Tamo gde prestaju interesi država da sprovedu istragu o sudbini migranata, u čiju su klet same umešane uprkos međunarodnim zakonima, nastupaju novinari, odlučni da javnosti otkriju istinu. Ta istina često je poražavajuća, pa je Bi-Bi-Si pre koji dan ustvrdio da je grčka obalska straža odgovorna za bar 43 smrti nevoljnika koji su samo u poslednje tri godine pokušali da se preko Mediterana domognu slobode, mira i boljih uslova života od onih što su im dodeljeni lošom podelom geopolitičkih karata.
Stradaju svi
Prema izjavama svedoka, krivica odgovornih širi se u rasponu od ignorisanja poziva za pomoć putnicima tonućih brodova, do njihovog bacanja u more sa sve vezanim rukama na leđima, ili pak vraćanja stradalnika na pučinu u gumenim, ponekad i bušnim čamcima. Opisano je deo „pušbek“ scenarija, i samog nelegalnog i suprotnog evropskoj Konvenciji o ljudskim pravima, a ipak primenjivanog u svim usputnim zemljama do krajnjeg cilja – država meda, mleka i demokratije.
Tukli su nas kao životinje, bacili u vodu… Jedan iz Obale Slonovače molio je „spasite me, ne želim da umrem“… dok ga more nije progutalo, ispričao je jedan od migranata koji su prošli torturu
Pušbek je inače jedan od najomraženijih izraza iz migrantskog rečnika jer označava prisilan postupak vraćanja na teritoriju odakle su netom pristigli. Pušbek ne mari za uzrast zlopatnika, pa neretko stradaju i deca. Pušbek, bar u grčkim uslovima, katkad je nalik lovu na ljude, gde su lovci u civilu ili maskirani, premda predstavljaju državu.
Desetine hiljada žrtava
Krivicu je veoma teško dokazati jer je zvaničnici negiraju, dok su očevici zastrašeni i odbijaju da svedoče. Tek se pred novinarima otvaraju, pa kažu: „Tukli su nas kao životinje, bacili u vodu… Jedan iz Obale Slonovače molio je ’spasite me, ne želim da umrem’… dok ga more nije progutalo…“.
Nekad su i pripadnici tzv. sedme sile nemoćni, kao kad je stari ribarski brod Adrijana lane na dno demarkacionih voda povukao preko 600 migranata, a da je obalska straža ovo videla kao „bezbedni put prema Italiji“ u zvaničnim dokumentima. Zato valjda i nije pomogla preživelima (oko stotinu Sirijaca, Egipćana, Pakistanaca i Palestinaca), već ih je spasila privatna jahta, odazivajući se jedina na SOS pozive. Ostali Adrijanini putnici, a mahom žene i deca, ostali su zarobljeni ispod palube, potonuvši sa pokvarenom barkom.
Humanitarne organizacije barataju brojkom od 27.000 ljudi koji nisu preživeli put Mediteranom od 2014, kada počinje eskalacija migrantske krize
Humanitarne organizacije barataju brojem od 27.000 ljudi koji nisu preživeli put Mediteranom od 2014, kada počinje eskalacija migrantske krize. Ta kriza i nas je zakačila, kao raskrsnicu svih kopnenih puteva, a jednog i preko Mađarske, poznate po drugoj vrsti nepočinstava prema izbeglim iz svojih sirotinjskih, srušenih i na drugi način ugroženih domova. Naime, Oliver Verhelji, mađarski diplomata, evropski komesar za proširenje, smatra se jednim od mastermajndova za kreiranje odbrane svoje zemlje, ali i EU od migranata. Njegov se patent – zid opasan bodljikavom žicom – tokom vremena usavršavao, obuhvatajući sve širi prostor duž naše zajedničke granice, ali i drugih zemalja, kao i izgradnju puta između dva reda žice, kojim patrolira policija.
Novac za prljave poslove
Ni Hrvati nisu bili mnogo blaži, prebijajući izbegle, ali broj žrtava u okruženju nikad nije dostigao onaj pripisan Grčkoj. Prestrojavanjem u Uniji, Srbija je sad ta od koje se očekuje da prekine dotok nekad Evropi poželjne radne snage. U tom smislu i naša policija primenjuje pušbekove, dobacujući se sa Bugarima (pretučenim, golim, izmrcvarenim ljudima), ovo čineći revnosnije dok joj, početkom godine, nije ponestalo evropskog novca za prljave poslove. „O povredi ljudskih prava niko ne mari dok ne izbije medijski skandal“, kaže Gordan Paunović iz organizacije Info park Beograd.
