srbije Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

Osim EPS-a, brk je omastila i Hrvatska elektroprivreda, koja je na drugim berzama struju kupovala po negativnim cenama i samo je prosleđivala EPS-u za nula evra i razliku od 20 evra po megavatu zadržavala za sebe. Ovakvim aranžmanima kumovali su domaći propisi, koji ne dozvoljavaju da se strujom u Srbiji trguje po negativnim cenama, ali se očekuje da će uskoro to biti promenjeno.

To „spajanje tržišta“ doneće, međutim, ne samo dobre, već i loše strane, jer će s jedne strane omogućiti kupovinu struje i po negativnim cenama, ali će istovremeno značiti i izjednačavanje maksimalnih cena, a one su u Mađarskoj prethodnih dana bile i veće nego u Srbiji, ističe Jovanović i naglašava da je dostupnost električne energije mnogo veći problem od same cene.

Mnogo dokaza da se sada u EPS-u loše radi

Ne sporeći klimatske promene i povećanu potrošnju, stručnjak za energetiku Miloš Zdravković negira tvrdnje zvaničnika i rukovodstva EPS-a da je povećani uvoz posledica rekordne potrošnje. Konkretno, Vučić je 12. jula izjavio da Srbija „obara zimske rekorde u potrošnji struje“, da se „danas zbog velike vrućine u Srbiji troši više struje nego u zimskim mesecima“, dok je krajem juna izjavio i da Srbija „sada troši duplo, tri puta više struje nego ranije“, dok Zdravković za Radar navodi da je ovog jula najveća dnevna potrošnja bila 105, prošle zime 121, a 2. februara 2012. rekordnih 137,8 gigavat-časova.

„Pri tome, od tih 137,8 gigavata EPS je pre 12 godina domaćom proizvodnjom podmirio 94,24 odsto, a uvozom samo 5,76 odsto, dok se sada od 105 gigavata samo 77 odsto pokriva domaćom proizvodnjom, a 23 odsto se uvozi. Očito je suštinski problem nedovoljna proizvodnja. O tome svedoči i podatak da je u februaru 2012. EPS bio u stanju da dnevno proizvede skoro 130, a sredinom jula ove godine jedva 80 gigavat-časova. Očito se sada u EPS-u nešto loše radi“, zaključuje Zdravković.

Posebno ga brine što ima dana kada udeo struje iz termoelektrana pada na samo 60 odsto, iako na sajtu EPS-a stoji da će u 2024. proizvesti 69 odsto struje. „Da je održao planiranu proizvodnju u termoelektranama i optimalno iskoristio hidropotencijal, sa ovim cenama, EPS je mogao da zaradi ogroman novac, a umesto toga Srbija je postala ogroman uvoznik električne energije. Drugi pokazatelj da nešto nije u redu su cene, koje su na srpskom tržištu među najvišim u Evropi. Prošlog petka, dok je megavat kod nas koštao 244 evra, u Nemačkoj je mogao da se kupi za 91, u Francuskoj za 82, a u Italiji, koja takođe ima velike probleme, za 129 evra. Skandalozno je što ljudi koji planiraju proizvodnju očito nisu pripremili kopove tako da u termoelektrane ne stiže dovoljno uglja, što se jasno vidi i iz zvaničnih podataka“, ističe sagovornik Radara.

Da je održao planiranu proizvodnju u termoelektranama i optimalno iskoristio hidropotencijal, EPS je po ovim cenama mogao da zaradi ogroman novac, a umesto toga Srbija je postala veliki uvoznik električne energije

Miloš Zdravković

Hvalili se izvozom struje dok su cene bile mnogo niže, a to je bio nepromišljen potez

Sredinom juna, reagujući na tvrdnje Dušana Nikezića iz SSP-a da je EPS prinuđen da uvozi struju, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović navela je da o stanju u EPS-u „najbolje govore rezultati u prvom kvartalu u kom je ostvarena dobit od 28,3 milijarde dinara“ i da je ključni cilj kompanije „optimizacija profita uz čuvanje sopstvenih resursa na skladištima“.

„Da je neko u EPS-u imao pameti, ne bi izvozio struju od početka marta do kraja juna. Tačno je da struja ne može da se lageruje, ali može da se čuva voda u akumulacionim jezerima i ugalj na deponijama, jer se znalo da će tokom leta poskupeti i gas i struja. Ne, oni su tada izvozili struju i još se hvalili time, a to je bio veoma nepromišljen potez. Da to nisu radili, sada ne bi morali po ovako visokim cenama da je uvoze. Loši potezi, nažalost, brzo dođu na naplatu“, kategoričan je Zdravković i povlači paralelu sa kolapsom EPS-a dok je na njegovom čelu bio Grčić.

„Zbog toga je EPS 2022. uvezao 2.618 gigavata više nego što je izvezao, da bi 2023, u vreme Tomaševića, izvoz bio za 1.477 gigavata veći od uvoza, što znači da je razlika veća od 4.000 gigavata. To su ogromni novci“, zaključuje, uz opasku da bi razlika bila još veća ako se u obzir uzmu i efekti moguće korupcije i loših namera, a ne samo „gluposti i neznanja“. Kao dobar primer navodi Severnu Makedoniju, koja 91,7 odsto potrošnje pokriva proizvodnjom u termoelektranama, iako više nema domaćeg, već ugalj mora da uvozi.

I on smatra da je Srbija trebalo više struje da uvozi dok su cene bile negativne, da domaće termoelektrane u to vreme rade na tehnološkom minimumu, a da hidroelektrane ne rade uopšte. „Kad je struja u pitanju, situacija je bitno drugačija nego sa uvozom nafte ili gasa, jer je u našim rukama i nož i pogača, ali je očito neko donosio pogrešne odluke“, zaključuje Zdravković i strahuje od toga šta nas tek očekuje na zimu, kada akumulacije budu još više ispražnjene.

Posledice eklatantnog nepoznavanja procesa proizvodnje i lošeg planiranja

U julu 2022, posle havarije pod vođstvom Grčića, EPS je uvezao 240, a za dvadesetak dana ovog meseca za 60 gigavat-časova više. A pre samo mesec dana, kada je pola regiona ostalo bez struje, generalni direktor EPS-a Dušan Živković izjavio je Tanjugu da se EPS „tokom leta pripremio za malo veću potrošnju“, koja u to vreme nije prelazila 97 gigavata dnevno. Rekao je i da je EPS „u svakom trenutku u situaciji da obezbedi dovoljnu količinu električne energije za naše potrebe“. Ovih dana ispostavilo se da EPS ne može proizvodnjom da obezbedi ni četiri petine potrebnih količina, a i podaci o rekordnom uvozu u julu i to po paprenim cenama su ga demantovali.

Za razliku od aktuelnog, bivši v. d. generalnog direktora Miroslav Tomašević za Radar tvrdi da je prekomerni uvoz posledica „eklatantnog nepoznavanja procesa proizvodnje i lošeg planiranja u EPS-u“. Planiranje je ključno, a ovaj toplotni talas i postepeni dolazak sušnog perioda predvideli su i meteorolozi, kaže Tomašević, po čijim rečima je, osim proizvodnje, u ovakvim situacijama ključna i trgovina električnom energijom.

„EPS sada, bar prema podacima sa sajta Energy Flux, struju većinom nabavlja na domaćoj, veoma ’plitkoj’ berzi, dok smo je mi, počev od jula 2022. kupovali i na mađarskoj i na hrvatskoj berzi, na otvorenim tenderima i to tako što smo jednu trećinu nedostajućih procenjenih količina kupovali tri meseca unapred, drugu mesec i treću na berzama dan unapred“, ističe Tomašević, uz opasku da se tako umanjivao rizik, kao što se ni sva jaja nikada ne drže u istoj korpi.

Za tonu paradajza ne ide se na lokalnu, već na kvantašku pijacu

Slikovito objašnjava da niko ne ide na Kalenić pijacu da kupi tonu paradajza odjednom, jer bi cena otišla u nebo zato što svi prodavci ne bi mogli zajedno da skupe toliko paradajza. Na lokalnim pijacama se, kaže, kupuju manje količine, a za veće se ide na kvantašku pijacu. S tim u vezi ističe i da je rukovodstvo EPS-a znalo da dolazi leto i da je moglo unapred da planira i ugovori uvoz neophodne struje, a ne je da kupuje baš kada im zatreba, jer je tada najskuplja.

„Svi su zaboravili da je 2022. u akumulacionim jezerima, zbog najveće suše i posle zime u kojoj se desio kolaps, bilo najmanje vode, a uoči ovoga leta, zbog ekstremno dobre hidrologije, bila su prepuna. Zato i čudi što nije sve dobro isplanirano, što se neko očito uspavao. Nije se valjda očekivalo da će cele godine Dunavom da teče 8.000 kubika vode u sekundi. Pitanje je, takođe, i po kojoj se ceni izvozila struja u prvoj polovini godine. To je jedan par opanaka, a drugi je što se sve, koliko vidim, kupuje pretežno na domaćem tržištu, na kome je ponuda mala, a tražnja EPS-a ogromna, pogotovo u kritičnim satima, u jutarnjim i večernjim pikovima potrošnje, kada je i cena najviša, kao cena prasića pred Božić“, naglašava Tomašević.

Elektroprivreda Srbije
Površinski kop Kolubara Foto: Foto:Milorad Drča/JP Elektroprivreda Srbije

Deo problema posledica je remonta reverzibilne hidroelektrane Bajina Bašta u najgore vreme, gde je posle 57 dana totalnog zastoja jedan agregat pokrenut tek 15. jula. „Remont je trebalo obaviti od sredine aprila i u maju, kada su cene struje očekivano niske, a bile su čak i negativne ili u septembru i oktobru, a ne u junu i julu, što je bila kardinalna greška. A ako su već rešili da to rade leti, morali su da se obezbede i unapred kupe dodatne količine struje, jer se Bajina Bašta obično koristi ako ispadne veći blok, recimo jedan od dva bloka TENT B, a u tom slučaju megavat teško može da se kupi jeftinije od 400 do 500 evra, a danas je pitanje da li bi i po toj ceni mogao da se nabavi istog dana i istog časa kad vam zatreba“, kaže Tomašević, naglašavajući da je sadašnja potrošnja struje u Srbiji daleko od zimske, jer se u dane priprema zimskih krsnih slava, kada je temperatura nula stepeni, troši oko 120 ili za 15 gigavat-časova više od julskog rekorda.

Remont reverzibilne hidroelektrane Bajina Bašta trebalo je obaviti od sredine aprila i u maju, kada su cene struje očekivano niske, a bile su čak i negativne ili u septembru i oktobru, a ne u junu i julu. To je bila kardinalna greška

Miroslav Tomašević

Džaba struja, ako ne može da se transportuje do Srbije

Dodatna nevolja je što se osim struje unapred moraju zakupiti i prekogranični kapaciteti – dalekovodi kojima će ona da bude transportovana do Srbije, a do Mađarske imamo samo jedan jednostruki dalekovod od 400 kilovolti. „Kad hoćete da kupite struju, morate da zakupite i dalekovod kod prenosnih sistema drugih zemalja, ako imaju slobodnih kapaciteta. Ako nema, džaba vam sve. To je isto kao da ste kupili povoljno tonu paradajza, ali nemate čime da ga dovezete do kuće i on će propasti. U Leskovcu je paprika jeftinija nego na kvantašoj pijaci, ali ako nema ko da vam je doveze ili je cena prevoza preskupa, ništa niste uradili. Zato se ne isplati kupovati struju na nemačkoj berzi, iako je tamo cena zbog velike ponude najpovoljnija, jer bi ona morala najpre da se transportuje do Austrije, pa preko Hrvatske ili Mađarske do Srbije, a zakup svih tih prekograničnih kapaciteta za prenos košta“, zaključuje Tomašević.

Sudeći po svemu što u prvi plan ističu sagovornici Radara, neko od nadležnih bi trebalo da objasni zašto EPS strujom trguje samo na domaćoj, a ne i na drugim berzama. I kome to ide u prilog. EPS-u svakako ne. Bilo bi svakako zanimljivo čuti i šta o svemu misle i članovi Nadzornog odbora, pa i stručnjaci iz Norveške, koje je Vlada Srbije predstavila kao spasioce EPS-a. Ili je njihovo ćutanje znak odobravanja za sve poteze menadžmenta. Ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović, ujedno i jedini član Skupštine EPS-a, ovih dana često je davala izjave medijima, ali uglavnom o budućem rudniku litijuma, kao da je sa EPS-om sve u najboljem redu.

Hoće li neko preuzeti odgovornost za pogrešne odluke

Iz javno dostupnih podataka Tomašević kaže da mu se nameće logičan zaključak da je stanje loše i da je kompanijom u vlasništvu države zavladao nemar. Stoga se, ističe, nameće i pitanje odgovornosti i ko će je preuzeti. Da li će, osim generalog direktora, odgovornost za loše poslovanje preuzeti i Nadzorni odbor, u kome sede i domaći i strani eksperti, ali i nadležno ministarstvo. Tim pre što je ministarka energetike i jedini član Skupštine EPS-a, najvišeg organa u donošenju odluka o upravljanju ovom državnom kompanijom.

Smenjeni direktor kaže i da je pre odlaska njegov tim planirao da se 2023. u Kolubari proizvede 24,5 miliona, a proizvedeno je svega 22 miliona tona uglja, dok nova uprava za 2024. planira dodatno smanjenje proizvodnje na 20 miliona tona. On podseća da se u četvrtom kvartalu 2022. svakog dana u proseku proizvodilo 75.000 tona, sa ciljem da se dostigne željenih 80.000 tona, a da se do 2026. poveća proizvodnja na potrebnih 28 miliona tona godišnje. Danas smo, kaže, svedoci strmoglavog pada proizvodnje uglja u Kolubari, iz koje bi trebalo da se proizvede polovina struje u Srbiji. Bar dok se ne sprovede zelena tranzicija, a to se ne može desiti preko noći, ističe Tomašević.

U aprilu i početkom maja Hrvatska elektroprivreda je od drugih kupovala struju po negativnim cenama, prosleđivala je EPS-u za nula evra i razliku od 20 evra po megavatu zadržavala za sebe. Tome su kumovali domaći propisi, koji ne dozvoljavaju trgovinu po negativnim cenama

Odgovarajući na kritike opozicionog poslanika Dušana Nikezića, EPS je 15. jula saopštio da je „na vreme isplanirao sve remonte i unapred nabavio električnu energiju po daleko povoljnijim cenama u odnosu na one koje se sada u javnosti pominju“. U saopštenju se ističe i da se „kao i svake godine i ovog leta, u skladu sa planom poslovanja, rade standardni, produženi i kapitalni remonti proizvodnih kapaciteta EPS-a kako bi sistem bio spreman da stabilno i pouzdano radi tokom naredne zimske sezone“. Iz kompanije su saopštili i da „u trgovini električnom energijom na slobodnom tržištu EPS nije ostvario gubitak“, već je „u ovoj godini ostvario profit od skoro 22 miliona evra, odnosno za toliko je više prodato energije nego što je kupljeno“.

Po nekim procenama EPS bi samo na uvoz struje do kraja jula mogao potrošiti dva i po do tri puta više od 22 miliona evra, za koliko je izvoz struje bio veći od uvoza u prvoj polovini 2024, dok je lane u isto vreme ta razlika u korist izvoza bila četiri puta veća, 88 miliona evra. A koliko ovogodišnji rezultat nije za pohvalu svedoči i podatak da je za 22 miliona evra veći izvoz od uvoza imala i neuporedivo manja Elektroprivreda Crne Gore. Ako je to etalon za poređenje, onda je možda situacija u EPS-u i gora nego što se na prvi pogled vidi. U svakom slučaju, više niko i ne sanja da bi ove godine profit EPS-a mogao da premaši prošlogodišnji od skoro milijardu evra, ostvaren dobrim delom i rezultatima smenjenog rukovodstva u prvoj polovini 2023. Konačno, kakvi god bili finansijski, proizvodni i drugi rezultati EPS-a na kraju ove godine, javnost će bar znati ko je za njih zaslužan. Ili odgovoran. I u kojoj je meri bio u pravu predsednik Vučić kada je krajem 2022. najavio da će u EPS dovesti stručnjake iz Norveške da pomognu da se reformiše energetski sektor u Srbiji.

„Da li će da bude bezbroj otpora, onih trikova najbednijih i najjadnijih: ’Je li, a dovodiš nam Norvežane, a nema Srba pametnih’ i tako dalje… I onda šta da na to kažete“, poručio je Vučić iz Norveške. I bilo bi zanimljivo čuti šta on sada na to kaže. Verovatno ništa. I on, kao i resorna ministarka, ima preča posla, da ubrzaju otvaranje rudnika litijuma u Srbiji.

Vaše mišljenje nam je važno!

Učestvujte u diskusiji na ovu temu, ili pročitajte šta naši čitaoci misle.

30 komentara
Poslednje izdanje
Iva Čukić
| Društvo | 49

Da li smo živi isključivo zahvaljujući pukoj sreći

Dok građani na ulicama traže odgovornost za smrt 15 ljudi stradalih usled obrušavanja nadstrešnice na rekonstruisanoj železničkoj stanici u Novom Sadu, vlast je ujedinjena u odricanju odgovornosti. Pokrajinska premijerka Maja Gojković, koja nas je na svečanom otvaranju stanice uveravala da ćemo putovati bezbedno, sada političku i moralnu odgovornost očekuje na nekim drugim, neimenovanim adresama. Goran […]